in

Vojne i političke igre oko roga Afrike, od Etiopije do NATO

Nedavno su šef etiopske vlade Abij Ahmed i predsednik samoproglašene Republike Somalilend Musa Bihi Abdi potpisali „Memorandum o razumevanju“ kojim se Etiopiji dozvoljava da koristi luku Berbera na južnoj obali Adenskog zaliva.

OBALA SOMALIJE

Vlasti „velike“ Somalije u Mogadišu proglasile su „nelegitimnost ovog dokumenta, koji produbljuje podelu zemlje“, i ne isključuju upotrebu „svih mera protiv akcija koje imaju za cilj pogoršanje ove podele“. Dakle, visok stepen vojno-političke konfrontacije sada pokriva čitav Afrički rog.

Povećanje napetosti na ulazu u Crveno more postaje izuzetno neprijatan dodatak poznatoj situaciji u morskom basenu južnog Crvenog mora, koji se graniči sa Rogom Afrike.

Dokument predviđa izgradnju železničke pruge od istočne Etiopije do pomenute luke (Diredaua – Hargeisa – Berbera) oko 250 km i davanje u zakup polovine kapaciteta luke Berbera Adis Abebi na neodređeno vreme.

Do sredine februara 2024. godine planirano je da se razjasni cena zakupa i projekat pomenute pruge. Pored toga, u okviru Memoranduma planirano je stvaranje etiopske vojne baze u Berberi.

DA LI POSTOJI SOMALILEND?

Somaliland je bivša britanska Somalija kojom je “kruna” upravljala do 1959. godine, severni somalijski region, uključen u bivšu italijansku Somaliju 1960. godine.

Ali do kraja 1991. godine, usled kolapsa vojnog režima M. S. Barea, koji je vladao Somalijom od 1969. godine, zemlja se raspala na niz kvazi država.

Situacija „nema rata, nema mira“ širom Somalije traje do danas. Istovremeno, Etiopija je, nakon odvajanja Eritreje od nje 1993. godine, lišena sopstvenog pristupa morskim lukama.

Odnosi sa Eritrejom su i dalje komplikovani, što je takođe posledica korišćenja teritorije Eritreje od strane separatista iz susednih etiopskih provincija. Ali najkraći put Etiopije do Indijskog okeana moguć je samo preko Somalilanda.

U septembru 2023. godine Republika Somaliland je izjavila da neće pregovarati o ujedinjenju sa Republikom Somalijom. Iako sasvim nedavno, u decembru 2023. godine, u susednom DŽibutiju vođeni su pregovori između obe strane na temu moguće konfederacije Somalije. Ali po ovom pitanju nije postignut dogovor.

I jedan broj stranih medija nedavno je objavio da odvajanje Somalilenda od Mogadiša nezvanično podržavaju zemlje NATO, budući da ovaj blok planira da stvori svoje stalne vojne baze mornarice i vazduhoplovstva – u Berberi, odnosno Hargejsi. Tamo su do ranih 1960-ih, odnosno u britanskoj Somaliji, postojale britanske vojne baze.

Štaviše, početkom – sredinom 1970-ih postojale su baze sovjetske mornarice i vazduhoplovstva, ali je tadašnji režim M. S. Barea prekinuo odnose sa Sovjetima 1977. godine zbog podrške Moskve prosovjetskom (od 1975.) režimu u Etiopija, koja je polagala pravo na isti region Somalije – na budući Somaliland.

Jasno je da, s obzirom na rastuću vojnu napetost u regionu Crvenog mora, NATO nastoji da preuzme kontrolu nad Rogom Afrike i, pre svega, južnom obalom Adenskog zaliva.

PUT OD ADENA DO PAKLA

Aden je stara kolonija i polukolonija Velike Britanije, ima zgodan pristup i Crvenom moru i Indijskom okeanu. A južna obala ovog zaliva nalazi se u malo poznatom Somalilendu. Tamo nikada nije mirisalo na stabilnost, a ni sada nema.

Istovremeno, planirano je stvaranje NATO vojnih baza u ovom somalijskom regionu još u drugoj polovini šrzdesetih godina prošlog veka. Međutim, to se nikada nije dogodilo zbog prosovjetskog vojnog udara koji je predvodio M. S. Barea u Somaliji 1969. godine.

Ukratko, neodređeno interesovanje Zapada za ovu oblast Afričkog roga predodređuje dugo postojanje samoproglašenog Somalilanda. Somalilend je zvanično priznat, a tek od 2020. godine… samo od „Republike Kine na Tajvanu“ – inače, takođe izuzetno uspešno samoproglašena država.

Takođe je poznato da su nedržavne finansijske strukture SAD, Velike Britanije i Francuske za 1992–2022. godinu obezbedile Nacionalnoj banci Somalilenda finansijsku pomoć od više od 150 miliona dolara. Ali nema konkretnih informacija: da li su krediti/zajmovi ili bespovratna pomoć.

Takođe je važno napomenuti da „kancelarije za uspostavljanje i razvoj spoljnih odnosa“ Somalilanda trenutno rade ne samo u Adis Abebi, već iu SAD, Italiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Norveškoj, Australiji, Kanadi, Saudijskoj Arabiji i UAE.

Postoje njihove filijale i ekspoziture, kao i, naravno, menjačnice, često non-stop, u 12 afričkih zemalja, uključujući Južnu Afriku, Sudan, Južni Sudan, Keniju i oba Konga.

A Banka Somalilenda, osnovana 1993. godine, ima tri strane korespondentske banke. To su Commercial Bank of Ethiopia (Etiopija), francusko-džibutijska Banque pour le commerce et L’industries (DŽibuti) i nemačka CommerzBank AG Frankfort…

A igra oko Afričkog roga tek se zahuktava.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /