Zapad je ušao u igru iz koje više ne zna kako da izađe

Bivši pukovnik Generalštaba Oružanih snaga Švajcarske Žak Bo izneo je oštru ocenu spoljne politike zapadnih zemalja, tvrdeći da su mnoge današnje međunarodne krize posledica odluka koje su godinama donosile SAD i njihovi saveznici.

Govoreći u emisiji na jednom Jutjub kanalu, švajcarski vojni ekspert analizirao je razvoj događaja u više kriznih regiona i način na koji su se pojedini sukobi razvijali mimo očekivanja zapadnih političkih centara.

Prema njegovim rečima, zajednički obrazac može se uočiti u nizu međunarodnih intervencija tokom prethodnih decenija. Bo smatra da su zapadne države ulazile u procese čije posledice kasnije nisu bile u stanju da kontrolišu.

„Svuda gde se Zapad mešao, na kraju je sam sebe doveo u ćorsokak i situaciju kojom više nije mogao da upravlja. Danas SAD faktički ne kontrolišu ono što se dešava u Rusiji, u Ukrajini, Iraku i Avganistanu. Sukob traje i to je očigledno, ali vidimo da Rusija odnosi prevagu“, rekao je Bo.

On smatra da zapadni političari ili redovno pogrešno procenjuju razvoj događaja ili ne uzimaju u obzir dugoročne posledice odluka koje donose.

Po njegovoj oceni, reakcije koje su usledile u različitim delovima sveta nisu bile predviđene, a razvoj situacije često je krenuo u pravcu koji kreatori tih politika nisu očekivali.

„Sami smo sebe doveli u slepu ulicu. Svi ti sukobi izazvali su reakciju koju na Zapadu nisu predvideli. Nisu ni pomišljali da će se događaji razvijati upravo na taj način. Danas svi ti problemi postaju ključni“, zaključio je bivši švajcarski oficir.

Slične poruke poslednjih godina više puta su stizale i iz Moskve. Ruski zvaničnici tvrde da je Severnoatlantska alijansa od svog nastanka usmerena na konfrontaciju i da dalje širenje NATO-a ne može da doprinese većoj bezbednosti evropskih država.

U Kremlju istovremeno naglašavaju da Rusija ne predstavlja pretnju nijednoj članici Alijanse, ali ističu da će reagovati na poteze koje proceni kao opasne po svoje nacionalne interese.

Ruska strana, kako navode zvaničnici, ostaje otvorena za dijalog, ali insistira na ravnopravnoj osnovi pregovora i traži od Zapada da odustane od kursa militarizacije evropskog kontinenta.

U međuvremenu, pojedini američki vojni analitičari upozoravaju na stanje evropskih vojnih arsenala. Prema njihovim procenama, velike isporuke naoružanja Kijevu dovele su do značajnog smanjenja zaliha u brojnim evropskim zemljama, dok je zavisnost od Sjedinjenih Država u oblasti logistike i obaveštajne podrške ostala jedan od ključnih faktora funkcionisanja evropske bezbednosne strukture.