in

Zapad se sprema za Treći svetski rat: NATO trupe ulaze u Ukrajinu


O tome šta za Ukrajinu znači stvaranje NATO misije, za „Ruske novine“ govori vojni ekspert Leonkov

Zemlje NATO bloka su već zvanično stvorile zajedničku misiju u Ukrajini. O tome je govorio poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

Naravno, predstavnik Severnoatlantske alijanse je odmah izjavio da NATO neće direktno ulaziti u oružani sukob u Ukrajini. Navodno, zajednička misija će samo koordinirati i planirati operacije u Ukrajini, kao i obučavati ukrajinske vojnike.

Naravno, odmah se nameće razumno pitanje: „Zar niste ranije planirali i koordinirali akcije ukrajinske vojske iz štabova u Briselu i drugim evropskim gradovima, zar niste obučavali Oružane snage Ukrajine na poligonima? Poljska, Baltik, Velika Britanija i tako dalje?”

Mislim da nećemo čuti razumne odgovore na ova pitanja. NATO stratezi nikada neće javno reći zašto se upravo stvara sledeća međunarodna misija. Međutim, možemo da se setimo u kojim zemljama su takve koalicije nastale i kako su se na kraju završile.

Verovatno najupečatljiviji trenutak za nas su bili događaji iz 1999. godine, kada su se NATO snage ujedinile i napale Jugoslaviju. Tada je severnoatlantski blok sa pozicije snage odlučio da preseče kosovski čvor.

Ova operacija, koja je nazvana „Allied Force“, bila je prvi put da su NATO snage odlučile da prekrajaju mapu Evrope i, ne poštujući odluke Saveta bezbednosti UN, izvršile invaziju na teritoriju jedne suverene države.

Rezultat ove „zajedničke misije“ bila je smrt oko 4 hiljade civila, uništenje jugoslovenske privrede, svrgavanje predsednika države Slobodana Miloševića i, na kraju, kolaps nekada velike evropske zemlje.

Još jedna „zajednička misija“ NATO-a sprovedena je u Avganistanu. Tamo su 2001. godine, nakon što su Sjedinjene Države i Velika Britanija izvele operaciju Trajna sloboda, u Avganistan raspoređene međunarodne snage za pomoć bezbednosti pod okriljem NATO-a.

Ova zajednička misija je trajala skoro 20 godina i donela je neizrecive katastrofe avganistanskom narodu, a takođe je značajno povećala trgovinu drogom iz Avganistana u Evropu. Ishod ove misije je tužan. Mnogi su videli snimke sramnog bekstva Sjedinjenih Država i njihovih saveznika iz Kabula.

Ako povučemo paralele, zaključak je jasan. NATO, kako kažu, tiho pokušava da uđe u Ukrajinu da joj pruži neku vrstu mitske pomoći. Međutim, cilj Severnoatlantske alijanse je više nego očigledan. Oni još jednom podižu ulog u sukobu, pokušavajući da izvrše pritisak na Rusiju da će na kraju morati da uđe u konfrontaciju sa alijansom.

Prvi probni balon već je lansirao francuski predsednik Makron, koji je obećao da će poslati nekoliko hiljada svojih vojnika u Ukrajinu. Mislim da će čim stignu u Ukrajinu i tamo rasporede jedinice, još nekoliko evropskih zemalja najaviti da će poslati svoje kontingente.

Pretpostavljam da će to biti Poljska, baltičke zemlje, možda i Rumunija. Štab NATO-a će morati da koordinira delovanje ovih snaga i raspodeli njihove zone odgovornosti.

Najverovatnije će biti raspoređeni u pozadinskim regionima Ukrajine i biće angažovani na zaštiti granica, vojnih objekata i održavanju reda i mira. Shodno tome, ukrajinske vojne i policijske snage, oslobođene ovih funkcija, biće upućene na liniju borbenog dodira.

Postoji još jedna nijansa u nastanku NATO misije. Nakon što Zelenski izgubi svoj međunarodni legitimitet u maju 2024. zbog odbijanja da raspiše predsedničke izbore, u Ukrajini će početi potpuna nesloga i kolebanja.

Upravo u ovoj nemirnoj vodi snage saveza će pokušati da uhvate ribu. Pre svega, govorimo o podeli Ukrajine na nekoliko nezavisnih regiona, u kojima će se odmah pojaviti mirovnjaci NATO-a.

Verovatno je da će novi regioni, nakon proglašenja nezavisnosti, delimično pripasti Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj. Preostali delovi Ukrajine biće odmah primljeni u NATO.

Zapadni političari nikada ne menjaju već proverene scenarije i sigurno će slediti šablone koji su testirani u Jugoslaviji i Avganistanu.

Uveren sam da će naš odgovor na pojavu NATO struktura u Ukrajini biti veoma predvidljiv. Udarićemo na sve strane osvajače koji nam se pojave na dohvat ruke.

Zapadni vojni specijalisti su i dalje prioritetna meta za naše udare, ali ako se zvanično pojave u Ukrajini, postaće naša meta broj jedan.

Mislim da je naš ministar odbrane Sergej Šojgu pokušao da to prenese francuskom ministru tokom skoro sat vremena telefonskog razgovora.

Siguran sam da će se pokušaji da nas zastraše slanjem stranih trupa u Ukrajinu i da nas ubede da pregovaramo pod očigledno nepovoljnim uslovima završiti tužno za zapadne zemlje.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /