in

Zašto evropski posrednici sada otvoreno traže priznanje “Kosova”?

Zašto evropski posrednici sada otvoreno traže priznanje “Kosova”?

Promene u retorici su neosporne, ali u pozadini stoje suštinski problemi Evrope i SAD, koji pokušavaju da ih reše kako znaju i umeju: ako ne sofisticiranim formulacijama, onda isprobanim metodama direktnog pritiska

U nedavno objavljenom pismu – koje su potpisali kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emaneul Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni – zahteva se da Priština „pokrene proceduru za uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom na ‘Kosovu’“, a od Beograda – defakto priznanje „Kosova“.

I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja danas stiže u srpsku prestonicu, najavila je da će se razgovarati o koracima za defakto priznanje.

Ničeg novog pod briselskim suncem, evidentno, osim zapažanja da su evropski posrednici izbacili raniju kitnjastu retoriku, koja je ponekad uspevala da zabašuri njihove istinske motive i želje.
Kozmetičke promene su neosporne, ali u pozadini stoje suštinski i vrlo ozbiljni problemi Evrope i SAD, koji pokušavaju da ih reše kako znaju i umeju – ako ne sofisticiranim formulacijama, onda isprobanim metodama direktnog pritiska.

Posrednici loše volje

Srbija ima jasnu principijelnu poziciju i nikakvo – formalno ili neformalno, dejure ili defakto – priznanje ilegalnog otcepljenja KiM nije prihvatljivo, ističe za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović.

„To što oni sada otvoreno zahtevaju priznanje, govori da su sve vreme lagali – od 2013. pa nadalje – kad su govorili da EU ima statusno neutralan položaj i da je ona posrednik dobre volje. Sada se vidi da je to bila obmana i maska“, ocenjuje Jovanović.

Navodi da razloge treba tražiti delom u velikim unutrašnjim problemima i mnogobrojnim podelama unutar Evrope, između ostalog u odnosu prema sukobu u Ukrajini. Verovanje da će Zapad pobediti Rusiju doživljava fijasko, što utiče na jačanje pritisaka na Srbiju.

„Ne isključujem da iza toga stoji svest da kad-tad moraju da sednu za pregovarački sto sa Rusijom i da se dogovore o novom sistemu bezbednosti u Evropi – jer je ovaj uništen greškama Zapada – i da oni pripreme za te pregovore žele da završe uspostavljanjem apsolutne kontrole na Balkanu i cepanjem Srbije“, poručuje naš sagovornik.

Dodaje i da bi Amerikanci želeli da se zakite nekim „rezultatom“ pred svoje izbore, kao što su se devedesetih godina kitili Dejtonskim sporazumom.

„Moguće da i danas ima takvih kalkulacija, ali dominantno su geopolitika i strategija u pitanju: žele da oduzimanjem ‘Kosova’ i njegovim priznavanjem konsoliduju svoju strategiju ekspanzije na Istok koju su započeli 1998/99. godine“, zaključuje Jovanović.

Tobože časni posrednici

Istoričar Miloš Ković ocenjuje za RT Balkan da je od početka pregovaračkog procesa jasno da je krajnji cilj EU i SAD „koji istupaju kao tobože časni posrednici“ – priznanje „Kosova“.

„To poslednjih dana govore najotvorenije, što je jasan znak da im se žuri i da su odlučili da skinu rukavice. Verovatno je razlog počinjanje izbornih ciklusa u SAD i EU i zaoštravanje situacije u svetu. A to je jasan signal da bi Srbija trebalo da uspori i da sačeka i da ostane na onome što je njeno najčvršće tle: Rezolucija 1244 i Ustav RS. Ta rezolucija je sama po sebi ustupak, jer podrazumeva suštinsku autonomiju na KiM. Sve što ide van toga bilo bi kršenje međunarodnog i nacionalnog prava“, ističe Ković.

Šta bi uradio Kutuzov?

Promene u svetu se ubrzavaju i svako učvršćuje pozicije, navodi za RT Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju i dodaje da u tom svetlu gleda kolektivni Zapad koji što pre pokušava da reši probleme koji nisu rešeni po njihovoj volji – kako bi mogli u narednoj raspodeli moći da zadrže uticaj u zoni koja im je bitna.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da nastavi da igra strategijsku igru „koju u prošlosti nismo znali da igramo, a sad očigledno umemo i to donosi rezultat“.

„Verujem da će biti još nekog popuštanja, jer to je taktika, kao kod Kutuzova. Šta mislite kako su gledali ljudi sa strane kad se on povlačio iz Moskve, pa je onda zapalio. A na kraju je ušao u Pariz.

Ne možemo baš da idemo grudima na bajonete, moramo da koristimo neku taktiku povlačenja, gubitka nečega, da bismo došli do krajnjeg cilja, a to je da sačekamo promene u svetu. Ne možemo sami da rešimo situaciju“, ističe Deđanski.

U svetlu predstojećih izbora u Srbiji, naš sagovornik smatra da niko od relevantnih političkih činilaca „iz sadašnje vlasti pogotovu, pa čak i onih koji nisu na vlasti, a koji bi možda mogli da dođu“, ne bi smeo da prihvati nezavisnost tzv. Kosova, „zato što bi u tom momentu dobio ozbiljnu pobunu naroda“.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

(RT)


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /