in

Zašto su svi ekonomski napadi na Rusiju propali

Zašto su svi ekonomski napadi na Rusiju propali

Dejan Šoškić obrazlaže zašto je pogrešna politika uvođenja sankcija Rusiji i zbog čega ne može da ima rezultate koje Zapad očekuje, kako se Evropa pridružila antiruskim merama koje su najveću štetu nanele upravo evropskoj ekonomiji i zašto smo svi platili cenu američkog štampanja novca

U 53. epizodi emisije „Relativizacija“ Ljiljana Smajlović je razgovarala sa Dejanom Šoškićem, profesorom Ekonomskog fakulteta i nekadašnjim guvernerom Narodne banke Srbije.

Emisija počinje osvrtom na aktuelnu situaciju u Argentini i novoizabranog predsednika, koji, kako ističe autorka emisije, „propoveda“ anarhokapitalizam.

„Argentina je bogata resursima i po svim parametrima trebalo bi da bude bogata. Međutim, kod njih je inflacija preko 100 odsto, očigledno su institucije dosta slabe, nema dovoljno meritokratije na vlasti, nego postoji jedna vrsta rentijerskog kapitalizma gde se postojeća ekonomija deli među uticajnim lobijima, a ne stvaraju se preduslovi da taj ukupni ekonomski život raste i razvija se“, ocenjuje Šoškić.

Milej predlaže unilateralnu dolarizaciju, to jest prelazak na valutu koju emituju SAD, ali ni to nije prvi put da se čuju takvi predlozi, kaže gost emisije. Nisu sve ideje novog predsednika bez logike, neke bi i dale rezultate, ipak…

„Mislim da je čest slučaj da ljudi koji nemaju dovoljno iskustva u radu sa državnim organima i javnim institucijama, nekada možda imaju pojednostavljeno shvatanje o tome kako sistem treba da funkcioniše i skloni su tome da lako odbacuju sadašnje prakse“, upozorava Šoškić i poručuje da stvari „treba menjati pažljivo, da se ne bi druge okolnosti u društvenom sistemu narušile“.

Sankcije Rusiji ne mogu da imaju nikakvog efekta

Pogrešna politika zapadnih sankcija Rusiji istrajava i vrši se pritisak prema nekim neutralnim zemljama da i one uvode te sankcije koje neće i ne mogu da imaju nikakvog efekta, smatra nekadašnji guverner NBS.

Ni nekadašnje jednostrane sankcije Austrougarske protiv Srbije nisu dale efekte, priseća se Smajlović.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

„Sankcije mogu da daju efekte ukoliko je nacionalna ekonomija ranjiva u fiskalnom smislu: ako ima veliki nivo duga, ako su visoki budžetski deficiti, ako nema dovoljno ekonomske aktivnosti u toj zemlji i ako je veoma zavisna od uvoznih inputa“, ističe Šoškić i dodaje da Rusija ne ispunjava te uslove.
Štaviše, ruska privreda je u fiskalnom smislu vrlo uzorna.

„Kada vi pogledate stepen duga prema BDP-u – to je jedan od osnovnih podataka koji se gleda kada se razmišlja da li je neka zemlja fiskalno solidna ili ima probleme – zapadne zemlje su neuporedivo zaduženije. Amerika ima 130 posto svog BDP-a, Japan preko 250 posto, a Rusija ima 17 posto dug prema BDP-u“, navodi Šoškić.

Osim što je među najmanje zaduženim zemljama sveta, dodaje, Rusija ima trgovinski suficit u razmeni sa inostranstvom i to u relativnom smislu prema BDP-u.

Oni proizvode ogromne količine hrane, energije, imaju interno tržište, imaju sposobnost kreiranja autonomne visoke tehnologije u mnogim domenima, kaže gost emisije. Čak i da je u potpunosti izolovana, takva zemlja ima sve uslove za interni rast, kao što je bio slučaj sa SAD tokom 19. veka.

„Mislim da dolazi do situacije u kojoj će ruska ekonomija proizvoditi dosta toga što je inače uvozila i da je veća šteta za one koji su izgubili tržište da prodaju Rusiji, nego za samu Rusiju“, smatra Šoškić.

Dodaje i da treba imati u vidu ko nije uveo sankcije Rusiji, a tu pre svega misli na Rusiju koja je najveća ekonomija na svetu.

Evropski političari su pokazali poslušnost američkoj političkoj eliti

Kina i Rusija su zemlje koje imaju drugačije političke sisteme, ali u globalnoj podeli rada imaju svoje značajno mesto i bilo kakva ambicija Zapada da napravi neku vrstu velike podele u svetskoj trgovini na dva bloka, više će štetiti samom Zapadu, smatra nekadašnji guverner NBS.

„Meni se čini da su evropski političari na Zapadu pokazali visok nivo ne samo lojalnosti nego i poslušnosti američkoj političkoj eliti i mislim da se ozbiljne analize nisu ni radile nego da je impulsivno reagovano u pravcu u kome se očekivalo da Evropa reaguje kao saveznik SAD“, kaže Šoškić o posledicama koje su antiruske sankcije imale na evropsku ekonomiju.

On podseća da je kreator valute za međunarodna plaćanja ostao američki FED i da je to jedna od stvari koju je svojevremeno kritikovao čuveni ekonomista Džon Mejnard Kejnz – da jedna nacionalna valuta obavlja i funkciju međunarodnog glavnog sredstva plaćanja.

„Kejnz je rekao da nikada jedna centralna banka ne treba da obavlja te dve funkcije: da kreira novac za potrebe svoje ekonomije, a da kreira novac i za potrebe međunarodne ekonomije. Mi smo refleks tog njegovog ispravnog razmišljanja mogli da vidimo kad se korona desila. Amerika je štampala ogromne količine novca, neke procene kažu preko 5.300 milijardi dolara, onda se javila inflacija i međunarodna inflacija zato što je dolar međunarodno sredstvo plaćanja. Tako su svi po malo platili cenu te ogromne monetarne ekspanzije“, objašnjava Šoškić.

Energija je pitanje broj jedan u svetskim odnosima

Da li i na koji način loše ekonomske odluke utiču na politiku, može li se na taj način objasniti npr. uspon desničarskog AfD-a u Nemačkoj?

„Jedan čuveni politički analitičar mi je rekao da su svi ti autoritarni refleksi koji se dešavaju u sistemima koji su nominalno demokratski – poput Trampa u Americi ili Erdogana u Turskoj – posledica toga što normalni demokratski sistemi sa puno mehanizama koji ograničavaju vlast, dovode do toga da zapravo vlast biva manje efikasna i to birači vide“, navodi gost emisije.

Upozorava da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji po pitanju SVIFT-a i zamrzavanja deviznih rezervi mogu da se vrate kao vrlo negativan efekat na sam Zapad u smislu ubrzane dedolarizacije i prelaska na druge mehanizme plaćanja.

„Govori se i o BRIKS-ovoj novoj valuti i pokazuju se nekakvi sistemi plaćanja koji su vrlo sofisticirani koji će biti u međunarodnim transakcijama. Postoji i ova ideja koja je najviše odmakla u Kini – digitalna valuta centralne banke, što može da bude još jedna alternativa za međunarodno plaćanje“, navodi Šoškić.

Podseća da su u BRIKS + zemlje koje, s jedne strane, kontrolišu konvencionalne izvore energije – dakle fosilna goriva, a s druge strane, zemlje koje imaju dominantno rudna nalazišta za proizvodnju solarnih panela i baterija.

„To postaje jedna vrlo ozbiljna energetska zajednica, a energija je još pitanje broj jedan u svetskim odnosima i odlučujuće opredeljuje geostrateška ponašanja velikih sila“, zaključuje Šoškić.

(RT)


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /