in

“Zlatnu žilu” u Srbiji traži 31 kompanija

“Zlatnu žilu” u Srbiji traži 31 kompanija

Podaci o ukupno procenjenoj količini mineralnih resursa zlata u Srbiji su različiti. Kreću se u rasponu od 625 do više od 750 tona

Podaci Svetskog saveta za zlato otkrivaju da je do sada na planeti iskopano oko 210.000 tona zlata, a da je još svega četvrtina od toga ostala skrivena pod zemljom. Procenjuje se da se od te količine, u srpskim rudnicima krije još oko 700 tona. Kompanije širom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama, a veliki broj njih uveliko „zlatnu žilu“ traži u Srbiji!

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno 31 firma vrši primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji Srbije. To je gotovo dva puta veći broj tragača za ovim plemenitim metalom nego pre godinu dana.

„Zlato se najčešće javlja u asocijaciji sa bakrom, a eksploataciju rude, iz koje se između ostalog dobija i zlato, vrše tri kompanije. Prema Bilansu mineralnih sirovina sa stanjem na kraju 2022. godine, koji je uradio Geološki zavod Srbije, dokazane rezerve ukupno rude bakra, zlata i pratećih metala iznose oko 1,7 milijardi tona. Zlata imamo slično kao u okruženju“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kaže da je Srbija bogata zlatom na nivou zemalja u okruženju, poput Bugarske i Rumunije.

„Podaci o ukupno procenjenoj količini mineralnih resursa zlata u Srbiji su različiti. Kreću se u rasponu od 625 do više od 750 tona. U ležištima bakra u eksploataciji, nalazi se više od 350 tona.

Preostale količine su vezane za ležišta u kojima je zlato glavna rudna komponenta. Deo njih se geološki istražuje, dok je u drugima koja su bila u eksploataciji, obustavljena uglavnom zbog otežanih uslova eksploatacije, male količine rudnih rezervi i drugih razloga“, kaže prof. Jelenković.

Kako objašnjava profesor, ekonomski vrlo značajne količine zlata koje se eksploatišu su u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije, a najveća među njima su Majdanpek i Bor, kao i novopronađeno ležište svetskih razmera Čukaru Peki.

Za razliku od mineralnih resursa, rudne rezerve zlata su procenjene količine zlata za koje je dokazana tehnička efikasnost i ekonomska efektivnost, ali ne ekološka prihvatljivost eksploatacije.

Smatra se da je od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to količina rudnih rezervi zlata.

Sve manje zlata i na planeti

Prema rečima Georgi Hristova iz kompanije koja se bavi investicionim zlatom „Taveks zlato i srebro“, trenutne svetske rezerve zlata, koje su pronađene, ali još nisu iskopane, iznose 55.000 tona. Tempo proizvodnje žutog metala je oko 3.000 tona godišnje pa će, kako kaže, ukoliko ne otkrijemo nove rezerve, sve zlato na svetu biti iskopano za oko dve decenije.

„Malo je verovatno da ih nećemo naći negde u svetu, ali ova činjenica nam ukazuje na to koliko je zlato zapravo retko i koliko su njegove rezerve oskudne. Pa i kada bi se napravila kocka od sveg zlata koje je trenutno u opticaju, bila bi sa stranicama od svega 22 metra. Iz godine u godinu cena žutog metala na svetskoj berzi raste i u februaru je dostigla 2.040 dolara za uncu, što je više za 11 odsto nego pre godinu dana“, objašnjava Hristov.

On tvrdi da ukupna tražnja za zlatom konstantno raste bez prestanka u proteklih pet godina.

„Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ta tražnja je lane iznosila oko 4.900 tona, što je za oko osam odsto više nego prethodne godine. Osim toga, skočila je tražnja od centralnih banaka širom sveta koje su kupile blizu 2.000 tona ovog plemenitog metala u protekle dve godine. Među njima je i Narodna banka Srbije koja je svoje zlatne rezerve povećala na oko 40 tona“,  objašnjava Hristov.

Kina svetski rekorder

Profesor Jelenković kaže da je godišnja proizvodnja zlata iz ležišta bakra u Srbiji 1,2 – dve tone, dok je ranijih godina iznosila i do pet tona. Znatno veći
mineralni resursi zlata i veći obim proizvodnje potiče iz ležišta i rudnika koji se nalaze na teritoriji Turske, Bugarske, Finske, Švedske… Iz ležišta zlata Turske je 2020. godine proizvedeno oko 38 tona zlata, Bugarske 10 tona, Finske 13,5 tona, Švedske 8,1 tona…

Georgi Hristov dodaje i to da je svetski najveći proizvođač zlata Kina, koja proizvodi oko 330 tona godišnje. Iza njih su Australija i Rusija koje obe proizvode oko 320 tona godišnje. Zatim Kanada sa oko 220 tona i onda Amerika koja proizvodi oko 170 tona godišnje.

„Od ukupne količine zlata u opticaju na svetu, oko 96.000 tona je u formi nakita, kao investiciono zlato čuva se oko 47.000 tona zlata, centralne banke drže oko 36.000 tona zlata u svojim trezorima, a ostalih 30.000 tona se koristi za industrijske, medicinske i druge svrhe“, zaključuje Hristov.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /