in

Savova „labudova pesma“ u Pamploni

Savova „labudova pesma“ u Pamploni

Ukleštena između Baskije, Aragona i granice sa Francuskom, španska autonomna zajednica Navara svetski je poznata po koridi. Teško da za prosečnog stanovnika njihovog najvećeg grada Pamplone postoji išta važnije od borbe toreadora sa bikovima, ali činjenica da su od 16. veka sastavni deo Španije presudno je uticala da i fudbal bude neizostavni segment života ove regije. Na krilima fudbalskih zanesenjaka i ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu formirana je Osasuna davne 1920. godine. Najpoznatiji klub iz ove autonomne zajednice, koji za više od vek postojanja nije osvojio nijedan trofej, naziv je dobio po baskijskoj reči za zdravlje.

Prostirući se na nešto više od 10.000 kvadratnih kilometara, koje uglavnom zauzimaju parkovi, stanovnici Pamplone zavidno su decenijama gledali na mnogo uticajnije klubove iz Baskije i Aragona. Nimalo blagonaklono nisu posmatrali uspehe Atletik Bilbaa, Real Sosijedada i Saragose, utehu pronalazeći u koridi kao glavnom zaštitnom znaku grada poznatog po vetrenjačama i uskim ulicama.

Posle zapaženih rezultata Osasune na prelazu iz osamdesetih u devedesete godine usledila je prilično loša poslednja decenija prošlog veka, a nagoveštaj buđenja došao je sa novim milenijumom kada su se vratili u najviši rang.

Osrednji rezultati u ligi i grčevita borba za opstanak, koja je bila najizraženija u sezoni 2001/02 kada su završili sa svega dva boda iznad zone ispadanja, nije ulivala nadu da će budućnost biti naslikana svetlijim bojama.

Kako to obično biva, zamajac koji su dobili sačuvanim statusom u Primeri, dao im je snagu koja ih je pratila narednih sezona. U klub je stigao meksički trener Havijer Agire i već u debitantskoj sezoni odveo Osasunu u polufinale Kupa kralja nakon deceniju i po.

Iako rezultati u ligi nisu pratili uspeh u Kupu kralja, evidentno je bilo da Agireov tim raste što je dobilo potvrdu sredinom jula 2004. godine angažovanjem iskusnog srpskog golgetera Sava Miloševića. Dolazak jednog od dvojice vodećih strelaca Evropskog prvenstva iz 2000. godine kao da je najavio početak trogodišnje blistave Osasunine epohe koja će biti okončana njegovim odlaskom na leto 2007.

Prvi fudbaler u reprezentaciji naše zemlje koji je stigao do impresivnih 100 utakmica za državni tim, stekao je veliku reputaciju u Španiji igrajući za Saragosu, Espanjol i Seltu. Odluka da kao 30-godišnjak pređe u Osasunu pokazala se ispravnim i za njega i španski klub pošto je Savo za tri godine na stadionu „El Sadar“ doživeo „labudovu pesmu“ pre nego što će završiti karijeru u Rubinu.

Činjenica da je individualno druga sezona u Osasuni bila daleko uspešnija za Miloševića u odnosu na preostale dve, nikako ne bi trebalo da potre podvige koje je nekadašnji golgeter ostvario na timskom planu i kad ga sreća pred protivničkim golom nije služila.

Idealni spoj Osasune i golgetera rodom iz Janje osetio se već u debitantskoj sezoni kada je ovaj klub napravio iskorak u Kupu kralja plasiravši se u veliko finale. Malo je nedostajalo da tog 11. juna 2005. godine na madridskom stadionu „Visente Kalderon“ Milošević i Osasuna stignu do prvog trofeja u istoriji kluba.

U tome ih je sprečio golgeter Betisa Dani koji je u produžecima dao gol za pobedu 2:1 ostavivši fudbalere i navijače Osasune razočarane, baš kao i 18 godina kasnije kada će ih istim rezultatom u finalu poraziti Real Madrid.
Nije bilo mnogo lepote na putu do prvog velikog finala pošto su „na mišiće“ dobijani manje atraktivni klubovi, ali je Osasuna te sezone pokazala pravi takmičarski duh skrenuvši pažnju sa 15. mesta u ligi.

Drugi put za dve godine u Kupu kralja eliminisala je Sevilju, a pretposlednja prepeka bio im je Atletiko iz Madrida kojeg su savladali na domaćem terenu golom krilnog fudbalera Valda. Da im leži Sevilja te sezone se osetilo u ligaškoj utakmici kada su na domaćem terenu krajem novembra savladali Andalužane 4:1 pokazavši raznovrstan napadački potencijal oličen u Injakiju Munjozu. Pjeru Vebu, Ričardu Moralesu i Mohi. Da umeju da se takmiče i bore pokazali su i u tesnim porazima protiv Atletiko Madrida 3:2 i Atletik Bilbaa 4:3, a pred Agireovim momcima dobro su se za pobedu preznojili najjači španski klubovi Barselona i Real Madrid.

Utisak je pokvario najteži poraz koji je jedan španski klub doživeo te sezone. Katastrofa s kraja februara na domaćem terenu protiv prosečne Malage 6:1 sigurno je dugo bolela Miloševića i saigrače pre nego što će zaceliti rane uspehom u Kupu kralja. Obrazi su im brideli i u katastrofama protiv Levantea i Saragose, ali im je 12 prvenstvenih pobeda te sezone bilo dovoljno da izbore opstanak.

Iskustvo stečeno u prethodnoj, Agireovi izabranici su vešto iskoristili naredne sezone kada su osvojili četvrto mesto u Primeri, čime su izjednačili najveći klupski uspeh iz 1991. godine. U četvrtoj i poslednjoj sezoni iskusnog Meksikanca na klupi Osasune samo su Real Madrid, Barselona i Valensija završili kao bolje plasirani na tabeli. Istorijskih 68 bodova bilo je nedostižno za sve prošle i buduće generacije koje su nosile dres kluba iz Pamplone. Samo dva boda manje od drugoplasiranog Reala nedostajali su da Osasuna prvi put u istoriji stekne vicešampionski naslov.

Ako se zna da su duž španskih terena te sezone mreže cepali asovi poput prvog strelca lige Samjuela Etoa, Ronaldinja, Ronalda i Dijega Milita te napadača u usponu Davida Vilje, jasno je kakav je trag tada u Primeri ostavio tim iz Pamplone.
Sjajnoj ofanzivnoj liniji tima priključio se tog leta sadašnji golgeter Atletik Bilbaa Raul Garsija, koji je uz Miloševića i Veba bio strelac u velikoj pobedi protiv tima sa „San Mamesa“ 3:2.

Miloševiću je u najboljem sećanju svakako ostao gol protiv Real Madrida u remiju 1:1, a pravi golgeterski zamajac doživeo je u februaru 2006. godine pošto se vratio na teren posle jednomesečne pauze.

Savo je najpre doneo pobedu Osasuni na gostovanju u Sevilji, a zatim je pogađao u važnim utakmicama protiv Saragose i Kadiza. Sjajnu sezonu pred razočaravajuće Svetsko prvenstvo u Nemačkoj krunisao je pogocima protiv Rasinga i Valensije u poslednja dva gola. Cenu dobrih rezultata u prvenstvu Osasuna je platila ranom eliminacijom iz Kupa kralja i UEFA Kupa gde ju je eliminisao odlični Ren.

Agireovi uspesi sa Osasunom, nisu prošli nezapaženo pa je sjajni meksični stručnjak već krajem maja otišao u Atletiko Madrid. Na njegovo mesto stigao je iz B tima Osasune tada mladi trener Hoze Anhel Ziganda. Rezultati u prvenstvu nisu bili ni približno zapaženi kao sezonu ranije, ali je Osasuna stigla do polufinala Kupa UEFA gde je eliminisana od kasnijeg osvajača Sevilje.

Naročito je za navijače Osasune vredno sećanja četvrtfinale kada je ukupnim rezultatom 4:0 eliminisan Bajer Leverkuzen. Posebno će se pamtiti gostovanje u Nemačkoj gde je Osasuna slavila 3:0 uz dvostruku asistenciju Miloševića. Te sezone u vatru je bačen mladi napadač Roberto Soldado.

Iz te sezone pamti se i eliminacija Agireovog Atletika u osmini finala Kupa kralja 2:0 nakon pobede u Pamploni stečene zahvaljujući golovima Franciska Punjala uz asistenciju Miloševića. Srpski fudbaler je toga proleća propustio veći deo mečeva zbog problema sa povredom, pa mu klub na leto nije ponudio produžetak saradnje.

Slučajno ili ne, Miloševićevim odlaskom kao da je podvučena crta na Osasunin trogodišnji blesak. Otkad je bivši fudbaler napustio Pamplonu maksimalan domet ovog tima u ligi bilo je sedmo mesto, osvojeno u dva navrata. Finale Kupa kralja prošle godine i poraz od Real Madrida 2:1 potvrdili su tezu da će se na stadionu „El Sadar“ još dugo čekati na trofej.

Rezultati tima iz Pamplone ove sezone su u rangu proseka iz prethodnih godina, a veliki izazov u narednom kolu imaće u subotu od 16:15 kada dočekuju Real Madrid. Kraljevski klub dolazi na sever Španije sa namerom da makar zadrži sedam bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu Đironu, koja istog dana od 18:30 gostuje Hetafeu.

Ovi dueli biće u senci najveće utakmice predstojećeg kola kada će u nedelju od 21 sat Atletiko ugostiti Barselonu. Istog dana će od 16:15 komšijski derbi odigrati Viljareal i Valensija.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /