in

Sportske.net – Emeri i Arsenal

Jedan od zanimljivijih duela ovog vikenda u Premijer ligi igra se na “Emirejtsu”, gde će Arsenal ugostiti Aston Vilu. Naravno, u centru pažnje biće Unaj Emeri, nekadašnji menadžer Arsenala, koji pravi čuda na klupi Aston Vile.

Ovom prilikom prisetićemo se Emerijevog mandata u Arsenalu, uz logično pitanje – da li je Španac bio promašaj ili je sve što se desilo bio splet nesrećnih okolnosti?

Da krenemo redom, Emeri je došao leta 2018. godine u najtežem mogućem trenutku – da zameni legendarnog Arsena Vengera. Arsenal je i sa njim na klupi uveliko tonuo, rezultati nisu bili na nivou, ali je stadion izgrađen i Venger je i takve stvari gledao kao uspeh. Emeri je došao nakon što je prethodno osvojio tri vezane Lige Evrope sa Seviljom, pa se nije proslavio na klupi Pari Sen Žermena, sa kojim je osvojio dve titule, ali je u Ligi šampiona ispadao u osmini finala od Barselone i potom Real Madrida, pa je otišao nakon dve sezone.

I onda je stigao poziv iz Londona. Emeri je na klupi Arsenala bio do novembra 2019. godine, a sa 55% pobeda, treći je najuspešniji menadžer u istoriji kluba, stigao je i do novog finala Lige Evrope, u kom ga je dobio Sarijev Čelsi. 

Kada je došao u klub, Emeri je dobio ne baš najbolji tim, a istog leta došli su – Lukas Toreira, Bernd Leno, Sokratis Papastatopulos, Mateo Genduzi, Denis Suarez, Stefen Lihštajner i praktično je svima jasno da to baš i nije najbolji prelazni rok. Arsenal je završio kao peti na tabeli u Premijer ligi, u FA kupu je ispao u četvrtoj rundi od Mančester junajteda, a u Liga kupu od Totenhema, i prva sezona ocenjena je kao loša i pored pomenutog finala Lige Evrope.

I onda, leta 2019. Emeri je dobio najskuplje pojačanje u istoriji kluba – Nikolasa Pepea, koji je stigao iz Lila za 80 miliona evra. I svi znate koliko se nije isplatio. Došao je i David Luiz iz Čelsija, kao i tada mlađani Vilijam Saliba i Gabrijel Martineli, koji su tek trebali da stasaju, dok je na pozajmicu stigao Dani Sebaljos. Ispostavilo se da ni ovo nije bio baš najbolji prelazni rok za Emerija. Španac je potrajao tek do kraja novembra, dobio je otkaz nakon serije od sedam utakmica bez pobede. Emeri je vodio tim do 13. kola Premijer lige i do tada je upisao samo četiri premijerligaške pobede i rastanak je bio neminovan.

Umesto njega je došao Mikel Arteta i do dana smo svi svedoci koliko je to bio dobar potez uprave Arsenala. No, postavlja se pitanje da li je Emeri trebalo da dobije veće poverenje na duže staze? Tim koji je dobio jednostavno nije bio dovoljno dobar, a Emeri nije imao dovoljno vremena da namesti sistem koji funkcioniše. Doduše, istu sezonu 2019/20 Arteta je povadio peharom u FA kupu, dok je Arsenal sezonu završio na osmom mestu.

Ali, spekuliše se da je iz pouzdanih izvora curilo da atmosfera nije bila dobra, naprotiv, već – toksična. To je kasnije i potvrđeno, jer je Arteta morao da je potpuno raščisti, da lupi šakom o sto i da uvede stroga pravila. Igrači su se podsmevali Emerijevom znanju engleskog jezika, a kako je vreme odmicalo, sve su manje slušali njegove taktičke zamisli. Emeri je insistirao i na dodatnoj teretani, odmah uz teren, na otvorenom, kako bi igrači pojačali intenzitet treninga, ali jedva da je i bila korišćena.

Indirektno, tada mlađani Bukajo Saka nije krio da je pomoćni trener, kasnije privremeni, Fredi Ljungerg mnogo bolje objašnjavao svoje taktičke zamisli.

“Ponekad nisam razumeo šta je trener želeo da mi kaže. Imao sam mnogo bolju komunikaciju sa Fredijem Ljunbergom, koji jednostavno mnogo bolje govori engleski”, rekao je Saka.

Ali, osim promena odlaskom Vengera, usledio je niz odlazaka, pa je tako i izvršni direktor Ivan Gazidis saopštio da odlazi u Milan. U februaru 2018. godine došao je dobro poznati Raul Sanlehi iz Barselone, on je trebalo da bude zadužen za sve fudbalske operacije, ali koliko je i on bio nezadovoljan stanjem u klubu pokazuje činjenica da najednom i on otišao leta 2020. godine. Situacija se stabilizovala tek dolaskom Edua Gaspara sa kojim Arteta ima odličan odnos, a to pokazuju i pojačanja proteklih godina.

U prevodu, koji god da je trener došao posle Vengera, teško da bi uspeo odmah da napravi rezultat. Emeri je poslužio kao filter do Artete, što je na kraju ispalo najbolje za Arsenal, ali ne i za Emerija.

Emeri je kasnije preuzeo Viljareal, u kom je pokazao da jeste trener za velika dela. Opet je osvojio Ligu Evrope, a onda je dobio poziv Aston Vile, koju je potpuno preporodio. Jesenas se lepo osvetio svom Arsenalu u pobedi rezultatom 1:0, a sada će sigurno imati poseban motiv i da na “Emirejtsu” ostane neporažen.

Ako uporedimo stanje na “Vila parku”, sa onim kada je došao na “Emirejts”, Emeri je dočekao neku potpuno drugačiju atmosferu. Celokupan klub je verovao u njegove procene i postavio ga kao vođu projekta. Emeri je izabrao sva svoja pojačanja, doveo je igrače od poverenja, poput Pau Toresa i Dijega Karlosa, i poslagao je stvari na pravi način.

Rezultat? Pa dovoljno je reći da je Aston Vila peta na tabeli, da je veoma blizu istorijskog plasmana, možda čak i u Ligu šampiona, jer nije nemoguće da Englezi naredne sezone imaju pet predstavnika. Takođe, Vila se bori za trofej u Ligi konferencija, a poslednji put na “Vila parka” evropski trofej stigao je 2001. kada je osvojen bivši Intertoto kup.

Iako je Aston Vila objektivno u padu forme u proteklom periodu, utakmica na “Emirejtsu” neće biti od onih u kojoj će Emeri kalkulisati. Naprotiv. Jesenas je pobedio i Arsenal i Mančester siti rezultatom 1:0 i tako pokazao da voli da se nadmeće sa najjačima.

Može li upravo Emeri da pomrsi Arsenalu račune u borbi za titulu?

 



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /