Sportske.net – PROFIL – Engleska

 ENGLESKA

Učešća
(1968. 1980. 1988. 1992. 1996. 2000. 2004. 2012. 2016. 2020)

Najveći
uspesi: Finale 2020. Polufinala 1968. 1996.  

 Dilema je oko pehara, ako uopšte postoji. Jer, Englezi će se u
nekom trenutku vratiti iz Nemačke, imaju šanse da dugo ostanu na
turniru, ali da li i da konačno slave?

Mnogi
smatraju da kada nisu osvojili evropsku krunu pre tri godine na
Vembliju, neće nikada. Ali, to je pojednostavljeno gledanje na
stvari, pođimo od toga da je pritisak manji, preko činjenice, što
nekada nije bio slučaj, da nova generacija Gordog Albiona ima velike
uloge u svojim klubovima.

Sautgejt
ima strašan roster, ali je važnije da to u većini slučajeva nisu
vodonoše, odnosno da se radi o igračima naviklim da budu u prvom
planu. Griliš, Foden, Belingem, Rajs, Medison, Kol Palmer, Entoni
Gordon su dali novi impuls timu i savršeno se uklopili uz one
starije, pre svih kapitena Kejna.

O
engleskim kvalitetima bismo mogli do sutra, oni uz Francusku po
imenima imaju najjači tim na šampionatu Evrope, sa te strane
Sautgejtove muke su slatke, ovakvu dubinu nikada “Lavovi”
nisu imali ni na jednom velikom takmičenju u poslednjih nekoliko
decenija.

Taktički
su bolji od nekih prethodnika, pogotovo onih generacija sa početka
veka koje su sanjale velike snove i bivale razočarane svake dve
godine. Svaka ekipa ima svoje slabosti, javnost upire prstom u
Džordana Pikforda, ali podsetimo da on uvek bolje brani na
reprezentativnom nivou. Bilo je takođe problema sa povredama
štopera, ali to je već traženje dlake u jajetu jer i tu je izbor
ogroman, plus Sautgejt je znao da sakrije mane svojih defanzivaca.
Kapiten Henderson je lider na sredini, u smislu mentaliteta, ali
bukvalno svi igrači veznog reda su kvalitetniji od njega. Ima svoju
ulogu, ali ne bi bilo čudo da se selektor odluči za neka nova
rešenja.

Kejn
je konstanta, Sterling igra mnogo slabije nego pre tri godine, ali su
tu ne samo iskusni Boven i Votkins, već i Toni koji je propustio
jesen. Doduše, uvek je taj drugi špic, pogotovo kada dolazi iz
uslovno rečeno manjeg kluba problem, pre svega zbog sumnjičavosti
medija i tradicionalnog lova na veštice.

Sautgejt
može da prilagođava igru svakom protivniku, u Kataru je Engleska
držala dosta dugo Francuze u šahu, nedostajalo im je možda
iskustva, ali pre su se uplašili pobede. U sličnoj situaciji
naučili su, takve stvari se neće ponoviti. Engleski selektor je
tradicionalista, ako nastavi da veruje “senatorima”, igra
sa trojicom pozadi je fino rešenje, Kajl Voker je igrač više u
ofanzivi, a brzinom može da pokrije i širok prostor koji nastaje
kada ekipa napada. Dupli pivot u sredini podrazumeva da se nađe
kombinacija sa Rajsom, ako je Henderson u timu to je defanzivnije,
ali sa Belingemom koji bi igrao povučenije nego u Realu to deluje
kao strašan bedem. Spisak ofanzivaca u vezi je da se uplašiš, već
smo pomenuli neke igrače, dosta njih mogu da pokriju razne pozicije.
U pobedi protiv Italijana od 3:1 prošle godine, Sautgejt je
iskoristio 4-2-3-1 gde je pokazao da i dalje veruje Kalvinu Filipsu,
on i Rajs u tom slučaju čuvaju leđa Belingemu koji je “desetka”.

Igrači
na bokovima individualnim kvalitetom prave prednost, tu su pomenuti
igrači Sitija, ali i Rašford koji je odličan u defanzivi u ovoj
formaciji ogromna prednost. Ako se Kejn povlači na 9.5 Belingem
koristi “vajld-kard” koji ima od selektora i upravo je on
katalizator napada. Strašni Realov klinac je pao u drugom delu
sezone, ali do šampionata ima dovoljno vremena.

Kada
igraju protiv pasivnijih i slabijih reprezentacija, Engleska se lako
“presvičuje” na 4-4-2, onda recimo Trent-Aleksander Arnold
kampuje na protivničkoj polovini, ispada jedan pivot, Rajs je
dovoljan da patrolira ispred Stonesa i verovatno Megvajera.

Sve
ovo smo naveli samo da vidite koliki je raspon opcija Engleske.

ISTORIJAT

Kada
su evropska prvenstva u pitanju, kao i sva velika takmičenja, mnogo
očekivanja i malo rezultata. Kako smo i rekli, redovno bi bivali
razočarani u trenucima kada se činilo da mogu do završnice.
Menjale su se generacije, klubovi su dominirali u Evropi u drugoj
polovini sedamdesetih i do Hejsela, ali to stvara pogrešnu
predstavu, jer su osnova velikog Liverpula tog vremena bili Škoti i
Irci.

Engleska
je propustila prvo EP, na drugo se nije plasirala, u prvom pokušaju
je stigla do završnog turnira i izgubila u čuvenom meču u Firenci
od Jugoslavije.

Usledio
je novi sušan period, nisu se proslavili ni 1980. godine, u
Francuskoj se nisu pojavili, kasnije jedini bolji rezultata je
polufinale i bolan poraz kada su 1996. na penale u polufinalu
eliminisani od Nemaca. I vremena dominacije PL nisu donela nikakav
pomak u rezultatskom smislu, u Portugalu i 2012. su ispadali na
penale u osmini finala (2008. ih Meklaren nije ni odveo na završni
turnir). Bruku smo videli 2016. kada su uspeli da ispadnu od Islanda.

U
tom smislu prošli šampionat je jedini na kome su igrali baš
značajnu ulogu, pokazali najviše, ali i stali, neočekivano u
finalu. Engleski fudbal retko kada uspeva da se prilagodi, mnogo je
poraza bilo kao preslikano, periodi dominacije, sulude greške,
neobjašnjivi kiksevi, mentalno nisu bili spremni.

Sautgejt
tvrdi da je u odnosu na period od pre tri godine tim napredovao baš
u tom smislu da su sada svesni kvaliteta i da novu šansu neće
propustiti.

PROGNOZA

Ako
Engleska bude ponovo imala prilike da se odmeri sa Francuzima,
definitivno ima šansu. Ali, fudbal ne funkcioniše tako, retko kada
dva najbolja tima stignu do samog kraja. Grupa nije preteška, niti
Srbija i Danska, pogotovo ne Slovenija mogu u bilo čemu da se mere
sa Engleskom. A i da naiđu na teže iskušenje, imaju toliko dobrih
igrača i zamene za većinu mesta u timu da ni umor posle duge i
iscrpljujuće sezone u Engleskoj nije faktor. Biće dovoljno vremena
da se osveže.

Mnogo
faktora će uticati, mnogo detalja, ali bogatiji su za iskustvo na
dva velika takmičenja gde su igrali dobar fudbal, pogotovo na
prošlom EP. Tim je zreo, da li za ultimativni uspeh, titulu prvaka
Evrope, videćemo.

Tek
istorija ne pamti ovako dobru Englesku, čak ni sa svim bajkama iz
1966. godine.