in

Sportske.net – Roma i Milan

Kada se spomene Roma u Evropi, prva asocijacija je svakako najstrašniji poraz u istoriji kluba, onaj na domaćem terenu u finalu KEŠ protiv Liverpula. Penali i takozvane “špageti noge”, ples koji je Brus Grobelar zbunjivao Italijane su presudili, nikada ni pre, ni kasnije, Rimljani neće biti bliži snu.

Osvajanje premijerne Lige Konferencija sa Murinjom u Tirani je jedini evropski trofej (ne računamo Kup Sajamskih Gradova početkom šezdesetih, jer to nije bilo zvanično priznato takmičenje od UEFA) za “Vučicu” koja je prošle godine stala u finalu LE.

Nije to prvo izgubljeno u ovom takmičenju, jer je Roma u njegovoj prethodnici Kupu UEFA u vreme dominacije italijanskog fudbala na starom kontinentu, stigla do borbe za pehar.

Da se vratimo na te sezone. Početkom devedesetih Milan je predvođen Kapelom koji je nasledio Sakija harao Evropom, dominirao u Italiji koja je ulazila u post-fazu Maradonine vladavine. Juventus se tek vraćao na vrh, Inter živeo dobre dane sa svojom trojicom “Pancera”, Mateusom, Klinsmanom i pokojnim Andreasom Bremeom. Jaka je bila i Sampdorija našeg Vujadina Boškova.

Gde su u svemu tome bili “žuto-crveni”?

Roma je tu na prelazu osamdesetih i devedesetih posle par sušnih godina, smene Eriksena i dolaska njegovog zemljaka, Milanove legende Nilsa Lidholma ponovo bila u vrhu. Napad su čini Rudi Feler i Zigo Bonjek, posle trećeg mesta u Kupu UEFA smo ih gledali u Beogradu. Stariji navijači Partizana se sećaju pobede od 4:2 crno-belih i poraza u revanšu u Rimu od 2:0, neki tadašnji fudbaleri Beograđana su tvrdili da nisu čista posla, ali je to zataškano. Tih godina je pukla bruka, saznalo se da je predsednik Rome, Dino Viola korumpirao nekoliko godina ranije čuvenog francuskog sudiju Mišela Votroa. Tvrdilo se i ta stvar se povlačila po sudovima da je pomenuti arbitar uzeo 50 000 maraka u revanšu protiv Dandija u polufinalu pomenutog KEŠ. Iako su Italijani izgubili sa 2:0 u Škotskoj, posle prave pljačke su u revanšu dobili 3:0 i otišli na finale sa Liverpulom koje smo već opisali.

Pet godina kasnije, kako rekosmo, izbacili su Partizan, ali ih je onda sačekala Štazijeva ispostava, policijski Dinamo Drezden, gde su izgubili oba meča.

No, sledeća sezona, na prelazu decenija ih je umalo dovela do trofeja u Evropi. Izvršena je promena, vratili su se principima, angažovana su dva Brazilca (legendarni Falkao je ostao pojam stranca koji igra za Romu). Njegovi zemljaci Andrade i Renato su stigli uz veliku pompu. Ovog drugog smo pomenuli nedavno, mogao je sve, ali samo kada igra za Flamengo, odnosno Fluminense, u Evropi nije pokazao puno. Danas je uspešan trener Gremija, imao je fudbal u malom prvenstvu. Te sezone u Seriji A završila kao sedma (Lidholm je zbog toga izgubio posao). Nasledio ga je Điđi Radiće, legenda Torina, on je izborio povratak u Evropu šestim mestom, ali ni to nije zadovoljilo predsednika Violu, pa je na klupu sleteo Otavio Bjanki, nekada šampion sa Maradonom, odnosno Napolijem.

To je bila sjajna sezona, Feler je naravno bio “zimzelen”, sa njim se moralo računati, pridružili su mu zemljaka Tomasa Bertolda, a Brazilci su otišli. Tačnije Renatu i Andradeu je Viola pokazao vrata, ali je stigao Aldair. On će bukvalno postati legenda Rome i provesti sledećih 13 sezona u klubu!

Naravno legende Bruno Konti i kapiten Đanini (onaj što je dobio upaljač u glavu sa južne tribine JNA dve godine ranije protiv Partizana i zaradio nadimak “Zipo” po najpoznatijem upaljaču) su bile u timu.

Nedovoljno za veliki rezultat u Seriji A, ali Evropa je bila nešto drugo.

Roma je na startu savladala u oba meča Benfiku koja je samo par godina ranije igrala finale KEŠ, odolela na “Mestalji” protiv Valensije i onda teškom mukom sačuvala 2:1 u finišu na “Olimpiku” za prolazak. Protiv Bordoa je bila šetnja, Francuzima su spakovali sedam golova u dva meča, a nisu poštedeli ni Anderleht, šest golova u dve utakmice. Feler je na “Hejselu” u revanšu postigao het-trik.

Polufinale je bilo teže od očekivanog, Brondbi jeste bio šampion Danske, to je gro onog tima koji je osvojio prvenstvo Evrope 1992. u Švedskoj. Ali, tamošnja liga je bila amaterska. “Žuto-plavi” su održali kod kuće u Kopenhagenu remi bez golova, a “Vučica” je, iako favorit bila pred ispadanjem kod kuće. Rezultat je do samog finiša bio 1:1, onda je Feler dva minuta pred kraja na ključalom stadionu u Rimu odveo svoj tim u finale.

Tada se završnica Kupa UEFA igrala u dva meča. Sa druge strane je bio Inter, sa serijskim pobedniko Trapatonijem na klupi, pomenutim Nemcima, ali i Zengom, Bertijem, Aldom Serenom, reprezentativcima “Azura”. Ipak su Lombardijci bili kvalitetniji, Lotar Mateus sa penala i Berti su srušili Rimljane u prvom meču na “Meaci”. U revanšu je domaćin učinio sve, Trapatoni se branio bunkerom, desetak minuta pre kraja je Ruđero Riciteli konačno otključao bravu “nera-azura”, do kraja imao još jednu veliku šansu, ali se Inter odbranio i uzeo Kup UEFA. Te godine i njih smo gledali u Beogradu protiv Partizana. Stariji “Grobari” će uzdahnuti, Milan Đurđević je promašio nekoliko zicera na “Meaci”, Italijani su davali golove, pa je posle 3:0 revanš u Beogradu (1:1) ipak bio samo formalnost.

Roma je ostala ponovo u suzama, još jedno evropsko finale je izgubljeno.

Do Murinja nikada više nisu ni igrali za evropski pehar. Sada ih u četvrtfinalu čeka Milan i to će biti pravi spektakl. Murinjo je prošlost, De Rosi je prenuo tim, imaju velike ambicije da se bore za pehar. I motiv “Rosonera” je ogroman, podsetićemo vas da je ovaj trofej jedini koji nedostaje u vitrinama Milana, retko su i igrali u Kupu UEFA, ali opet, nikada nisu otišli dalje od polufinala, jedno početkom sedamdesetih protiv Totenhema, drugo početkom našeg veka i duela sa Dortmundom.

Roma ne bi trebalo da gleda tradiciju, od 2019. nisu pobedili “Rosonere”. Poslednji put kada se to desilo, Edin Džeko je predvodio napad. Od tada je prošlo devet mečeva, Pioli uvek ima recept za Rimljane. Jasno da je Milan favorit, ali nekako su golovi bolja opcija. Atalanta, još jedan italijanski klub u top osam ide Liverpulu koji je svakako favorit za prolazak. Benfika pokušava da skine prokletstvo Bele Gutmana u Evropi, igraju protiv Marseja. Leverkuzen juri het-trik, u finalu su kupa, titula je blizu, Ćabi Alonso želi i Kup UEFA, ali Vest Hem je ozbiljan rival.

 



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /