“Ne samo pružanje vojne podrške, (predsednik Francuske Emanuel) Makron je mnogo ekstremniji od toga, i odobrenje za korišćenje naoružanja za napade na teritoriju Rusije, ali i slanje francuskih trupa koje bi u početku obučavale ukrajinsku vojsku, ali kasnije nisu isključene opcije da se osigura granica sa Belorusijom, da se rasterete ukrajinske snage da bi te rezerve bile poslate na front, što je mnogo veća eskalacija i direktno uključivanje Francuske u sukob”, ocenio je Blažić za Tanjug.
Odgovarajući na pitanje da li će uspeh desničarskih stranaka na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i Nemačkoj naterati Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca da promene politiku prema ratu u Ukrajini, Blažić je rekao da je alternativa politici pružanja vojne pomoći Ukrajini doživela evidentan uspeh na izborima za EP u Francuskoj i dodao da ostaje da se vidi da li će ta politika na prevremenim parlamentarnim izborima uspeti da se kapitalizuje i utiče na spoljnu politiku Francuske.
Podseća da je francuska političarka iz redova krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen i ta desnica mnogo puta znala da doživi zamajac na njihovoj ekstremizaciji u javnosti, zbog čega smatra da predstojeći izbori u Francuskoj mogu biti prelomna tačka za spoljnu politiku Francuske.
“Tu nije u pitanju samo rat u Ukrajini nego i migrantska kriza, vrlo krhka bezbednosna situacija u Francuskoj, imamo enormni porast napada, pljački, kriminala, tako da je to nešto što Francuze opredeljuje za opciju Marin Le Pen i tih desnih stranaka”, kaže Blažić.
Komentarišući odluku Makrona da raspusti parlament i raspiše izbore, on ocenjuje da je Makronu jasno da će vreme u ovakvim okolnostima u Francuskoj ići desnici na ruku i ističe da će ekonomska situacija biti sve teža zbog rata u Ukrajini, kao i bezbednosna i da će morati da se izdvajaju sve veća sredstva na naoružavanje Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Makron je otvoreno pozivao na slanje francuskih trupa u Ukrajinu i najavio da će vojnici ranga brigade biti poslati da obučavaju ukrajinsku vojsku, što je, ocenjuje, svakako politika koja je uticala da poraste desnica.
Blažić smatra da je Makronu ovo poslednja šansa da suprimira rast desnice i dobije podršku za svoju politiku.
Na pitanje šta u narednom periodu čeka Balkan i Srbiju kada je reč o novoj evropskoj administraciji i koliko će pitanje KiM i Republika Srpska biti u fokusu, Blažić je ocenio da će rast desnice svakako uticati na šansu da Srbija nađe mnogo više prijatelja među evroparlamentarcima jer mnogi, kako je rekao, ” prvoborci protiv srpskih interesa” više nisu u EP, što su svakako pozitivni pomaci kada je reč o poziciji Srbije.
Ukazuje da je posle posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu dogovorena nabavka francuskih aviona “rafal” i stopirano članstvo Prištine u Savetu Evrope, što je pokazalo da Francuska i Makron ipak imaju sluha za Beograd.
“Situacija jeste teška, znamo da te države priznaju nezavisnost Kosova, ali naravno velike sile kao što su Nemačka i Francuska dolaskom neke druge političke garniture radikalno ne menjaju svoje spoljnopolitičke stavove”, rekao je Blažić.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /