in

Бруклин: Тесла и Абрамовић уз Боувија, Ајнштајна

Међу изабранима у пројекту нашли су се велики научник Никола Тесла и једна од најзначајнијих уметница данашњице Марина Абрамовић, којој је на обележавању 140 година српско-америчких односа амбасадор Марко Ђурић уручио златну медаљу за посебне заслуге којом ју је одликовао председник Србије Александар Вучић.

Раме уз раме са Теслом и Марином Абрамовић место у пројекту деле и Алберт Ајнштајн, Марлен Дитрих, Дејвид Боуви, Игор Стравински, Хана Арент …

Пројекат обухвата нобеловце, научнике, астронауте, уметнике, креаторе, писце … који су од почетка 19 века у Сједињене Америчке Државе стизали из свих крајева света, а чији ће се допринос заувек памтити, али и оне који су дошли и двеста година касније, попут двојице уметника из БиХ и једног из Црне Горе.

Управо у част свих њих и данас су у Бруклину, у једној од најпосећенијих туристичких тачака тог осмомилионског града – који годишње посети и 60 милиона туриста, у Џорџ Вашингтон улици, овековеченој и у чувеним сценама из филма „Било једном у Америци“, постављене фотографије имиграната најбољих међу најбољима.

Три велика излога са симфонијом лица најзаслужнијих налазе се пред очима на десетина хиљада туриста који дневно пешице пређу Бруклин мост, не рачунајући оне које у ДАМБО стижу метроом или на неки други начин, хрлећи ка Ист риверу да уживају у погледу о којем су сањали или ка Менхетн мосту како би, између осталог, осетили чар и дух култног кадара који је пре четири деценије режирао Серђо Леоне.

У том мозаику 100 величанствених, у излозима зграде Гаир коју је подигао један од њих, су и фотографије Александра Солжињецина, Рудолфа Валнетина, Макса Вебера, Оскара де ла Ренте, Грејс Џонс, Боба Марлија … и Луја Адамича – словеначког писца и есејисте чији је опроштајни говор поводом Теслине смрти на радију прочитао градоначелник Њујорка Фјорело Ла Гвардија.

„Овде, у Њујорку, просле среде у својој хотелској соби умро је један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али био је један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова дела су огромна, а како време пролази биће све већа“, навео је он.

Пројекат „We The Immigrants“ обухвата и сајт на којем су фотографије и имена још 200 имиграната, посложених по абецеди а међу њима су и Јоко Оно, Михаил Баришников, Владимир Набоков.

Тај, како наводе, ургентни пројекат Брооклин Раил-а има за циљ да ојача положај имиграната и истакне њихов значајни допринос ткиву америчког друштва.

У мозаику америчких имиграната најстарији је Џон Џејмс Одборн рођен 1785. – оринтолог и уметник који је верно насликао све птичије врсте Северне Америке.

За део оних најпознатијих, уз име, земљу из које долазе и годину рођења, постоји линк до википедије, као најкраће станице са њиховим биографијама.

Најмлађи је Пац Побриц рођен 1987. и то у Сарајеву а уз њега на сајту наведени су и Јаско Беговић из БиХ и уметник Александар Дуравчевић из Црне Горе.

„We the immigrants“ налазе се у излозима зграде Гаир која је припадала индустријалцу, по коме се ДУМБО (Доwн ундер Манхаттан Бридге оверпаш) некада звао. Роберт Гаир је у Њујорк стигао из Шкотске, измислио је машину за картонске кутије у које је паковано све што је у то време почело да се производи од сапуна и жвака до крекера.

Покретач пројекта – БР као независни форум о уметности, култури и политици, који и као лист излази 10 пута годишње, подстиче колеге да додају имена успешних појединаца, међу којима из нашег угла нема ни Михајла Пупина, чије име носи и зграда Колумбија универзитета, где је предавао до краја живота.

Према подацима CIS.org у новембру у САД је било укупно 46,2 милиона имиграната – легалних и илегалних, што је највећи број икада забележен од 1850. године. То је 14,2 одсто укупног броја становништва – највише у последњих 111 година.