Evropski parlament odborio zajam od 90 milijardi evra za podršku Ukrajini

“Pozdravljam brzo usvajanje našeg predloga za dodatni zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Hrabrost Ukrajine je nepokolebljiva, kao i odlučnost Evrope da stoji uz nju, i danas i sutra. Snažna Ukrajina čini bezbednijom celu Evropu”, navela je Fon der Lajen na društvenoj mreži Iks.

Od ukupnog iznosa, kako se navodi u saopštenju EP-a, 30 milijardi evra biće namenjeno za makrofinansijsku pomoć, odnosno budžetsku podršku, putem Instrumenta EU za Ukrajinu, dok će 60 milijardi evra biti usmereno na jačanje odbrambenih kapaciteta i nabavku vojne opreme.

Sva sredstva biće uslovljena nastavkom posvećenosti Ukrajine demokratskom upravljanju, vladavini prava i zaštiti ljudskih prava, uključujući prava manjina, kao i borbi protiv korupcije i jačanju demokratskih institucija.

Sredstva će biti korišćena za nabavku iz ukrajinske, evropske i industrije Evropskog ekonomskog prostora (EEA) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), uz mogućnost izuzetaka ukoliko određena oprema nije odmah dostupna.

Finansijska pomoć biće, pojašnjava se u saopštenju, odobravana u skladu sa strategijom finansiranja koju priprema Ukrajina, a procenjuje Evropska komisija, dok će je formalno odobriti Savet EU.

Zajam će biti finansiran zajedničkim zaduživanjem EU na tržištima kapitala, uz garancije iz dugoročnog budžeta Unije.

Troškovi servisiranja duga procenjuju se na oko milijardu evra u 2027. godini i oko tri milijarde evra godišnje od 2028. godine. Ukrajina će otplatu glavnice započeti nakon što primi ratne reparacije od Rusije.

Da bi sredstva bila isplaćena, paket mora formalno da usvoji i Savet EU, nakon čega bi prva tranša mogla biti isplaćena početkom drugog kvartala 2026. godine, pojašnjava se u saopštenju. Dogovor o zajmu postignut je na samitu Evropskog saveta 18. decembra 2025. godine u Briselu, a Evropska komisija ga je predstavila 14. januara 2026. godine. Iznos od 90 milijardi evra pokriva dve trećine procenjenih finansijskih potreba Ukrajine za navedeni period. 

Odluka je doneta u okviru mehanizma pojačane saradnje, koji omogućava državama članicama koje to žele da sarađuju bez jednoglasne podrške svih članica EU, a Češka, Mađarska i Slovačka nisu podržale zajam.