in

Naučnici na konferenciji u Majncu: Inovacije su neophodne

Naučnici na konferenciji u Majncu: Inovacije su neophodne

On je to rekao za Tanjug govoreći o pravljenju jeftinih, a dobrih materijala i tehničkih zahteva i istakao da je cilj da se napravi baterija koja se bar četiri puta brže puni.

“Možemo li da napravimo bateriju koja se puni četiri puta brže od današnjih baterija, tako da se napuni za pet minuta a sa njom pređe 400 ili 350 kilometara? Vecina ljudi parkira na ulici. Ne mogu da imaju kucne punjače. Ne žele da čekaju sat vremena da im se auto napuni za još 150 kilometara. Dakle, baterije moraju da budu jeftinije i moraju brzo da se pune. A kada se to dogodi, onda će svi kupovati električna vozila. Jeftinije je posedovati električno vozilo ako i baterije koštaju manje”, rekao je Ču, koji je bio minister energetike u administraciji američkog predsednika Baraka Obame.

Ču je dodao i da je na predavanju na konferenciji Uvod u budućnost koja se održava u Majncu govorio o klimatskim promenama, odnosno o tehnologijama koje su nam potrebne da bi se klimatske promene ublažile.

“Radilo se o tehnologiji koja nam je potrebna da ublažimo klimatske promene. A posebno neki od materijala koji su nam potrebni. I govorio sam o tome kako treba da imamo sposobnost pravljenja materijala, dobrih materijala jeftino, da rešavamo tehničke zahteve, pratimo transformaciju društva i slično, rekao je Ču.

Dodao je i da svaki problem sa materijalima ima različite probleme i kao primer naveo fuziju.

“Svi kažu, pa, može li fuzija postati stvarnost? Pa, oštecenje neutrona za fuzione reaktore još nije rešeno. Ne znamo kada ce to biti rešeno. Ne postoji teorija materijala dovoljno dobra da nam pomogne da dizajniramo materijale ili otpornost na neutronsko bombardovanje. To je samo jedan primer. Možemo da napravimo solarne celije koje su duplo bolje, mnogo jeftinije, mnogo lakše. To ce se verovatno dogoditi”, zaključio je Ču.

Profesor na univerzitetu u Hajdelbergu i predsednik Helmholc udruženja Otmar Vistler izjavio je, da će na skupu u Majncu govoriti o velikim izazovima biomedicinskih istraživanja, kao što su ubrzanje istraživanja, promena prioriteta medicinskih istraživanja tako da pažnja bude usmerena na rano otkrivanje i prevenciju bolesti.

On je za Tanjug rekao i da bi treći veliki aspekt trebalo da bude strategija zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

“To će imati veliki uticaj na buducu medicinu, na individualizovanu medicinu, na pracenje pacijenata, procenu rizika i prevenciju, ali i na biomedicinsku istraživanja, rekao je Vistler koji je poznat po kliničkim istraživanjima raka, genetike tumora i istraživanju matičnih ćelija.

On je istakao da je ono što nam je zaista potrebno talenat i mozak zbog čega nove generacije biomedicinskih naučnika moraju da se obučavaju da se fokusiraju na prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

“Potrebna nam je nova generacija talenata koji imaju stručnost u oblasti informacija i nauke o podacima, ali i u medicini da bi savladali neke od ovih zadataka u medicini zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji. I naravno, potrebni su nam i mladi ljudi koji rade na novim otkricima iz laboratorije, iz biomedicinskih istraživanja i pomažu da se to pretvori u inovacije. COVID-19 RNK vakcina je divan primer takve vrste istraživanja. Pitanje je kako možemo dobiti više od toga”, rekao je on.

Predsednik naučnog instituta Vajcman iz Izraela (Tel Aviv) Alon Čen izjavio je da je tokom današnjeg izlaganja akcenat stavio na prevazilaženju jaza između najsavremenije osnovne nauke i kliničkog tretmana.

On je za Tanjug pojasnio da je glavno pitanje što se mnoga otkrica koja radimo u laboratorijama, u osnovnim i fundamentalnim istraživanjima, na kraju ne prevedu u kliničku negu, u lečenje ili propadaju u kliničkim ispitivanjima.

Na pitanje kako to može da se prevaziđe rekao je da se to može učiniti gledanjem predkliničkih modela.

“Vecina nas, vecina naučnih zajednica koristi miševe kao model. Nažalost, mi ne razgovaramo sa miševima na njihovom jeziku. Koristimo veoma, veoma jednostavne testove, vrlo kratke, koji se rade van konteksta. Dakle, ono što danas pokazujem su različiti tipovi pristupa da se jezik životinja bolje uklopi u ljudsku patologiju. Koristeci malo sofisticiraniji pristup, veoma dugo pracenje miševa u veoma složenom okruženju, ali i u društvenom kontekstu. Jer na kraju mi, kao ljudska bica, ne živimo u izolaciji. Uvek smo u interakciji, rekao je Čen.

Prema njegovim rečima, veoma je važno kada procenjujemo mentalno zdravlje, kada procenjujemo ponašanje nalik na anksioznost ili depresiju ili bilo koju drugu patologiju, kao i da bi to trebalo da uradimo u pravom okruženju ili sa pravim alatima.

“Zaista se nadam da ce nas to dovesti do boljih rešenja. Zato što imamo mete, imamo nove molekule, imamo nove puteve u mozgu i telu, za koje je otkriveno da su važni i relevantni za mentalno zdravlje. Ali iz nekog razloga, kada odemo i pokušamo da ih prevedemo na ljudske, to ne funkcioniše. I vecina njih ne radi. Dakle, samo su nam potrebni bolji alati. Po mom mišljenju, pronalazimo novi tretman, nove lekove na kraju da rešimo problem”, rekao je on.

Konferencija “Uvid u budućnost” održava se danas i sutra u Majncu i na njoj će govoriti 70 vodećih svetskih naučnika.

Konferencija je okupila više od 2.500 učesnika, a među njima je i delegacija Srbije koju predvodi ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /