Putin: Tramp lično pozvao Rusiju u Odbor za mir, odluka uskoro; Ne tiče nas se pitanje Grenlanda, Danska i SAD to mogu sami da reše

Putin je tokom sastanka sa Savetom bezbednosti Rusije rekao da je naložio ruskom Ministarstvu spoljnih poslova da prouči predlog o pridruživanju “Odboru za mir” i da se konsultuje sa partnerima.

Abas doputovao u Rusiju, sutra sastanak sa Putinom

Palestinski predsednik Mahmud Abas doputovao je danas u dvodnevnu radnu posetu Moskvi, preneo je TASS. Abas će se u četvrtak 22. januara sastati sa Putinom i ambasadorima nekoliko arapskih zemalja 22. januara, a tema razgovora najverovatnije biće ”nedavna dešavanja na bliskom istoku”. Putin će se u četvrtak, pored Abasa, sastati i sa specijalnim izaslanikom Sjedinjenih Američkih Država Stivom Vitkofom. Vitkof je rekao da bi trebalo da se “sastane sa Putinom u četvrtak” i da “Rusi traže taj sastanak”, što je, kako je naveo, “značajna izjava sa njihove strane”.

On je zahvalio Trampu na pozivu i naglasio da Rusija podržava i da je uvek podržavala sve napore usmerene ka jačanju međunarodne stabilnosti.

“Takođe primećujemo doprinos aktuelne američke administracije pronalaženju rešenja za ukrajinsku krizu”, naveo je Putin.

Tramp je prošle sedmice najavio formiranje “Odbora za mir”u okviru druge faze američkog plana u 20 tačaka za ratom razoreni Pojas Gaze, pri čemu bi on sam obavljao funkciju predsedavajućeg tog tela.

Odbor je prvobitno imao za cilj okončanje sukoba u Gazi, međutim, Tramp je rekao da će imati mnogo širi domet i rešavati sukobe na globalnom nivou.

Bela kuća je već imenovala sedam članova osnivačkog Izvršnog odbora, među kojima su američki državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, Trampov zet Džared Kušner i bivši britanski premijer Toni Bler.

Do sada je više od 20 zemalja prihvatilo poziv da učestvuje u “Odboru za mir”

Ne tiče nas se pitanje Grenlanda, Danska i SAD to mogu sami da reše

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da se Rusije uopšte ne tiče ono što se dešava sa Grenlandom, dodajući da će Danska i Sjedinjene Američke Države same rešiti spor oko tog ostrva.

Prema njegovim rečima, Danska je oduvek tretirala Grenland kao koloniju i bila je prilično oštra prema njemu, prenosi agencija RIA.

Govoreći putem video-poziva na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Rusije, Putin je naveo Rusija ima iskustva u rešavanju sličnih pitanja sa SAD.

Koristeći kao primer to što je Rusija prodala Aljasku SAD-u u 19. veku, Putin je rekao da bi SAD mogle da kupe Grenland za oko milijardu dolara.

”U 19. veku, Rusija je prodala Aljasku SAD. Razlika između Aljaske i Grenlanda je negde između 450.000 i 449.000 kvadratnih kilometara. Dakle, ako to uporedimo sa troškovima sticanja Aljaske za SjAD, cena za Grenland bi bila negde oko 200.000 do 250.000 dolara”, rekao je Putin.

Dodao je da SAD i Danska imaju slično iskustvo, navodeći da je Danska prodala Devičanska ostrva 1917. godine SAD-u.

Putin je dodao da je uvek podržavala napore za jačanje međunarodne stabilnosti.

Putin o korišćenju zamrznute ruske imovine u SAD za obnovu ratom pogođenih teritorija

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da bi zamrznuta ruska imovina u Sjedinjenim Američkim Državama mogla da bude iskorišćena za obnovu teritorija oštećenih u borbama nakon postizanja mira između Rusije i Ukrajine.

“Uzimajući u obzir poseban odnos Rusije sa palestinskim narodom, verujem da bismo mogli da usmerimo milijardu dolara ruske imovine zamrznute pod prethodnom američkom administracijom Odboru za mir. Preostala sredstva iz naše zamrznute imovine u SAD takođe bi mogla da se koriste za obnovu teritorija oštećenih u borbama nakon što se zaključi mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine”, rekao je Putin na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.

On je dodao da se sa predstavnicima američke administracije trenutno razmatra mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine.

Kada je u pitanju sukob u Gazi, Putin je rekao da proces rešavanja palestinsko-izraelskog sukoba treba da ima dugoročno pozitivan efekat i da pri tome moraju da budu uzete u obzir fundamentalne potrebe i želje Palestinaca, uključujući obnovu Pojasa Gaze.

“Glavno je da ceo proces pozitivno utiče na dugoročno rešenje palestinsko-izraelskog sukoba, na osnovu relevantnih odluka Ujedinjenih nacija. Neophodno je da se uzmu u obzir fundamentalne potrebe i želje Palestinaca”, rekao je Putin.

Ruski predsednik je posebno istakao da obnova Pojasa Gaze uključuje obnovu osnovne socijalne infrastrukture, zdravstvenih sistema, vodosnabdevanja i uspostavljanje neprekidnog snabdevanja hranom, naglašavajući da sve ove mere moraju da odgovaraju potrebama lokalnog stanovništva.