Toplotni talas u Velikoj Britaniji za 10 dana odneo 263 života; Više od 10.000 ljudi u Japanu hospitalizovano zbog toplotnog udara

Većina pacijenata je starija od 65 godina, prenosi japanska NHK televizija.

Prema preliminarnim podacima, od 1. do 7. jula zabeleženo je 10.048 hospitalizacija, što je dvostruko više u odnosu na 4.665 slučajeva iz prethodne sedmice.

Oko 60 odsto pacijenata pripadalo je starijoj populaciji, navodi agencija.

Istovremeno, junske temperature su u Japanu dostigle najviši nivo od početka merenja 1898. godine, objavila je Japanska meteorološka agencija.

Meteorolozi navode da je toplotni talas rezultat stalnog visokog pritiska iznad Pacifika, ali upozoravaju da klimatske promene takođe doprinose učestalosti i intenzitetu ovakvih vremenskih pojava.

Toplotni talas u VB za 10 dana odneo 263 života

Najmanje 263 osoba je preminulo tokom toplotnog talasa koji je zahvatio London između 23. juna i 2. jula, objavljeno je u najnovijem istraživanju Imperijal koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM).

U studiji se navodi da se dve trećine smrtnih slučajeva ne bi dogodilo bez klimatskih promena, koje su, prema analizi, dovele do porasta temperature u Londonu za gotovo četiri stepena, prenosi Skaj njuz.

To je izazvalo upozorenja da britanske učionice, domovi za stare i bolnice nisu dobro pripremljeni za suočavanje s rastućim temperaturama.

Kako se navodi klimatske promene su efektivno utrostručile broj umrlih.

Jedan od autora istraživanja sa Imperijal koledža u Londonu Fredi Oto kaže da samo dva ili tri dodatna stepena tokom toplotnog talasa mogu da budu “razlika između života i smrti” za mnoge ljude.

“Klimatske promene su apsolutna prekretnica kada su u pitanju ekstremne vrućine, ali su i dalje vrlo nedovoljno prepoznate”, rekao je on.

Dodaje se i da ove brojke ne predstavljaju stvarni broj umrlih, već statističku analizu zasnovanu na postojećim metodama za procenu smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinom i to se poklapa s prethodnim službenim podacima, prema kojima je 3.000 ljudi umrlo tokom dugog, vrućeg leta 2022. godine.

 Ben Klark sa Imperijal koledža kaže da bi čak i bez klimatskih promena, mnoga mesta u Evropi verovatno iskusila period vrućeg vremena u poslednjih nekoliko nedelja.

“Ali klimatske promene su ga učinile znatno toplijim nego što bi bio, što ga zauzvrat čini mnogo opasnijim”, rekao je on.

Kako se navodi istraživanje je podstaklo nove pozive za prilagođavanje zgrada i spoljnih prostora kako bi se Britanci zaštitili od temperatura za koje njihove zgrade nisu bile projektovane.