AfD prvi put u istoriji Nemačke zauzela prvo mesto na rang listi popularnosti

Berlin poslednjih dana ne liči na stabilan politički centar kakvim se dugo predstavljao.

Brojke koje izlaze iz najnovijih istraživanja otkrivaju nešto što je donedavno delovalo kao politička teorija, a sada već poprima oblik realnosti – Alternativa za Nemačku prvi put izlazi na čelo nacionalnog rejtinga i postaje vodeća politička snaga u zemlji po zbirnim rezultatima ključnih istraživanja.

To nije samo promena u procentima, već znak dubljeg potresa u sistemu.

Prema istraživanju grupe Wahlen sprovedenom između 14. i 16. aprila, za AfD je spremno da glasa 26 odsto birača.

Ipak, ono što najviše upada u oči nije sam rast ove stranke, jer je njen rezultat praktično ostao na nivou iz februara, već nagli pad poverenja u vladajuće strukture. Drugim rečima, AfD ne jača ubrzano koliko drugi gube podršku.

Pad je najvidljiviji kod konzervativnog bloka CDU/CSU, koji se sada nalazi na 25 procenata. Njihov koalicioni partner, Socijaldemokratska partija Nemačke, dodatno tone i beleži svega 12 procenata, uz pad od jednog procentnog poena.

Kada se ti brojevi saberu, ukupna podrška saveznoj vladi jedva dostiže 37 procenata, što praktično znači da vladajuća „crno-crvena“ koalicija gubi i teorijsku šansu za stabilnu parlamentarnu većinu.

Slika postaje još jasnija kada se pogledaju podaci iz drugih istraživačkih kuća. Analize pokazuju da je AfD već vodeća politička opcija u polovini od osam ključnih instituta, uključujući YouGov, Insa i Forsa.

Najveću razliku beleži institut YG, gde AfD ima 27 procenata, dok CDU/CSU ostaje na 23. Istovremeno, tri istraživanja iz marta i dalje daju prednost konzervativcima, dok jedno aprilsko beleži potpuno izjednačenje – 25 prema 25. To govori da proces još traje, ali pravac je teško ignorisati.

U pozadini ovih brojki odvija se i širi politički zaokret udesno, što sociolozi sve otvorenije potvrđuju. Nije reč o izolovanom trendu, već o promeni raspoloženja birača koja se oseća na više nivoa.

Istovremeno, sve veće nezadovoljstvo usmereno je ka kancelaru Fridrihu Mercu i radu njegove vlade. Prema istom istraživanju, svega 27 procenata građana odobrava rad vlade, dok čak 73 procenta izražava nezadovoljstvo.

U anketi je učestvovalo nešto više od 1.300 građana starijih od 18 godina, uz statističku grešku do tri procentna poena.

Ipak, analitičari upozoravaju da brojke same po sebi ne govore sve – birači sve kasnije donose odluke, što dodatno komplikuje političku sliku.

Ono što se ipak jasno vidi jeste dubok pad poverenja u institucije vlasti u Nemačkoj, koji više ne može da se objasni kratkoročnim faktorima.

Ostaje otvoreno pitanje da li je ovo prolazna faza ili početak dugoročnog premeštanja političkog centra u zemlji.

Jer kada birači u ovakvom obimu počnu da se okreću alternativama, to obično znači da se nešto u samoj strukturi sistema već ozbiljno promenilo – i da tek slede posledice koje će se tek jasno videti.