Evropa se zatvara: Počinje velika promena koja će pogoditi milione

Evropske zemlje pripremaju novi korak u promeni migracione politike, uz sve veći naglasak na kontroli spoljnih granica i vraćanju ljudi koji nemaju pravo na ostanak.

O daljim merama danas će u Minhenu razgovarati ministri unutrašnjih poslova i zvaničnici nadležni za migracije iz 18 zemalja EU i država van Unije.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint založiće se za sprovođenje promene kursa migracione politike. Među prioritetima sastanka biće dalje unapređenje Evropskog pakta o migracijama, doslednije pooštravanje spoljnih granica EU i ubrzavanje povratka migranata kojima nije odobren ostanak.

Jedna od najvažnijih promena mogla bi da se odnosi na evropsku agenciju za zaštitu granica Fronteks. Dobrintov portparol rekao je nemačkim medijima da bi Fronteks mogao da bude transformisan u „agenciju za zaštitu granica i stvarni povratak“, čime bi dobio veću ulogu i u kontroli granica i u sprovođenju postupaka vraćanja migranata.

Takvo rešenje promenilo bi sadašnji sistem, u kojem su za vraćanje tražilaca azila čiji su zahtevi odbijeni odgovorne države članice EU.

Na sastanku će učestvovati i belgijska ministarka za azil i migracije Anelin van Bosajt, koja će insistirati na jačanju spoljnih granica EU, snažnijoj ulozi Fronteksa i efikasnijem vraćanju osoba koje nemaju pravo da ostanu u Evropi.

Njeni zahtevi dolaze uoči predloga Evropske komisije o budućnosti evropske granične agencije, koji se očekuje krajem oktobra. Van Bosajt smatra da Evropa mora biti sposobna da brže i odlučnije reaguje na svojim spoljnim granicama kako bi kontrolisala neregularne migracije i sprečila lak pristup teritoriji EU.

Belgijska ministarka traži i snažnije podsticaje državama van EU da prihvate svoje državljane kojima nije dozvoljen ostanak u Evropi. EU bi, po njenom mišljenju, trebalo više da koristi svoju ekonomsku i diplomatsku težinu i saradnju u vraćanju migranata poveže sa drugim odnosima sa trećim zemljama.

„Pakt o migracijama bio je važan prvi korak, ali sam po sebi nije dovoljan“, rekla je Van Bosajt, uz zahtev da se istovremeno ojača zaštita spoljnih granica i obezbedi efikasno sprovođenje odluka o povratku.

Kao moguće instrumente pritiska na države koje ne sarađuju dovoljno u prihvatanju svojih državljana navela je viznu politiku, trgovinu i razvojnu pomoć. Time bi pitanje povratka migranata postalo povezano sa znatno širim ekonomskim i diplomatskim odnosima EU sa trećim zemljama.

Nemačka, Danska, Austrija, Holandija i Grčka planiraju i odvojene razgovore o formiranju deportacionih centara, odnosno centara za povratak migranata u trećim zemljama. Takvi centri predstavljali bi još jedan element politike kojom evropske države pokušavaju da deo procesa vraćanja prebace izvan teritorije EU.

Berlin se nada da bi do kraja godine mogao da postigne dogovor sa jednom zemljom u Africi o uspostavljanju takvog aranžmana, dok se kao dodatna mogućnost razmatra i neka zemlja u Aziji. Time bi pooštravanje kontrole spoljnih granica, veća ovlašćenja Fronteksa i povratak migranata u treće zemlje postali delovi šire promene evropske migracione politike.