Kremlj više ne računa na sporazum sa Trampom

Dok se nastavljaju kontakti između Moskve i Vašingtona, u javnosti se pojavljuju sve oštrije poruke koje ukazuju na promene u proceni dosadašnjih pregovora.

Istovremeno, diplomatski kanali nisu zatvoreni, a u narednom periodu očekuju se novi susreti predstavnika dve strane. Najnovije izjave iz Kremlja izazvale su pažnju i zbog tona i zbog poruka koje šalju u trenutku kada se razgovori nalaze u zastoju.

Prema oceni urednika Berliner Zeitunga Nikolasa Butilina, oprezno približavanje Moskve i Vašingtona, započeto nakon sastanka Vladimira Putina i Donalda Trampa u avgustu prošle godine u Ankoridžu, praktično je zaustavljeno.

List navodi da je Kremlj kroz izjave savetnika za spoljnu politiku Jurija Ušakova faktički priznao neuspeh samita na Aljasci i ponovo usmerio fokus na ostvarenje vojnih ciljeva u sukobu u Ukrajini.

U intervjuu ruskoj državnoj televiziji Ušakov je izjavio: „Ne čekamo realizaciju tih razumevanja ili dogovora, čekamo pobedu. Čekamo ostvarenje sopstvenih ciljeva.“ Njegove reči tumače se kao potvrda promene kursa, budući da su ruski zvaničnici ranije smatrali da bi takozvani „Aljaska dogovori“ mogli da posluže kao osnova za nastavak pregovora.

Takav zaokret predstavlja promenu u odnosu na ranije izjave ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je još pre nekoliko meseci ocenio da bi sprovođenje mera dogovorenih u Ankoridžu moglo da bude prvi korak ka okončanju sukoba.

Lavrov je još tokom proleća upozorio da „duh Ankoridža“ nestaje, dok najnovije poruke iz Kremlja, prema oceni Berliner Zeitunga, pokazuju da su nade u uspeh tog procesa gotovo potpuno odbačene.

Sastanak Putina i Trampa održan u avgustu 2025. godine u vojnoj bazi u Ankoridžu tada je predstavljan kao moguća prekretnica. Iako nije objavljeno ni primirje ni mirovni sporazum, obe strane govorile su o „značajnom napretku“, a prema navodima, iza zatvorenih vrata postignut je niz načelnih dogovora o mogućem putu ka deeskalaciji.

Prema informacijama agencije Bloomberg, Putin je tokom tih razgovora insistirao na potpunom povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa, dok je Kremlj navodno iskazao spremnost da prihvati zamrzavanje borbenih dejstava duž linije fronta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti. Kijev je, međutim, i tada i sada odbacivao mogućnost teritorijalnih ustupaka.

Ušakov nije direktno rekao koja strana, po njegovom mišljenju, nije ispunila postignute dogovore, ali je poručio da je jedna strana ostala privržena razumevanjima iz Ankoridža, dok druga „nije bila u stanju da pređe svoj deo puta i ispuni dogovoreno“.

Slične optužbe iz Moskve iznošene su i početkom godine, kada je Lavrov tvrdio da Vašington više nije spreman da sprovede sopstvene predloge predstavljene tokom pregovora na Aljasci.

Ruska strana je očekivala da će specijalni izaslanici Sjedinjenih Američkih Država Stiv Vitkof i Džared Kušner tokom poseta Moskvi predstaviti konkretne korake za sprovođenje ranije postignutih dogovora. Prema rečima Ušakova, njih dvojica planiraju da „u skoroj budućnosti“ doputuju u Rusiju, što je preneo i Berliner Zeitung.

Ipak, tačan termin njihove posete još nije određen jer su američki predstavnici trenutno angažovani na pregovorima u vezi sa Iranom. Zbog toga ostaje neizvesno da li bi njihova poseta mogla da pokrene dijalog koji se, prema poslednjim ocenama, nalazi u ozbiljnom zastoju.

Govoreći o situaciji na terenu, Ušakov je naveo da ruske snage u Donbasu napreduju „postepeno i neprekidno“, što dodatno potvrđuje da Moskva, prema njegovim izjavama, u ovom trenutku najveći značaj pridaje ostvarivanju sopstvenih ciljeva na frontu, uz istovremeno zadržavanje otvorenih komunikacionih kanala sa administracijom Donalda Trampa.