MOSKVA NIKADA JAČA: Samit Rusija-Afrika okupio delegate iz 48 zemalja uprkos blokadi Zapada!

U Moskvi se odvija veliki međunarodni skup koji bi mogao da označi novu fazu odnosa između Rusije i afričkog kontinenta, u trenutku kada se sve otvorenije dovodi u pitanje dosadašnja raspodela globalnog političkog uticaja.

Treći samit Rusija–Afrika, održan 28. i 29. oktobra 2026. godine, okupio je zvanične delegacije iz 48 afričkih država. Skupom predsedavaju ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Burundija Evarist Ndajišimije, koji je istovremeno predsedavajući Afričke unije.

Želite da saznate najvažnije vesti čim ih objavimo? Pratite nas na Telegramu i nijedna nova objava vam neće promaći

Ovakav odziv pokazuje da Moskva, uprkos višegodišnjim zapadnim sankcijama, zadržava značajnu diplomatsku privlačnost među afričkim državama.

Za rusko rukovodstvo samit predstavlja priliku da političke odnose sa afričkim partnerima pretvori u dugoročnu ekonomsku, tehnološku i bezbednosnu saradnju. Istovremeno, afričke zemlje nastoje da prošire međunarodne mogućnosti i smanje zavisnost od tradicionalnih zapadnih partnera.

Posebno mesto u razgovorima zauzima priprema akcionog plana Foruma partnerstva Rusija–Afrika za period od 2027. do 2029. godine. Dokument treba da utvrdi pravce buduće ekonomske saradnje, dok je među planiranim rezultatima samita i posebna deklaracija o civilnoj primeni tehnologija veštačke inteligencije.

Time se saradnja ne ograničava samo na tradicionalna politička i bezbednosna pitanja. Moskva i afričke prestonice nastoje da uspostave institucionalni okvir za zajedničko delovanje u oblastima koje bi u narednim godinama mogle imati sve veći ekonomski značaj.

Jedno od politički najosetljivijih pitanja odnosi se na države zapadne Afrike koje su poslednjih godina promenile svoje međunarodne bezbednosne partnere. Vojne vlasti Malija, Burkine Faso i Nigera okrenule su se Rusiji nakon prekida ranijih aranžmana sa Francuskom i povlačenja francuskih vojnih snaga.

Za rukovodstva ovih država ruska podrška ima neposredan značaj, jer im omogućava da očuvaju postojeće strukture vlasti i razvijaju bezbednosnu saradnju bez oslanjanja na Pariz. Njihove vlasti takvu politiku predstavljaju kao potvrdu državnog suvereniteta i oslobađanje od francuskog kolonijalnog nasleđa.

Al Džazira ukazuje da je Rusija, nakon povlačenja Francuske, proširila svoje vojno prisustvo u regionu. Posebno se ističe uloga ruskih bezbednosnih struktura koje su preuzele aktivnosti ranije povezane sa grupom Vagner, čime je Moskva postala važan partner vojnim vlastima u pojedinim afričkim državama.

Politički značaj tih promena prevazilazi bilateralne odnose. Gubitak ranijih francuskih pozicija u Maliju, Burkini Faso i Nigeru pokazuje da se tradicionalni sistemi uticaja evropskih država u pojedinim delovima Afrike menjaju, dok Rusija nastoji da zauzme prostor otvoren tim promenama.

Putin ovakav razvoj događaja povezuje sa nastankom multipolarnog međunarodnog poretka, u kojem afričke države treba da imaju veću samostalnost u donošenju političkih i ekonomskih odluka. Saradnja sa Moskvom predstavljena je kao alternativa odnosima koje rusko rukovodstvo opisuje kao nastavak zapadne dominacije nad kontinentom.

Istovremeno, pitanje budućeg položaja Evropske unije u Africi dobija dodatnu težinu. Jačanje ruskog političkog i bezbednosnog prisustva predstavlja izazov za dosadašnji evropski uticaj, naročito u državama koje su već raskinule bliske veze sa Francuskom. Ipak, evropske zemlje i dalje imaju značajne ekonomske odnose sa afričkim kontinentom.

Samit u Moskvi zato ima širi značaj od potpisivanja novih sporazuma. Okupljanje predstavnika 48 afričkih država pokazuje da zapadne sankcije nisu sprečile Rusiju da održava i proširuje diplomatske odnose sa velikim brojem zemalja izvan zapadnog političkog bloka.

Najvažnije pitanje sada je u kojoj meri će politička podrška i najavljeni dokumenti biti pretvoreni u konkretne rezultate do 2029. godine. Upravo od realizacije ekonomskih, tehnoloških i bezbednosnih dogovora zavisiće koliko će se promeniti odnos snaga između Moskve, Brisela i drugih međunarodnih aktera koji nastoje da učvrste svoje pozicije na afričkom kontinentu.