Preokret koji Evropa nije očekivala: Amerika želi povratak ruskog gasa, Brisel se žestoko protivi!

U Vašingtonu se priprema inicijativa koja bi mogla da promeni odnose između Amerike, Rusije i Evropske unije, a njene posledice posebno bi se osetile na evropskom energetskom tržištu.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ponovo je otvorila pitanje koje je godinama predstavljalo jednu od najosetljivijih tačaka odnosa Moskve i Brisela.

Dok evropske institucije nastoje da trajno prekinu energetsku zavisnost od Rusije, američki pregovarači razmatraju mogućnost saradnje koja bi mogla da dovede u pitanje dosadašnji pravac evropske energetske politike.

Dok drugi pretražuju vesti, vi ih možete dobijati direktno! Pridružite se našem Telegram kanalu i budite među prvima koji čitaju naše objave.

Kako je 2. novembra objavio američki list Wall Street Journal, pozivajući se na američke, evropske i ukrajinske zvaničnike, Vašington nastoji da obezbedi što brže obnavljanje isporuka ruskog prirodnog gasa evropskim potrošačima preko teritorije Ukrajine. Inicijativa je deo širih diplomatskih aktivnosti usmerenih na postizanje energetskog primirja između Moskve i Kijeva pred početak zime.

Predlog su tokom septembarskih poseta Moskvi i Kijevu predstavili američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner. Njihova zamisao podrazumeva uspostavljanje posebnog trgovinskog mehanizma koji bi omogućio da ruski energenti ponovo stignu do evropskih kupaca, uprkos postojećim ograničenjima i političkom protivljenju pojedinih evropskih vlada.

Centralno mesto u američkom planu zauzima posrednik iz Sjedinjenih Država, preko kojeg bi se obavljala prodaja ruskog gasa. Takav model trebalo bi da omogući zaobilaženje evropskih sankcija, a istovremeno bi otvorio prostor za unosne poslove američkih investitora na energetskom tržištu.

Posebno je zanimljiv predlog o načinu raspolaganja novcem od prodaje. Prihodi koje bi ostvarivala Rusija bili bi uplaćivani na poseban račun u trećoj zemlji, sa ograničenim pristupom sredstvima. Time bi se, prema zamisli američkih pregovarača, sprečilo korišćenje tog novca za finansiranje vojnih dejstava u Ukrajini.

Istovremeno, Kijev bi ostvarivao prihode od tranzitnih naknada, jer bi gas do evropskih potrošača prolazio kroz ukrajinski sistem gasovoda. Reč je o infrastrukturi koja je decenijama imala izuzetno važnu ulogu u snabdevanju evropskog tržišta ruskim energentima.

Američki pregovarači smatraju da bi povratak Rusije na evropsko tržište prirodnog gasa mogao da predstavlja značajan ekonomski podsticaj predsedniku Vladimiru Putinu da prihvati dogovor o energetskom primirju. Takav sporazum trebalo bi da obuhvati prekid međusobnih udara na energetsku infrastrukturu, čime bi se stvorili povoljniji uslovi za nastavak diplomatskih razgovora.

Inicijativa dobija dodatni značaj uoči trilateralnih pregovora Sjedinjenih Država, Rusije i Ukrajine, planiranih za sredinu novembra u Abu Dabiju. Vašington pokušava da energetsko pitanje pretvori u jedan od elemenata šireg političkog dogovora, pri čemu bi sve tri strane imale određenu ekonomsku korist.

Međutim, američki predlog naišao je na snažno protivljenje u evropskim prestonicama. Zvaničnici Evropske unije smatraju da bi ponovno otvaranje tržišta za ruski gas bilo suprotno politici smanjivanja energetske zavisnosti od Moskve, koju Brisel sprovodi od početka sukoba u Ukrajini.

Prema postojećim evropskim pravilima, uvoz ruskog prirodnog gasa trebalo bi postepeno da bude ukinut do kraja 2027. godine. Evropski zvaničnici insistiraju na tome da taj pravac ostane nepromenjen, bez obzira na moguće ekonomske pogodnosti koje bi donelo obnavljanje isporuka.

Ipak, energetske okolnosti u Evropi znatno otežavaju sprovođenje takve politike. Cene energenata porasle su usled poremećaja na međunarodnom tržištu, dok su evropske zalihe prirodnog gasa ispod proseka za prethodnih devet godina. Dodatni problem predstavlja otežano snabdevanje tečnim prirodnim gasom zbog sukoba na Bliskom istoku.

U Vašingtonu računaju da bi upravo rast troškova energije i približavanje zime mogli da utiču na stav pojedinih evropskih država. Obnavljanje isporuka ruskog gasa predstavljeno je evropskim partnerima kao mogućnost za smanjenje cena i ublažavanje pritiska na privredu i potrošače.

Američki plan prvobitno je izgubio na hitnosti tokom oktobra, kada je Ukrajina privremeno obustavila udare na ruske rafinerije pod pritiskom predsednika Trampa. Međutim, ukrajinska strana je 30. oktobra obnovila napade, što je ponovo otvorilo pitanje postizanja sveobuhvatnijeg energetskog primirja.

Dodatnu dimenziju pregovorima daje mogućnost da se u okviru budućeg sporazuma razmotri i obnavljanje isporuka preko gasovoda Severni tok. Za razliku od ukrajinske tranzitne mreže, koja bi mogla relativno brzo da bude ponovo aktivirana, oštećena infrastruktura Severnog toka zahtevala bi znatno složenije tehničke i političke odluke.

Rusija, međutim, nije prihvatila neposredno obnavljanje izvoza prema predloženom američkom modelu, iako nije isključena mogućnost budućih isporuka. To znači da inicijativa za sada ostaje predmet diplomatskog razmatranja, a ne postignut sporazum između zainteresovanih strana.

Predlog Vašingtona tako je otvorio novo pitanje u odnosima Amerike i Evropske unije. Dok Trampova administracija pokušava da iskoristi ruski gas kao instrument za postizanje energetskog primirja i šireg političkog dogovora, Brisel nastoji da sačuva odluku o trajnom udaljavanju od ruskih energenata.

Predstojeći pregovori mogli bi da pokažu koliko su evropske države spremne da istraju u dosadašnjoj politici u uslovima rastućih energetskih troškova.