Tramp potpisao Grejemov zakon: Udar može ići do 500 odsto – Rusija nije jedina meta

Vašington je otvorio novu fazu pritiska na Moskvu, ali najteže mere predviđene novim američkim zakonom neće početi da važe samim njegovim potpisivanjem.

Ključna odluka ostavljena je predsedniku SAD, koji dobija širok prostor da bira trenutak, obim i način njihove primene.

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je H.R. 5334, „Zakon Lindzija O. Grejema o sankcijama protiv Rusije i Irana iz 2026. godine“. Tim aktom proširuju se zakonske sankcije, carine i zabrane prema Rusiji, dok se istovremeno produžava važenje postojećih sankcija protiv Irana.

Inicijativa, čiji je autor pokojni američki senator Lindzi Grejem, prethodno je prošla Senat i Predstavnički dom. Međutim, njena najvažnija karakteristika nije automatsko uvođenje novih ograničenja, već velika diskreciona ovlašćenja koja dobija predsednik SAD.

Tramp može da odlučuje kada će sekundarne carine biti uvedene i kolika će biti njihova visina. Istovremeno može pojedinim državama da odobri izuzetke od ograničenja bez prethodne saglasnosti Kongresa.

Takvo rešenje praktično omogućava Beloj kući da mere prilagođava odnosima sa pojedinačnim državama. Zemlje koje nastavljaju veliku kupovinu ruske nafte i gasa mogu se suočiti sa dodatnim američkim carinama, dok predsednik zadržava mogućnost da određene partnere izuzme od primene tih mera.

Zakon predviđa dodatne carine do 100 odsto na robu koja se u SAD uvozi iz država koje budu obuhvaćene kriterijumima za najveće kupce ruske nafte i gasa i nastave takvu kupovinu.

Time sankcioni mehanizam više nije usmeren samo neposredno prema Rusiji, već može da pogodi i njene velike energetske partnere.

Posebno su predviđene carine do 500 odsto na robu ruskog porekla koja se direktno uvozi u SAD. Reč je o najvišoj stopi predviđenoj zakonom, ali ni ona ne znači da će takva carina automatski biti primenjena na svu rusku robu odmah nakon potpisivanja akta.

Istovremeno, predsedniku je ostavljena i mogućnost da sankcije i carine predviđene zakonom ukine ukoliko budu ispunjeni određeni uslovi povezani sa završetkom borbenih dejstava i postizanjem mirovnog sporazuma o Ukrajini.

Upravo je mogućnost ukidanja mera nakon mirovnog sporazuma bila jedno od ključnih rešenja koje je Bela kuća isticala tokom razmatranja inicijative.

To znači da novi zakon Vašingtonu daje dva instrumenta koji mogu biti korišćeni u suprotnim pravcima.

Predsednik može da pojača ekonomski pritisak kroz sankcije i veoma visoke carine, uključujući sekundarne mere protiv velikih kupaca ruskih energenata, ali može i da odustane od tih ograničenja kada proceni da su ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi.

Najveća neposredna promena zato nije samo u visini mogućih carina od 100 ili 500 odsto, već u koncentraciji odluke u rukama predsednika SAD. Tramp dobija mogućnost da bira kome će ograničenja biti primenjena, kada će stupiti na snagu, kolika će biti njihova težina i koje države mogu dobiti izuzeće.