in

Čuvena srpska glumica je bila ideal lepote, ali i tuge: Njeno oproštajno pisno i tajna slamaju srca!

Čuvena srpska glumica je bila ideal lepote, ali i tuge: Njeno oproštajno pisno i tajna slamaju srca!

– Ni­sam bi­la ni mir­na ni po­vu­če­na. Na­pro­tiv, uvek sam vo­le­la da se tu­čem. Or­ga­ni­zo­va­la sam boks me­če­ve i rvač­ka tak­mi­če­nja, iz ko­jih sam iz­la­zi­la kao po­ra­že­na stra­na. Uop­šte, de­tinj­stvo pam­tim po po­se­ko­ti­na­ma i mo­dri­ca­ma, za­vo­ji­ma i fla­ste­ri­ma, tako je govorila os svom detinjstvu čuvena srpska glumica Sta­ni­sla­va Pe­šić.














Princ Hari otišao na skijanje SA MILIJARDERIMA I MOMCIMA RIJALITI ZVEZDA DA BI POSTAO DEO “ELITE”














“Kejt Midlton je saznala da je LJUBAVNICA PRINCA VILIJAMA TRUDNA I ZATO JE POLUDELA I NE POJAVLJUJE SE”: Teorija zavere koja je bolja od svake Netflix-ove serije

Stanislava je pričala kako je centralna figura njenog odrastanja bila ba­ba De­sa iz Za­je­ča­ra, a u knji­zi “De­vet­na­est dru­štve­nih iga­ra” osvrnula se i na skromnu porodičnu situaciju:

– Ta­ti­na pla­ta bi­la je ma­la i, za raz­li­ku od dru­ge de­ce, mi ni­smo ima­le da je­de­mo med, već smo uži­na­le mast i hleb. Ule­tiš u ku­ću, ba­ba na­ma­že mast na hleb i trk na­po­lje. Pri­zna­le smo da nas je sra­mo­ta što mi je­de­mo mast, a dru­ga de­ca med. Su­tra­dan, ba­ba ko­ja se te­ško kre­ta­la, do­šla je do še­ta­li­šta i iz­da­le­ka, ko­li­ko je gr­lo no­si, po­vi­ka­la: Ve­sna, Mir­ja­na, Sta­ša, uži­na! Me­da i ’le­ba! Po­ju­ri­le smo kao bez du­še, a ba­ba nam je uva­li­la to­pao hleb u ru­ke i re­kla: Tr­či­te dok se ne slo­ja­ni, ni­kom ne daj da pro­ba, je­di­te br­zo! A sa­mo je za­gre­ja­la hleb, mast se is­to­pi­la i mi smo do­bi­le ‘me­da i hle­ba’…

Ljubav prema daskama koje život znače

Kao tinejdžerka bila je na audi­ci­ji za omla­din­sko po­zo­ri­šte, a pred žirijem, koji su činili Ljuba Ta­di­ć i Ve­ra Be­lo­gr­lić, re­ci­to­va­la je “Spa­lje­nu pe­smu” Zma­ja i mo­no­log maj­ke ko­ja je ubi­la si­na iz “Sve­tog pla­me­na” So­mer­se­ta Mo­ma.

Ka­da je za­vr­ši­la, Lju­ba Ta­dić ju je upi­tao: “Znaš li ti, de­voj­či­ce, ne­što sme­šno?”, a ona mu je od­go­vo­ri­la da ne zna i za­pla­ka­la.

– I dok sam pla­ka­la, on mi je na­bra­jao na­slo­ve sme­šnih pe­sa­ma, sve do­tle dok ni­sam re­kla da znam ‘Otac i sin’ Đu­re Jak­ši­ća. Mu­ca­la sam, po­gre­šno na­gla­ša­va­la re­či. Ipak, on je re­kao: Bra­vo, bra­vo! Ali ta pe­sma ni­je sme­šna, ne­go tu­žna! I za sve to vre­me ja sam je­ca­la, is­pri­ča­la je jednom prilikom glumica.

Zanimljivo je i to da kada je pokušala kao gimnazijalka da upiše glumu, da je njena majka zatražila od komisije da je obori, a oni su to pokušali na veoma bizaran način, naime, pi­ta­li su je ko­je se ri­be ga­je u Pre­span­skom je­ze­ru, a ka­da je od­go­vo­ri­la da ne zna, re­kli su joj: “Vi že­li­te da bu­de­te glu­mi­ca, a ne zna­te ko­je ri­be ži­ve u Pre­span­skom je­ze­ru!”

Zavidna karijera

Igrala je i Anu u “Šva­bi­ci”, Ma­šu u “Ga­le­bu”, An­đe­li­ju u “Mak­si­mu Cr­no­je­vi­ću”, ali i u monodrami po knji­zi “Pi­smo ne­ro­đe­nom de­te­tu” Ori­ja­ne Fa­la­či, s že­ljom da pi­ta­nje ma­te­rin­stva pro­du­bi pro­fe­si­o­nal­nim kon­flik­ti­ma.

– Ose­ti­la sam da je to mu­ka svih nas sa­vre­me­nih že­na i že­le­la sam da go­vo­rim o ono­me što se i me­ni de­ša­va, što se uop­šte de­ša­va u sva­kom tre­nut­ku.

Na filmu se prvi put pojavila 1958. godine u “Sno­vi­ma od ve­tra” Ko­ka­na Ra­konj­ca, po­tom i u “Di­li­žan­si sno­va” So­je Jo­va­no­vić, dok je za ulo­gu u “Pe­smi” po isto­i­me­nom ro­ma­nu Oska­ra Da­vi­ča do­bi­la “Zlat­nu are­nu” u Pu­li.

Publika je obožavala kao Ol­gu u se­ri­ji “Po­zo­ri­šte u ku­ći”, a ona je povodom toga izjavila:

– Že­ne u Za­gre­bu su se obla­či­le kao ja, u Lju­blja­ni su se kao ja če­šlja­le, u Sko­plju sme­ja­le kao ja. Pu­bli­ka nas je sve pod­jed­na­ko vo­le­la: ka­mi­on­dži­je su le­pi­le mo­je sli­ke, a voj­ni­ci Ljiljane La­šić.

Poslednjih godina borila se s opakom bolešću, a vreme je prekraćivala pišući knjigu “Devetnaest društvenih igara”. Prisećala se svog života u kome je, kako je jednom napisala, “sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša”.

Napustila nas je prerano, 1997. godine kada je sa samo 56. go­di­na izgubila bitku sa rakom. Oni koji su je poznavali pričaju da je nosila u sebi neku vrstu naivnosti i da je uvek imala čistotu u pogledu. Bila je radosna i uvek je širila oko sebe tu energiju.

Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.



Autorska prava Zadovoljna / Tekst / Slika / Video /