Nestala je pre 24 godine, a njeni roditelji Vladimir i Vera je nikad nisu potražili

Anastasija Škitko rođena je 31. avgusta 1987. godine u naselju Istočni u Sverdlovskoj oblasti. Detinjstvo ove devojčice bilo je daleko od srećnog. Roditelji, Vladimir i Vera, razveli su se dok je bila mala. Kako se kasnije prisećao njen stariji brat, majka je bila previše zauzeta svojim privatnim životom, zbog čega je Anastasija na kraju poslata u sirotište. Nakon nekoliko godina provedenih u internatu, ona se kao tinejdžerka preselila kod oca.

Međutim, niko se nije istinski bavio devojčicom. Roditelji su bili toliko okupirani sobom da nisu odmah ni primetili da je nema. Tačan datum nestanka Anastasije Škitko i danas je nepoznat. Prema podacima iz istrage, ona je otišla od kuće u periodu između 1. avgusta 2002. godine i 8. marta 2003. godine — i više se nikada nije vratila. U trenutku nestanka, njene karakteristike su bile: visina 155 centimetara, kratka riđa kosa i sive oči.

Zašto niko nije pozvao policiju? “Mislio sam da je kod majke”

Razlog zbog kojeg uzbuna nije odmah podignuta ostavlja bez reči. Otac je bio ubeđen da je njegova ćerka kod majke, dok je majka, sa druge strane, verovala da je Anastasija kod oca. Tako su prolazile godine, a zatim i decenije.

Otac Vladimir se kasnije prisećao tog kobnog perioda:

– Ja se sada više ne sećam tačno. Radio sam, došao kući, a nje nema. Čini mi se da sam imao i neki novac i to je nestalo. Mislio sam da će se vratiti brzo. Ali nje nema pa nema – rekao je on opuštenim glasom.

Njena majka Vera tvrdila je da je pokušala da podnese prijavu o nestanku, ali da policija navodno nije želela da je prihvati jer žena kod sebe nije imala novu fotografiju svoje ćerke. Otac je, nakon razgovora sa bivšom suprugom, odlučio da ni on nema svrhe da se obraća nadležnim organima.

Vladimir je kasnije ovako objašnjavao svoju odluku:

– To me je ogorčilo. Ali neću valjda ići da se svađam u miliciju. Takva mi je narav. Možda sam negde ispao kukavica. Trebalo je samo da odem, i to je to.

Sadašnja supruga Vladimira potvrđuje da je on zaista veoma blaga osoba “koju svuda treba voditi za ruku”. Ipak, otac tvrdi da je sam organizovao potragu, obišao je sve komšije i Anastasijine prijatelje, pozvao rodbinu kod koje je mogla da ode, ali od devojčice nije bilo ni traga.

Vladimir je takođe priznao da je veoma malo znao o životu svoje ćerke. Nije znao da li je bila u “lošem društvu”, niti je bio upućen u to da li je bežala iz škole. Anastasija je umela da ode kod drugarica, ali nikada ranije nije nestajala na duže vreme.

Pisma iz armije i brak koji je prekinuo ćutanje

Anastasija je imala dva starija brata. U trenutku njenog nestanka, brat Vasilij je služio zatvorsku kaznu, dok je brat Dmitrij bio u vojsci i redovno se dopisivao sa sestrom sve do trenutka kada je ona netragom nestala.

– U pismima nije bilo ničeg takvog što bi ukazivalo na to da je bila agresivno ili negativno nastrojena. Sve je, u principu, bilo normalno. Nije se žalila ni na šta. Nikakvog nagoveštaja, na primer, da razmišlja da uradi nešto sebi – otkrio je on.

Kada se Dmitrij vratio iz vojske, sam je otišao kod Anastasijine drugarice i ispitivao je o sestrinoj sudbini, ali ona nije znala ništa.

Godine su prolazile, a otac i majka su nastavili da žive kao da se ništa nije dogodilo. Prijava policiji podneta je tek 2024. godine, čak 22 godine nakon što je devojčica nestala! Krivični postupak je pokrenut 9. januara 2024. godine. Istraga sumnja da je nad nestalom devojčicom izvršen težak zločin, najverovatnije ubistvo.

Inicijator da se konačno obrati policiji bio je upravo brat Dmitrij, koji sve ove godine živi u agoniji i neizvesnosti: “Živim sa ovim teretom. Ovo pitanje mora da se reši kako bih se osećao mirno.”

On objašnjava šta je bio prelomni trenutak da posle 22 godine zatraži pravdu.

– Pre nekoliko godina umro je naš stariji brat, i to je u određenoj meri uticalo na mene. Shvatio sam da sada na meni leži još veća odgovornost. Zato sam i podneo prijavu.

Poligraf koji je obelodanio istinu

Nakon što je slučaj konačno otvoren, policija je posetila roditelje i uzela uzorke DNK, za slučaj da se pronađe telo. Tokom protekle dve godine, oca Vladimira su nekoliko puta pozivali na prepoznavanje tela, ali bez uspeha.

Sledbenici zakona su takođe istraživali verziju o umešanosti samog oca u nestanak devojčice. Prema rečima Vladimirove sadašnje supruge, istražitelji su pokušavali da ga nateraju da prizna zločin, ali je poligrafsko testiranje potvrdilo njegovu nevinost.

Međutim, ono što dodatno ledi krv u žilama jeste podatak da je početkom 2000-ih na području Serovskog rejona, gde je devojčica nestala, harala prava zver u ljudskom obliku. Reč je o serijskom ubici i silovatelju Vjačeslavu Giboviču, koji je uhvaćen tek 2011. godine za stravične zločine nad ženama i devojčicama izvršene početkom dvehiljaditih.

Kada je pokrenuta istraga o sudbini Anastasije Škitko, mnogi su odmah posumnjali da je nesrećna devojčica bila još jedna njegova žrtva, mada ta jeziva sumnja još uvek nije zvanično dokazana.

Potraga za Anastasijom Škitko i dalje traje. U zvaničnoj poternici navedene su njene fizičke karakteristike i kontakt telefoni za sve koji imaju bilo kakvu informaciju. Ipak, gotovo četvrt veka kasnije, šanse da se sazna istina o njenoj sudbini blede sa svakim novim danom koji prođe.

Natalija je nestala na putu do škole 1991, a 35 godina kasnije sestra je NAŠLA NJEN DNEVNIK i odmah otrčala na autobusku stanicu: Tu se razmotalo klupko i otkrila BOLNA ISTINA