Svaka kuća ga je imala u Jugoslaviji i bio je za glavni jutarnji ritual: Sad ga se niko ne seća

Starije generacije dobro pamte vreme kada je priprema ovog napitka bila prava porodična ceremonija koja je zahtevala vreme, trud i posebnu ljubav. U bivšoj Jugoslaviji, kafa se nije kupovala u kesici, spremna i samlevena.

Sve je počinjalo od sirovog, zelenog zrna. Ta zrna su se prvo pažljivo pržila u teškim metalnim plehovima na šporetu. Dok su lagano menjala boju, cela kuća, pa i cela zgrada ili ulica, preplavila bi se onim prepoznatljivim, teškim i opojnim mirisom koji se uvlačio u svaki kutak.

Kada bi se zrna ohladila, na scenu je stupala mala, ali moćna sprava koju je imala apsolutno svaka kuća – mlin za kafu koji naše bake nisu ispuštale iz ruku.

Bilo da je bio napravljen od punog drveta sa malom fiokom na dnu ili od sjajnog, teškog metala, ovaj predmet je bio srce svake kuhinje. Zrna bi se sipala u gornji mehanizam, a onda je sledio najteži, ali i najlepši deo posla. Za samo jednu šoljicu pravog, jakog napitka valjalo je dobro zasukati rukave.

Pročitaj i: Domaćice u septembru traže predmet koji je u Jugoslaviji imala svaka kuća: Ništa bolje im u ovom periodu ne olakšava posao kao ova retro mašina

Ručica se okretala uporno i ritmično, a iz unutrašnjosti mehanizma dopirao je onaj specifični, krckavi zvuk koji je nepogrešivo budio ukućane i najavljivao novi dan.

Taj zvuk i taj otpor pod prstima dok meljete sopstvenu kafu činili su da prva jutarnja šolja ima potpuno drugačiji ukus. Bio je to trenutak mira pre nego što nastane dnevna ludnica.

Danas, kada nam aparati zuje, a kafa se ispija s nogu, ostaje nam samo da se sa setom sećamo mirisa i zvukova koji su nekada značili – dom.

Vratio se RETRO DETALJ koji je svaka kuća imala u Jugoslaviji: Bio je simbol DOBROG UKUSA 50-ih i žene ga sad kupuju u boji kakvog ga poznajemo iz bakine kuhinje