Zašto se ne pozdravlja preko praga: Staro narodno verovanje i njegovo značenje

Prag kuće za naše pretke nije predstavljao samo komad drveta ili kamena preko kojeg se prelazi prilikom ulaska. Smatran je simboličnom granicom između doma i spoljašnjeg sveta, zbog čega su za njega bila vezana brojna pravila.

Zašto se nije pozdravljalo preko praga?

Prema narodnom verovanju, ljudi koji se rukuju ili pozdravljaju dok se nalaze na različitim stranama praga mogli bi da se posvađaju, udalje ili zahlade odnose. Zbog toga su stariji insistirali da osoba najpre uđe u kuću ili da domaćin izađe napolje, pa da se tek onda rukuju i pozdrave.

Drugim rečima – obe osobe trebalo je da budu sa iste strane praga. Verovalo se da se na taj način čuva sklad među ljudima i mir u domu.

Ni stvari se nisu dodavale preko praga

Zanimljivo je da se isto pravilo nije odnosilo samo na pozdravljanje. U pojedinim krajevima izbegavalo se i dodavanje novca, hrane i drugih predmeta preko praga.

Ako je trebalo nešto nekome predati, osoba bi prvo prešla prag, pa tek onda pružila predmet.

Razlog je ponovo bio isti, prag je imao posebno mesto u tradicionalnom shvatanju doma i nije trebalo narušavati“ granicu koju je predstavljao.

Prag je nekada imao mnogo veće značenje

Kuća je našim precima predstavljala sigurnost, porodicu, ognjište i blagostanje, dok je sve izvan nje pripadalo spoljašnjem svetu. Prag je bio tačka na kojoj su se ta dva prostora susretala.

Zbog toga su brojni običaji vezani upravo za ulazak i izlazak iz kuće, dolazak gostiju, useljenje u novi dom, ali i zaštitu ukućana.

Pogledajte BONUS video: