Kraj trikova na ambalaži: “Sitna slova” nestaju sa deklaracija

Nova oznaka „100% iz Srbije“ uskoro će početi da se pojavljuje na pojedinim proizvodima, ali neće moći svako da je koristi. Pravilo je prilično jasno: takvu oznaku mogu da nose samo proizvodi čiji su svi sastojci poreklom iz Srbije.

Ipak, propis ostavlja mali prostor za realnost proizvodnje – dozvoljeno je da proizvod sadrži minimalne količine sastojaka koji ne mogu da se obezbede iz domaće proizvodnje, ali samo ako njihov ukupni udeo ne prelazi dva odsto i ako ne menjaju sastav, prirodu ili nutritivnu vrednost proizvoda.

Oznaka je dobrovoljna, ali proizvođač koji je stavi na ambalažu preuzima potpunu odgovornost za tačnost deklaracije u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane. Ako se pokaže da podaci nisu ispravni, slede kazne.

Uz to, briše se dosadašnja grafička oznaka koja je označavala meso poreklom iz Srbije i bila izložena pored mesa ili proizvoda od mesa, često uz cenu. Sada se uvodi jedinstvena oznaka „100% iz Srbije“.

Ova promena dolazi kao deo šireg paketa pravila koji je država nedavno usvojila. Izmenjeni Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane uvodi strože kriterijume za označavanje zemlje porekla, precizira obaveze prodaje putem interneta i donosi nekoliko novina koje će potrošači vrlo brzo primetiti na policama prodavnica.

Jedna od ključnih promena odnosi se na proizvode iz uvoza. Na njihovoj ambalaži ubuduće će morati jasno da stoje sve neophodne informacije, ispisane znatno većim slovima nego ranije. Drugim rečima, ono što je godinama bilo skriveno u sitnim slovima sada će morati da bude vidljivo na prvi pogled.

Sam pravilnik detaljno navodi koje informacije moraju da stoje na deklaraciji upakovane hrane. Tu spada naziv pod kojim se hrana stavlja u promet, spisak sastojaka, količina određenih sastojaka ili kategorija sastojaka, neto količina proizvoda, rok trajanja i posebni uslovi čuvanja.

Potrebno je navesti i naziv i adresu subjekta pod čijim se imenom hrana prodaje, pod uslovom da je taj subjekt registrovan u Srbiji, kao i zemlju porekla proizvoda. Pored toga, obavezno je i uputstvo za upotrebu kada je potrebno, stvarni sadržaj alkohola kod pića koja imaju više od 1,2 odsto alkohola, nutritivna deklaracija, oznaka serije ili lota, kao i kategorija kvaliteta ili klase hrane kada proizvod podleže klasifikaciji.

Posebno zanimljiv deo pravilnika odnosi se na mleko i proizvode od mleka. Ukoliko kompanija pod čijim se imenom proizvod prodaje nije ujedno i proizvođač ili prerađivač, deklaracija mora da sadrži i naziv i adresu stvarnog proizvođača ili prerađivača.

Ova odredba uvedena je kako bi kupci imali jasnu informaciju o tome ko je zaista preradio mleko, a ne samo ko ga je brendirao i stavio na tržište.

Pravilnik ide i korak dalje kada je reč o čitljivosti deklaracija. Informacije o hrani moraju biti lako dostupne i uočljive, štampane direktno na ambalaži ili na etiketi koja je za ambalažu čvrsto pričvršćena tako da se ne može lako odvojiti. Osim toga, propisana je i tačna veličina slova kako bi podaci bili jasni i čitljivi.

Drugim rečima, sitna slova kakva su godinama dominirala deklaracijama praktično odlaze u prošlost. Standardne informacije o sastojcima i nutritivnim vrednostima moraju biti ispisane slovima visine najmanje 1,2 milimetra.

Za manja pakovanja, čija je najveća površina do 80 kvadratnih centimetara, minimalna visina slova iznosi 0,9 milimetara. Kod uvoznih proizvoda pravila su još stroža. Zemlja porekla mora biti ispisana slovima visine pet milimetara, osim kod malih pakovanja gde je dozvoljena visina od dva milimetra.

Takođe je naglašeno da se u istom vidnom polju na deklaraciji moraju nalaziti naziv hrane, neto količina i stvarni sadržaj alkohola kod pića koja imaju više od 1,2 odsto alkohola.

Promene zahvataju i način prodaje hrane preko interneta ili automata. Prodavac je obavezan da kupcu učini dostupnim sve obavezne informacije o proizvodu pre nego što se kupovina zaključi, odnosno pre nego što kupac izvrši plaćanje. Jedini podatak koji kupac može dobiti nešto kasnije jeste rok trajanja proizvoda, ali i on mora biti poznat najkasnije u trenutku isporuke.

Pravilnik je precizniji i kada je reč o ulozi uvoznika i distributera. Ako subjekt koji stavlja hranu u promet nije registrovan u Srbiji, odgovornost za sve informacije na deklaraciji preuzima uvoznik.

Distributeri, s druge strane, ne smeju menjati podatke na način koji bi mogao dovesti potrošača u zabludu. Dodatno je razrađena i definicija takozvanog „glavnog sastojka“. To je onaj sastojak koji čini više od 50 odsto proizvoda ili onaj koji potrošač prirodno povezuje sa nazivom hrane.

Na taj način pokušava se sprečiti praksa u kojoj naziv proizvoda sugeriše jedan sastojak, dok se u stvarnosti najveći deo proizvoda sastoji od vode ili šećera – recimo u proizvodima poput voćnih jogurta.

Još jedna važna obaveza odnosi se na dostupnost podataka o sastojcima, naročito o alergenima. Dokumentacija mora biti jasno vođena i dostupna na zahtev potrošača. To praktično znači da ugostitelji više neće moći da odgovore sa „ne znamo šta je u sastavu“. Moraju imati specifikacije proizvoda, deklaracije i precizne informacije za svako jelo koje nude na meniju.

Nova pravila dotiču i označavanje porekla mesa. Biće obavezno jasno naznačiti zemlju porekla na svežem, rashlađenom i zamrznutom svinjskom, ovčijem i kozijem mesu, kao i na goveđem mesu i određenim proizvodima od goveđeg mesa i živine kada oni nisu poreklom iz Srbije.

Ipak, prelazni period je ostavljen kako bi se tržište prilagodilo. Hrana koja je već upakovana i deklarisana pre početka primene pravilnika, a ne ispunjava nove uslove, može ostati u prodaji do isteka roka trajanja, ali najkasnije do 30. juna ove godine.

Od 1. jula počinje primena novih pravila za deklaracije mleka i proizvoda od mleka, kao i jasnije označavanje zemlje porekla kod mesa i proizvoda od mesa koji nisu iz Srbije.

Sam pravilnik objavljen je u Službenom glasniku 6. marta i stupa na snagu osmog dana od objavljivanja. Na prvi pogled reč je o tehničkim promenama – veličina slova, raspored informacija, preciznije definicije.

Ali u praksi to znači nešto drugo: kupci će konačno imati jasniju sliku o tome šta zapravo kupuju. A kako će tržište reagovati kada deklaracije prestanu da skrivaju detalje u sitnim slovima, to je pitanje na koje će odgovor dati tek naredni meseci.