Na koje patologije ukazuju stalno hladne noge?

Mnogi ljudi znaju onaj osećaj kada stopala ostaju ledena čak i kada je prostorija topla, kada su čarape debele ili kada su noge pod ćebetom.

Većina to odmah pripiše vremenu, slaboj cirkulaciji ili jednostavno ličnoj osobini organizma. Ipak, lekari upozoravaju da stalno hladna stopala ponekad nisu bezazlena sitnica. U nekim situacijama mogu biti signal da se u organizmu dešava nešto ozbiljnije.

Jedno od stanja koje se često krije iza tog simptoma je oboljenje perifernih arterija. Reč je o poremećaju u kojem dolazi do sužavanja ili čak zapušavanja arterija koje snabdevaju noge krvlju.

U velikom broju slučajeva uzrok je ateroskleroza, odnosno stvaranje holesterolskih naslaga na zidovima krvnih sudova. U početku sve može delovati prilično bezazleno – osoba samo primećuje da su joj stopala stalno hladna.

Ali kasnije se pojavljuju i drugi znaci. Među njima su bol u listovima tokom hodanja, takozvana povremena hromost, zatim utrnulost i bledilo kože.

Neki ljudi su primorani da se zaustave već posle 100 do 200 metara hoda kako bi bol popustio. Faktori rizika su dobro poznati: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, visok holesterol i starost iznad 50 godina.

Postoji i druga, prilično česta priča iza hladnih prstiju – takozvani Rejnoov sindrom. Kod ovog poremećaja krvni sudovi na prstima ruku i nogu preterano se sužavaju kao reakcija na hladnoću ili stres.

Tokom napada prsti najpre pobele, zatim poplave, utrnu i postanu ledeni. Kada se cirkulacija ponovo uspostavi, koža pocrveni, a pojavljuju se peckanje i osećaj žarenja.

Primarni oblik ovog sindroma javlja se kod oko 5 procenata populacije, uglavnom kod mladih žena, i obično se smatra relativno bezopasnim. Međutim, sekundarni Rejnoov sindrom može ukazivati na ozbiljnije autoimune bolesti poput sistemske sklerodermije, lupusa ili reumatoidnog artritisa.

Kod sklerodermije se, prema medicinskim podacima, Rejnoov sindrom pojavljuje gotovo kod 100 procenata pacijenata i često predstavlja prvi znak bolesti.

Ponekad razlog može biti i jednostavniji, ali ne manje važan. Ako su stopala stalno hladna, naročito tokom noći, problem može biti anemija, odnosno smanjen nivo hemoglobina u krvi.

Kada organizmu nedostaje gvožđe, krv slabije prenosi kiseonik. Telo tada pokušava da sačuva toplotu za vitalne organe, pa se protok krvi u ekstremitetima smanjuje.

Kao posledica, stopala ostaju hladna. Sličan efekat mogu izazvati i nedostatak vitamina B12 ili magnezijuma, jer su oni važni za normalan rad nervnog sistema i krvnih sudova.

Hladna stopala mogu biti povezana i sa radom štitne žlezde. Kada se razvije hipotireoza, odnosno smanjena funkcija štitne žlezde, metabolizam se usporava.

Organizam proizvodi manje energije, pa osoba često ima osećaj stalne hladnoće. Stopala su u tom slučaju samo jedan od simptoma. Kako objašnjava endokrinolog Šalala Pašaeva, kod hipotireoze se, uz hladne noge, javljaju i umor, pospanost, suva koža, povećanje telesne težine, slabije pamćenje i pad raspoloženja.

Kod osoba koje boluju od dijabetesa situacija može imati još jednu dimenziju. Povišen nivo šećera u krvi vremenom oštećuje krvne sudove, ali i nervne završetke. Tada se razvija dijabetička neuropatija.

Zbog tog poremećaja osoba više ne oseća temperaturu ili bol na uobičajen način. Stopala mogu biti hladna na dodir, ali pacijent istovremeno može osećati peckanje ili utrnulost. Problem je u tome što smanjena osetljivost povećava rizik da se male povrede ne primete na vreme, pa se mogu razviti rane ili čirevi koji teško zarastaju.

Na osećaj hladnih nogu utiče i krvni pritisak. I nizak i visok pritisak mogu izazvati sličan utisak. Kod hipotenzije krv sporije dolazi do ekstremiteta, dok kod hipertenzije krvni sudovi često ostaju u grču, što takođe narušava normalan protok krvi.

Lekari naglašavaju da hladna stopala sama po sebi ne znače automatski bolest. Međutim, postoje situacije kada bi trebalo potražiti stručni savet.

Posebno ako se uz hladnoću pojave bol u nogama tokom hodanja koji primorava na česte pauze, utrnulost ili peckanje u stopalima, promena boje kože poput bledila ili plavičaste nijanse, rane koje dugo ne zarastaju ili primetni otoci.

U takvim slučajevima prvi korak je poseta lekaru opšte prakse. On će obično preporučiti osnovne analize – proveru hemoglobina, nivoa šećera u krvi, hormona štitne žlezde i holesterola, kao i merenje krvnog pritiska.

Ako rezultati ukažu na potrebu za dodatnim pregledima, pacijent može biti upućen vaskularnom hirurgu, neurologu ili endokrinologu.

Na kraju, hladna stopala često jesu bezazlena stvar, ali ponekad mogu biti prvi tihi signal da organizam pokušava nešto da poruči. Upravo zato lekari stalno ponavljaju jednostavnu preporuku: ako telo uporno šalje isti znak, možda je vreme da se taj signal shvati ozbiljno i proveri šta se zaista krije iza njega.