Naučnici naveli namirnice sa najviše pesticida

Voće, povrće i lisnato zelenilo već decenijama važe za stub zdrave ishrane. Savet je poznat: najmanje 400 grama dnevno. I tu se, na prvi pogled, priča završava.

Međutim, kako često biva, detalji kvare jednostavnu sliku. Ono što bi trebalo da štiti zdravlje, ponekad sa sobom nosi i neželjeni teret – ostatke pesticida koji preživljavaju i nakon pranja.

Na listi koja je izazvala najviše pažnje, takozvanoj „prljavoj dvanaestorci“, na vrhu se našao spanać.

Odmah iza njega jagode, pa kelj i druga salatna zelen, zatim grožđe, breskve, trešnje, nektarine, kruške, jabuke, kupine, borovnice i krompir.

Lista dolazi iz istraživanja Škole javnog zdravlja Univerziteta Braun u SAD, gde se gledalo ne samo koliko pesticida ima, već i koliko su toksični.

Paradoks je očigledan i pomalo neprijatan: što se više insistira na unosu voća i povrća, to se veća izloženost ovim hemikalijama beleži. Profesorka Škole sistemske biologije Univerziteta Džordža Mejson, Anča Baranova, objašnjava da su istraživači upravo kod onih koji jedu mnogo ovih namirnica pronašli najviše pesticida u krvi i urinu. Drugim rečima, zdrave navike imaju i svoju drugu stranu.

A opet, nije sve isto. Postoji i druga lista, ona koja deluje umirujuće. Ananas prednjači po niskom sadržaju pesticida, verovatno zahvaljujući debeloj kori koja sprečava prodiranje hemikalija u unutrašnjost.

Slede slatki kukuruz, avokado, papaja, luk, zamrznuti zeleni grašak, špargla, kupus, dinja, karfiol, banane, mango, šargarepa, pečurke iz plastenika i kivi.

Kod kukuruza se, doduše, pominje i drugačije objašnjenje – u SAD je uglavnom genetski modifikovan, pa se manje tretira pesticidima. Avokado i banane su, opet, jednostavna priča: njihova kora se ne jede.

U pozadini svega stoji pitanje koje se ne može zaobići – koliko su pesticidi zapravo opasni. Odgovor koji nude istraživanja nije naročito utešan. Povezuju se sa povećanim rizikom od raka, komplikacijama u trudnoći, oštećenjima nervnog sistema kod beba, kao i poremećajem hormona, posebno štitne žlezde.

Kombinacije različitih pesticida dodatno komplikuju stvar: mogu biti povezane sa rakom dojke, dijabetesom tipa 2 i problemima sa plodnošću. Ono što dodatno brine jeste činjenica da su bezbednosne granice postavljene za pojedinačne supstance, dok se njihov zajednički efekat često ne uzima u obzir.

Eksperimenti na laboratorijskim životinjama bacaju dodatno svetlo na problem. Čak i kada su izložene dozama nižim od dozvoljenih, životinje su pokazivale slabiju pokretljivost, probleme sa pamćenjem, sklonost gojenju i poremećaje reproduktivnog sistema. To, naravno, ne znači da se isti efekti direktno preslikavaju na ljude, ali signal je jasan.

Istraživači su izdvojili i konkretne supstance koje se najčešće pojavljuju. Hlorprofam, regulator rasta biljaka, često se nalazi u krompiru. Tu su i fungicidi, koji se koriste protiv gljivica, kao i herbicidi i insekticidi. U jabukama dominira difenilamin, hemikalija koja sprečava truljenje i tamnjenje kore nakon berbe.

Zanimljivo je i to da neke od „problematičnih“ namirnica imaju i svoje svetle strane. Jagode, na primer, sadrže fisetin – flavonoid koji se često pominje kao senolitik, supstanca koja pomaže u uklanjanju ćelija povezanih sa starenjem i hroničnim upalama. Dakle, ni ovde slika nije crno-bela.

Šta onda raditi u praksi? Preporuka istraživača ide u pravcu organski uzgajanih proizvoda, gde se protiv štetočina koristi biološka kontrola – prirodni neprijatelji, biljni preparati i slične metode.

Takođe, savetuje se da se ne kombinuju u istom danu namirnice sa visokim sadržajem pesticida, poput spanaća i grožđa ili krompira. Poseban oprez preporučuje se u osetljivim periodima života – tokom trudnoće, dojenja i u ranom detinjstvu.

Važno je reći i da ovo nije problem ograničen samo na SAD, gde je istraživanje sprovedeno. U Rusiji i Srbiji, ali i u mnogim drugim zemljama, uključujući i domaća tržišta, upotreba pesticida je široko rasprostranjena. U državnim registrima nalaze se hiljade različitih preparata, a čak i u kućnim baštama mnogi posežu za njima – bez toga, kažu proizvođači, rod često ne bi opstao.

Kako prepoznati organsko voće? Nema jednostavne formule, ali postoji nekoliko znakova. Takvi proizvodi često ne izgledaju savršeno, imaju nepravilnosti, manje su „uglađeni“ i češće su sezonski i lokalni. Drugim rečima, ne deluju kao da su prošli kroz filter idealnog izgleda.

Na kraju, ostaje utisak da se savremena ishrana sve više pretvara u balansiranje između koristi i rizika. Između onoga što telo treba i onoga što ne može da izbegne. I možda pravo pitanje više nije šta jesti, već kako pronaći meru u svetu gde čak i najzdravije namirnice nose svoju nevidljivu priču.