Nutricionista govori o rizicima upotrebe zamena za šećer

Na prvi pogled deluje kao sitnica – promena šećera za njegovu zamenu u svakodnevnoj ishrani. Ipak, kako objašnjava lekarka-dijetolog Natalija Mizinova, ta odluka ume da nosi posledice koje se ne vide odmah, već se talože godinama, gotovo neprimetno.

Zanimljivo je da se u javnosti često ističe bezbednost određenih proizvoda. Proizvođači sukraloze i aspartama, na primer, godinama naglašavaju da su njihovi zaslađivači potpuno bezopasni.

Međutim, kako Mizinova kaže, postoji druga strana priče – mogućnost razvoja toksičnih reakcija koje se ne pojavljuju odmah, već se razvijaju sporo i dugoročno.

U praksi to izgleda prilično nezgodno. Kada se, recimo, nakon deset ili petnaest godina pojave problemi sa jetrom, malo ko će to povezati sa svakodnevnim konzumiranjem napitaka koji su sadržali hemijske zaslađivače. Upravo ta vremenska distanca dodatno komplikuje razumevanje uzroka i posledica.

Zbog toga se često skreće pažnja na prirodnije alternative. Med se, prema rečima Mizinove, ubraja u takve opcije, kao i različiti sirupi – poput javorovog ili onog od topinambura.

Na listi zamena za šećer nalaze se i određena hemijska jedinjenja poput saharina, što dodatno pokazuje koliko je granica između „prirodnog“ i „prerađenog“ ponekad nejasna.

Ipak, ni kod prirodnih rešenja stvari nisu uvek tako jednostavne kako deluju na prvi pogled. Mizinova upozorava da je, na primer, kod stevije važno znati poreklo i način obrade.

Ako je u procesu izdvajanja steviozida korišćena intenzivna industrijska obrada uz hemijske komponente, postavlja se pitanje koliko takav proizvod zaista ostaje u okvirima prirodnog.

U tom širem kontekstu, prelazak na prirodne proizvode uglavnom ne nosi poseban rizik po zdravlje, ali, kako se čini, detalji prave razliku.

I možda upravo tu ostaje ono otvoreno pitanje – gde se tačno završava bezbedna alternativa, a gde počinje nešto što tek kasnije pokazuje svoje pravo lice.