Udalji se od osobe koja kašlje: Možete li dobiti tuberkulozu u javnom prevozu?

Interesovanje za tuberkulozu ponovo je poraslo nakon izveštaja o soju EurA1.1, koji se sve češće otkriva na severozapadu Rusije.

Iako je u javnosti predstavljen kao nova pretnja, lekari ističu da nije reč o potpuno novoj varijanti, jer je ovaj soj prvi put opisan još 2006. godine.

Glavni razlog za zabrinutost nije njegova zaraznost, već otpornost na lekove. Ruski infektolog i doktor medicinskih nauka Andrej Pozdnjakov objasnio je da EurA1.1 pokazuje rezistenciju na lekove prve i druge linije, dok su pojedini uzorci otporni čak i na rezervne preparate koji se koriste u lečenju tuberkuloze sa višestrukom rezistencijom na lekove.

Takva otpornost lekarima otežava izbor terapije. Kada se EurA1.1 otkrije kod pacijenta, jedno od ključnih pitanja postaje koja kombinacija lekova uopšte može da deluje.

Otpornost na antibiotike, međutim, ne znači da je bakterija postala zaraznija. Put prenosa ostaje isti: tuberkuloza se širi vazduhom, a najveći rizik postoji tokom dugotrajnog kontakta sa osobom koja ima aktivni oblik bolesti.

EurA1.1 nema posebne simptome po kojima bi se mogao razlikovati od drugih sojeva. Njegova otpornost može da se utvrdi samo laboratorijskim analizama.

Za lečenje rezistentne tuberkuloze ne postoji jedna univerzalna terapijska šema koja odgovara svim pacijentima. Terapija se određuje pojedinačno, u zavisnosti od karakteristika uzročnika i njegove osetljivosti na dostupne lekove.

Prvi korak je identifikovanje uzročnika, najčešće PCR dijagnostikom ili mikrobiološkim ispitivanjem. Nakon toga obavezno se radi test otpornosti na lekove.

Lekari proveravaju preparate koji se koriste u lečenju tuberkuloze i utvrđuju na koje je određeni soj otporan, a na koje je i dalje osetljiv. Tek kada se dobije taj rezultat formira se kombinacija lekova koja može da deluje, čak i kada je prisutna višestruka rezistencija.

Tuberkuloza se prenosi vazdušnim putem, ali kratak susret sa obolelim obično nije dovoljan za infekciju. Veći rizik postoji kada osoba duže vreme boravi u zatvorenom prostoru sa pacijentom koji ima aktivnu tuberkulozu, kašlje i ne leči se.

Zbog toga se rizik od zaraze u javnom prevozu smatra veoma niskim. Putovanje najčešće traje relativno kratko, pa koncentracija bakterija u vazduhu nema dovoljno vremena da dostigne visok nivo. Otvaranje vrata i prozora i druga prirodna ventilacija dodatno smanjuju rizik.

Situacija je drugačija kada ljudi više sati dnevno provode u istoj učionici, kancelariji ili drugom zatvorenom prostoru sa osobom koja ima aktivnu tuberkulozu i kašlje. Ako se takav kontakt ponavlja nekoliko dana nedeljno, više se ne može smatrati kratkotrajnim.

Na taj način mogu nastajati žarišta u školama, studentskim domovima i drugim sredinama u kojima veliki broj ljudi duže vreme boravi zajedno. Rizik je veći kada je prostorija slabo provetrena, nema prozore ili su prozori stalno zatvoreni, jer se tada koncentracija bakterija u vazduhu povećava.

Za infekciju je, po pravilu, potrebno dugotrajnije i blisko izlaganje oboleloj osobi u slabo provetrenom prostoru. Kratko putovanje autobusom, tramvajem ili drugim sredstvom javnog prevoza zato predstavlja znatno manji rizik od svakodnevnog višesatnog boravka u istoj zatvorenoj prostoriji.

Pozdnjakov savetuje da se ipak izbegava dugotrajan kontakt sa osobama koje uporno kašlju. Ljudi koji rade u velikim i zbijenim kolektivima, ustanovama zatvorenog tipa, bolnicama, poliklinikama, a posebno u dispanzerima za tuberkulozu, trebalo bi da koriste sredstva lične zaštite, uključujući maske i respiratore.