Najmoćnija žena u kineskoj istoriji surovo je sklanjala s puta sve koji su joj se suprotstavljali

Iako je priča o njoj više puta dospevala na filmsko platno, ostala je nedorečena, večito balansirajući između stvarnih činjenica i legendi koje su se vekovima plele oko njenog imena, lika i dela. No, sigurno je da je carica Vu Zetijan jedna od najmoćnijih i najživopisnijih ličnosti u kineskoj istoriji, i to je to bila još u davna vremena kada ženama nije bilo dozvoljeno da se na bilo koji način istaknu. Jer su, jednostavno, smatrane nižim bižima.

Upravljanje državom počivalo je na konfučijanizmu, krutoj društvenoj hijerarhiji koja je muškarce stavljala u središte moći. Ona je, međutim, propisno uzdrmala te temelje, srušivši vekovnu “staklenu tavanicu”, što je metafora koja označava nevidljivu, ali čvrstu prepreku koja marginalizovanim grupama, najčešće ženama, onemogućava napredovanje do najviših pozicija u poslu, politici i generalno društvu.

Uživala je retku privilegiju – pristup obrazovanju

Žene su morale da poštuju princip “tri poslušnosti i četiri vrline”. Nisu posedovale zemlju, a rođenje devojčice smatralo se razočaranjem i “ponižavanjem predaka, jer samo sin može da produži lozu”. Izuzeci koji bi se usudili da se suprotstave patrijarhalnom ustrojsvu bili su toliko retki, da se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Međutim, Vu Zetijan je bila nešto drugo…

Sedmi vek nove ere. Imperijom upravlja dinastija Tang, koja je presto preuzela samo šest godina pre nego što je rođena buduća carica. A ona je svet ugledala 624. pod imenom Vu Žao. Njen otac bio je bogat i uspešan trgovac, a i majka je poticala iz uticajne porodice.

Odrasla je u luksuzu – od malih nogu oko nje je obigravala armija slugu. Takođe je imala priliku da se školuje, što se kosilo sa pravilima tog vremena kada je devojčicama obrazovanje bilo nedostupno. Otac, čovek koji kao da je došao iz daleke budućnosti, omogućio joj je da uči i razvija intelektualne sposobnosti.

Konkubina koja je uplašila cara

Na carski dvor dospela je veoma mlada. Pretpostavlja se da je imala svega 13 godina kada je postala jedna od konkubina cara Taizonga. U početku nije zauzimala značajan položaj. Štaviše, radila je u praonici i nikada nije bila pozivana u carske odaje. Prema dešifrovanim zapisima iz njenog dnevnika, car joj se jednom prilikom tokom šetnje po imanju požalio na tvrdoglavog konja koji je odbijao da ga sluša.

Devojka mu je dala savet koji ga je toliko uplašio, da je smatrao Vu Žao opasnom i izbegavao svaki kontakt sa njom. Careva reakcija bila je razumljiva: konkubina ga je savetovala da konja žestoko išiba gvozdenom šipkom, udari životinju nekoliko puta po glavi nečim teškim, a ako se i dalje ne urazumi, da joj odseče jezik.

Prema pravilima, konkubine koje vladaru nisu rodile naslednike nisu mogle da polažu pravo na presto. Nakon njegove smrti bile bi ili puštene na slobodu ili poslate u hramove, gde bi postajale monahinje. To je moglo da se dogodi i Vu kada je Taizong umro 649. godine. Međutim, sudbina joj je pružila šansu koju nije propustila.

Na presto je ubrzo stupio njegov sin Gaozong. Iako je imao zakonitu ženu Vang i čitav harem, bio je zaljubljen u Vu još kao dečak, pa ju je, nakon dolaska na vlast, vratio u carsku palatu. Štaviše, njegova osećanja bila su toliko jaka, da je počeo da krši sva pravila, posećujući omiljenu konkubinu češće od bilo koje druge i postupajući prema njoj sa počastima koje je mogla da uživa samo careva supruga.

Zadavila sopstvenu ćerku?

Nešto kasnije Vu Mej mu je rodila ćerku, ali radost roditelja bila je kratkog veka. Nakon nekoliko meseci, beba je umrla. Utvrđeno je da je ugušena, i da je to učinila Vang iz osvete i ljubomore. Ožalošćeni car odmah je proterao zvaničnu ženu iz palate. Međutim, prema nekim istorijskim izvorima, Vu je sama zadavila ćerku kako bi se rešila rivalke i zauzela njeno mesto, što se uskoro i dogodilo.

Kada se 665. godine udala za Gaozonga, dobila je titulu carice i novo ime – Vu Zetijan. Ali, mnogi podanici nisu podržali njegov izbor i otvoreno su je prezirali. Vu se nije obazirala, već je nastojala da ojača svoj položaj. A da bi to postigla, odlučila je da preduzme radikalne mere.

Svi koji su joj se protivili ili imali drskosti da javno iznesu kritike na njen račun završavali su sa ovozemaljskim životom: na stotine ljudi umiralo je u strašnim mukama. Eliminisala je svakog ko bi je popreko pogledao.

Vu i Gaozong imali ju još jednu ćerku i četiri sina. Kada je carevo zdravstveno stanje počelo da se pogoršava posle moždanog udara, njegova supruga je postepeno preuzimala potpunu kontrolu nad državnim poslovima. Iz senke je upravljala državom, vodila spoljnu i unutrašnju politiku, i podsticala teritorijalne ratove nakon kojih je Kina anektirala sve više zemalja.

Protivnike je surovo kažnjavala

Kada je 683. car Gaozong umro, njegov najstariji sin trebalo je da stupi na presto. Međutim, na putu mu se isprečila neumoljiva Vu Zetijan, koja nije bila voljna da se odrekne vlasti, pa ga je proterala i za cara imenovala svog drugog sina, neodlučnog i pokornog Ruizonga. Jasno je ko je povlačio sve poteze… Praktično je držan u kućnom pritvoru, dok je njegova majka donosila ključne odluke.

Formirala je tajnu policiju i bavila se svim državnim poslovima, bez konsultacija sa carem. Sve pobune je surovo gušila – ko god joj se suprotstavio, bio je pogubljen. Nije imala milosti.

Na putu ka totalnoj vlasti nije štedela ni sopstvenu decu. Dvojica njenih sinova umrla su pod sumnjivim okolnostima, koje su vekovima bile predmet različitih tumačenja. Prema pojedinim izvorima, jedan je otrovan pošto se suprotstavio majci, a drugi proteran i na kraju primoran da izvrši samoubistvo.

Kada joj je odlučila da definitivno izađe iz senke, Vu je svrgnula i trećeg sina, i proglasila sebe caricom (“huangdi”). To je bio prvi takav slučaj u istoriji Kine, gde je vrhovna titula mogla da pripadne isključivo muškarcu. Da bi osigurala tron i učvrstila pozicije, izbacila je iz igre celu dinastiju Tangi osnovala novu, Džou.

Više od četiri decenije na čelu imperije

Pored velikih političkih i vojnih uspeha, nije zapostavljala ni druge sfere: svojim zalaganjem i odlučnošću podigla je kulturni i obrazovni standard zemlje, ozbiljno se pozabavila i zdravljem nacije, ali je njeno naposletku počelo da se pogoršava. Zbog sve izraženije demencije, nije bila u stanju da se fokusira na najvažnija politička pitanja. Suočena sa bolešću, polako je ispuštala konce iz ruku. Neprijatelji su to iskoristili: njen sin je skovao zaveru i zbacio je sa prestola.

Na vlast je došao Džongzong, koji je majci formalno ostavio titulu carice regentkinje, ali u stvarnosti ona više nije imala nikakvu moć. Vratio je dinastiju Tang, a Vu Zetijan provela je poslednje godine života u egzilu u palati Šanjang. Umrla je 705. godine. Sahranjena je u porodičnoj kripti pored supruga.

Jedina carica u dugoj i burnoj kineskoj istoriji bila je na vlasti više od četrdeset godina, što zvanično, što nezvanično. Značajno je doprinela razvoju države, zbog čega je njena politička ličnost daleko kompleksnija od slike o beskrupuloznoj vladari koja je čvrsto verovala da sredstvo opravdava cilj, makar na tom putu morala da se otarasi i sopstvene dece.