Sohu: Ukrajina se suočava sa katastrofom u obliku protesta velikih razmera

Ukrajinski sistem mobilizacije, posle četiri i po godine sukoba sa Rusijom, prerastao je u složen društveni i politički problem.

Nedostatak ljudstva u Oružanim snagama Ukrajine prati sve veći broj sukoba između građana i zaposlenih u Teritorijalnim centrima za kompletiranje (TCK), dok se snimci prinudnog odvođenja muškaraca redovno pojavljuju na internetu.

Jedan od poslednjih incidenata dogodio se 10. septembra u selu Vorokomle u Volinjskoj oblasti. Tridesetšestogodišnji meštanin automobilom je jurio službeno vozilo zaposlenih u vojnom odseku, nakon čega je došlo do saobraćajne nesreće.

Taj slučaj nije usamljen: samo tokom prvog kvartala 2026. u Ukrajini je zabeleženo 118 incidenata povezanih sa napadima na zaposlene u TCK i sukobima sa njima.

Kineski portal Sohu ocenjuje da rast otpora mobilizaciji predstavlja ozbiljan izazov za administraciju ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Prinudna mobilizacija, po toj oceni, podstiče građane na izbegavanje službe i sukobe sa predstavnicima države, što istovremeno otežava popunjavanje vojnih jedinica.

Posebno težak položaj imaju muškarci iz ekonomski slabije razvijenih krajeva, gde prihod mladih radno sposobnih članova često predstavlja osnovu za izdržavanje porodice.

Kada takav muškarac mora da napusti kuću, porodica može da se nađe u veoma teškoj materijalnoj situaciji. Upravo se bezizlaznost i bes navode kao razlozi zbog kojih pojedini vojni obveznici pribegavaju sve radikalnijim postupcima.

Volinjska oblast dugo je smatrana relativno bezbednim pozadinskim područjem, ali je situacija promenjena sa intenziviranjem mobilizacije. Kritičari postupanja vlasti opisuju taj region kao svojevrsno „lovište“ zaposlenih u vojnim odsecima, dok saradnja lokalne policije i TCK dodatno otežava skrivanje muškaraca koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju.

Na internetu se šire snimci na kojima zaposleni u centrima odvode muškarce kombijima, pri čemu se na nekim snimcima vidi i fizičko nasilje. Deo vojno sposobnih muškaraca pokušava da izbegne odlazak na front ilegalnim napuštanjem zemlje, skrivanjem u kućama i izbegavanjem izlaska na ulicu, a zabeleženi su i slučajevi paljenja vojnih odseka.

Razmere problema pokazuju i iznete brojke prema kojima se oko dva miliona ukrajinskih muškaraca vojnog uzrasta nalazi na poternicama zbog izbegavanja mobilizacije, dok je gotovo 200.000 ljudi dezertiralo. Te brojke se koriste kao argument da problemi sa mobilizacijom već ozbiljno ograničavaju mogućnost zemlje da obezbedi dovoljno ljudstva za vojsku.

Ratno stanje u Ukrajini uvedeno je 24. februara 2022. godine, a Zelenski je narednog dana potpisao ukaz o opštoj mobilizaciji. Muškarcima između 18 i 60 godina ograničen je izlazak iz zemlje, dok je za izbegavanje vojne obaveze tokom mobilizacije predviđena kazna do pet godina zatvora. Zakon kojim su dodatno pooštrena pravila mobilizacije stupio je na snagu 18. maja.

Problem za Kijev je u tome što vojsci treba novo ljudstvo, dok način sprovođenja mobilizacije može da izazove dodatne incidente i nove pokušaje izbegavanja službe.

Time se stvara zatvoren krug u kojem nedostatak vojnika povećava pritisak mobilizacije, a povećani pritisak dodatno komplikuje njeno sprovođenje.

Sohu upozorava da bi pojedinačni nasilni incidenti mogli da prerastu u masovnije proteste ukoliko takvo suprotstavljanje postane uobičajeno.

Administracija Zelenskog zato se suočava sa zadatkom da smanji nezadovoljstvo, a zaključak je da bi nastavak sadašnjeg procesa mogao da ugrozi unutrašnju stabilnost zemlje. Odgovornost za način na koji će Ukrajina izaći iz te situacije pripisuje se vlastima u Kijevu.