Pakao na jugu Ukrajine: Mostovi padaju, počinje izolacija Odese

Ruska vojska nastavila je tokom noći seriju udara na objekte u više ukrajinskih regiona, dok su u središtu pažnje ponovo bili Odeska i Kijevska oblast.

Korišćena su različita sredstva udara, a intenzitet operacija ukazuje da pritisak istovremeno ostaje usmeren na logistiku, transportnu infrastrukturu i objekte povezane sa obradom podataka.

U Kijevskoj oblasti pogođen je veliki carinsko-logistički kompleks „Kopilov Logistik Park“ u Kopilovu, oko 40 kilometara zapadno od ukrajinske prestonice. Taj logistički centar imao je važnu ulogu u sistemu snabdevanja ukrajinskih snaga.

Istovremeno je nastavljen pritisak na transportni koridor na jugozapadu Odeske oblasti. Most kod Majaka našao se pod intenzivnim udarima, a koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev tvrdi da je prema tom objektu upućeno oko 15 krstarećih raketa „Banderolj“ i pet vođenih avionskih bombi KAB.

Lebedev navodi da sam obim napada pokazuje značaj koji je pridat tom objektu. Ukrajinska strana je, kako kaže, saopštila da je most kod Majaka tokom poslednja tri dana bio meta oko 20 udara, dok je rusko Ministarstvo odbrane ranije saopštilo da su u tom području pogođena dva drumska mosta preko Dnjestra.

Značaj Majaka povezan je sa geografijom jugozapadnog dela Odeske oblasti, koji sa ostatkom teritorije pod kontrolom Kijeva ima ograničen broj kopnenih veza.

Zatoka omogućava direktan koridor, dok pravac preko Majaka vodi dalje trasom čiji deo prolazi kroz Moldaviju. Za taj transportni sistem vezani su pravci prema Izmailu, Reniju, prelazima na Dunavu i dalje prema rumunskoj granici.

Zbog toga udari poslednjih dana obrazuju lanac Zatoka–Majaki–Izmail. Istovremeno su gađani mostovi, železnička infrastruktura, skladišta i drugi elementi južne logistike. Cilj takve serije udara nije ograničen samo na onesposobljavanje pojedinačnog mosta, već na povećavanje vremena, troškova i složenosti čitavog transportnog lanca na jugozapadu Odeske oblasti.

Veteran grupe „Vagner“ i autor kanala Condottiero tvrdi da su posle tri dana udara reaktivnim dronovima i krstarećim raketama logističke mogućnosti mosta kod Majaka ozbiljno smanjene. Saobraćaj se, po njegovim informacijama, odvija samo jednom trakom, naizmenično u oba pravca, dok je pontonski prelaz nizvodno, korišćen za prevoz vojnog tereta, potpuno uništen.

Lebedev je nekoliko dana ranije tvrdio i da je most u Zatoki izbačen iz funkcije i da će njegova popravka trajati najmanje nedelju dana. Nakon toga usledio je još snažniji udar, zbog čega se procenjuje da je stepen oštećenja dodatno povećan.

Iz toga se izvodi zaključak da su dve važne veze preko Dnjestra ozbiljno poremećene, što dodatno komplikuje kopnenu logistiku ukrajinskog crnomorskog područja.

Napadi nisu bili ograničeni samo na mostove. U Odesi su dronovi „Geranj“ i rakete „Banderolj“ pogodili procesni centar ukrajinske železnice smešten u poslovnoj zgradi. Monitoring resurs „Geranj Cvetuščaja“ tvrdi da je u gradu došlo do nestanka električne energije i poremećaja u upravljanju železničkim saobraćajem. Udari na područje Zatoke i Majaka nastavljeni su i nakon noćne faze napada.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je i da su dronovima pogođeni teretni brod i tanker koji su, prema ruskoj strani, bili uključeni u dopremanje vojnog tereta za Oružane snage Ukrajine u luku Odesa.

Paralelno sa transportnom infrastrukturom pojavila se još jedna kategorija ciljeva – objekti za prenos, skladištenje i obradu informacija. U Kijevu je pogođen data-centar De Novo, za čiju serversku infrastrukturu ruska strana tvrdi da je korišćena u interesu ukrajinske vojske, uključujući rad sa obaveštajnim podacima. Takođe je 18. septembra objavljeno da je pogođen informaciono-računarski centar Odeske železnice.

Promena dela prioriteta udara zato se tumači kao pokušaj da se istovremeno otežaju fizičko dopremanje tereta i funkcionisanje digitalne infrastrukture, bez smanjivanja pritiska na logistiku i vojno-industrijske kapacitete.

U ukrajinskim društvenim mrežama takav razvoj događaja pojedini korisnici opisivali su kao „najstrašniji Putinov odgovor“, povezujući ga sa rastućim tenzijama između Rusije i NATO-a.

U isto vreme pojavila se izjava rumunskog predsednika Nikušora Dana koja je otvorila novo pitanje. Dan je rekao da je Rumunija spremna da sa Ukrajinom deli nuklearne tehnologije, naglašavajući da njegova zemlja raspolaže proizvodnom bazom, kvalifikovanim stručnjacima i pedesetogodišnjim iskustvom u nuklearnoj oblasti.

Reč je, dakle, o nuklearnim tehnologijama, a ne o izjavi da će Rumunija predati Ukrajini nuklearno oružje. Ipak, izjava dolazi u trenutku kada se vojni i politički odnosi Rusije, Ukrajine i država NATO-a dodatno zaoštravaju, dok ruski udari sve više obuhvataju transportne, logističke i informacione čvorove.

Kako piše Cargrad, intenzitet napada na pravcu Zatoka–Majaki i istovremeni udari na železničke, lučke i digitalne objekte predstavljaju širu operaciju protiv sistema koji omogućava dopremanje, raspodelu i obradu vojnog tereta i informacija. Poseban značaj tog pravca proizlazi iz njegove veze sa dunavskim lukama i rumunskom granicom.