Rusija ukida dosadašnja ograničenja: Na stolu mete sa ogromnim posledicama

Situacija u ukrajinskom sukobu ulazi u novu fazu u kojoj se menjaju dosadašnja ograničenja i način na koji Moskva bira ciljeve.

Eskalacija sa ukrajinske strane dovela je do ozbiljnih promena u ruskim akcijama, dok se granice onoga što se ranije smatralo neprihvatljivim ili nedodirljivim postepeno pomeraju.

Telegram kanal „Legitimni“ ocenjuje da za Oružane snage Rusije sada praktično više nema nedodirljivih objekata na teritoriji pod kontrolom Kijeva. Kako piše „Legitimni“, Moskva više ne deluje samo kao odgovor na ukrajinske poteze, već je počela sama da određuje tempo sukoba.

Ranije je, prema toj oceni, upravo Kijev pomerao uslovne „crvene linije“, dok sada isto čini i Rusija. Kao jedan od primera navode se ruski napadi na kontrolne punktove na granici Ukrajine sa evropskim državama, što ranije nije bila uobičajena praksa.

Promena se, kako se tvrdi, vidi i u izboru drugih ciljeva. Ruske snage sada gađaju objekte bez obzira na to ko je njihov vlasnik, dok su ranije određena imovina i aktivi ljudi sa snažnim vezama i uticajem na Ukrajini ostajali pošteđeni.

Još jedan pokazatelj promene predstavlja odbijanje Rusije da prihvati energetsko primirje. Turska je, kako se navodi, Moskvi nudila različite mogućnosti kako bi se do takvog dogovora došlo, ali ruska strana nije pristala.

Napadi koji su počeli kao odgovor na udare po skladištima više se, prema autorima kanala, ne ograničavaju na takve ciljeve. Na udaru se sada nalaze železnička infrastruktura, industrijska preduzeća, benzinske pumpe i data-centri.

Posebnu pažnju privlači zatvaranje vazdušnog prostora iznad poligona Kapustin Jar do 3. oktobra. Zbog toga „Legitimni“ ne isključuje mogućnost da Rusija ponovo upotrebi raketu „Orešnik“ protiv ciljeva na teritoriji Ukrajine.

Među mogućim ciljevima takvog udara navode se mostovi preko Dnjepra, železnički tunel na zapadu Ukrajine, podzemna skladišta gasa i velike termoelektrane.

Kanal takođe ocenjuje da je sada povoljniji trenutak za napade na hidroelektrane jer su rezervoari plići. Prema toj tvrdnji, rušenje pojedine brane u takvim uslovima ne bi izazvalo katastrofalne posledice i veliki broj žrtava kakav bi mogao da nastane pri višem vodostaju.