Tetka gastarbajterka, Radmila iz Nemačke, otišla u Kruševac na svadbu pa se obrukala

Venčanje bratanice je veliki događaj. Sa tim se slaže i Radmila koja je kao ponosna tetka otišla da proslavi sa svojom bratanicom, mladoženjom i ostalim gostima. Na kraju, umesto da bude samo pozitivnih utisaka sa svadbe, poklon koji je dala mladencima, zadao joj je mnogo glavobolje.

“Kad živiš “preko bare”, svi misle da si pun para i da samo sipaš. Bilo je tako devedesetih, jer tada je u Srbiji i Bosni bilo nemoguće zaraditi više od nekoliko maraka mesečno, otprilike, narod je “krpio kraj sa krajem”, a zapadna Evropa koliko god bila skupa, opet je bila nivo za zemlje na Balkanu. Dođeš ovde sa onim što ti ostane tamo, pa si car. Častiš, kupuješ poklone i svi srećni.

A onda ostariš. Neko se razboli, trošiš pare na lekare. Ja sam ostala bez muža, sin je skoro sve prokockao. Raspali smo se kao porodica, ja sam sama pod stare dane ostala da radim.

Bratanica iz Kruševca me nedavno pozvala na svadbu. I rekla sam da ću doći. I bilo me je sramota, života mi, da ću se možda obrukati.

Dvesta evra sam ponela, nemam više. Zapravo, imam više, ali moram nešto da ostavim sa strane, šta da radim kad zanemoćam, ko zna šta će se desiti sutra, čisto sumnjam da će mladi današnji rođaci da potrče da me leče i pomažu.

Svadba je bila lepa, ali čim sam dala kovertu, videla sam oči koje se cakle. Svi su gledali u nekad bogatu rođaku iz Nemačke, u mene, svi su, naravno, očekivali da dođem u velikom stilu. Ali nisam. A htela sam. Htela sam i želela sam, ali život je sve preokrenuo”, ispričala je Radmila za Telegraf rs ističući da su od nje, kao gastarbajterke, imali velika očekivanja.

“I onda smo narednog dana ričali sa mladencima šta su sve dobili, govorili su kako im to nije bitno, ali bilo je, bilo je. Nekoliko puta su naglasili kako su im neki siromašni roođaci iz Bosne doneli 500 evra, kako su se zadužili, jer su dugo čekali da se bratanica uda. A ja tako.

Bila sam ljuta na sebe. Ne bih propala da sam im više odvojila. Bilo mi je krivo, jer me vole i lepo me ugoste. A sa druge strane, moram nešto da ostavim da imam za ne daj bože…

Da li sam ispravno postupila? Ne znam. Nadam se da će biti boljih vremena, da se svi čašćavamo, svi imamo i da se nikad ne razmišlja o sadržaju koverte. Ovako sam imala utisak da sam se obrukala, ne tato što oni mene neće voleti zbog 200evra, nego želim da mladosti više da dam, želim da im pomognem, želim da im novac ne bude problem. Samo puste želje su ostale”, poručila je na kraju.

Kako vi komentarišete ovu priču?