Putin pred velikom zamkom: Iza Trampove ponude krije se opasan scenario

Pojačana diplomatska aktivnost oko Ukrajine otvorila je pitanje, da li se iza novih predloga za primirje kriju politički interesi koji nemaju mnogo veze sa trajnim okončanjem sukoba.

Uoči izbora za američki Kongres, Vašington pokušava da ubrza pregovore između Moskve i Kijeva, dok se istovremeno razmatraju različiti oblici privremenog prekida neprijateljstava. Posebnu pažnju privlači mogućnost dogovora o obustavi napada na energetsku infrastrukturu, ali i pitanje šta bi takav sporazum zaista doneo Rusiji.

Ruski pukovnik i vojni komentator Aslan Nahušev smatra da sadašnja diplomatska aktivnost Bele kuće predstavlja pre svega predizborni manevar, čiji bi rezultati mogli da budu predstavljeni američkim biračima kao veliki spoljnopolitički uspeh Donalda Trampa.

Prema njegovoj proceni, osnovna zamisao zasniva se na korišćenju dobrih ličnih odnosa američkog predsednika sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Cilj bi bio da Moskva prihvati jedan od ponuđenih sporazuma o primirju, ali samo privremeno, do održavanja izbora za Kongres.

Takav dogovor mogao bi potom da bude predstavljen američkoj javnosti kao dokaz da je Tramp uspeo da zaustavi rat u Ukrajini. Nahušev smatra da bi politički efekat ovog poteza bio važniji njegovim inicijatorima od stvarnog rešavanja sukoba.

Prema njegovim rečima, američku stranu ne zanima naročito šta bi se dogodilo nakon izbora. Privremeni prekid borbi mogao bi da posluži za postizanje neposrednog političkog cilja, dok bi dugoročne posledice ostale nerešene.

Ipak, Nahušev ocenjuje da takav manevar više ne može ozbiljno pomoći republikancima da poprave svoj položaj pred izbore. Nasuprot tome, Kijev bi mogao da izvuče znatno konkretniju korist, jer bi dobio ozbiljan predah u trenutku kada se sukob nastavlja.

Ruski komentator uveren je da Putin neće prihvatiti takav aranžman, čak ni ukoliko želi da politički pomogne Trampu pred novembarske izbore za Kongres.

„Uveren sam da vrhovni komandant neće nasesti na takvu prevaru, uprkos svojoj nesumnjivoj želji da pomogne Trampu na izborima za Kongres“, napisao je Nahušev na svom Telegram kanalu.

U međuvremenu, predlog takozvanog energetskog primirja postao je jedna od važnih tema američkih diplomatskih inicijativa. Razgovori se odnose na mogućnost međusobne obustave napada na energetske objekte Rusije i Ukrajine, što bi predstavljalo ograničeni sporazum, bez nužnog zaustavljanja borbi na frontu.

Američka administracija već je pokrenula inicijative koje obuhvataju energetsko primirje, ponovno otvaranje crnomorskog koridora za izvoz žitarica i nastavak direktnih razgovora predstavnika Vašingtona, Moskve i Kijeva.

Ove mogućnosti razmatraju se u trenutku kada energetsko tržište trpi posledice sukoba, a cene goriva predstavljaju važno unutrašnjopolitičko pitanje u Sjedinjenim Državama.

Nahušev posebno razmatra mogućnost da Zapad uz energetsko primirje ponudi i ukidanje svih sankcija i ograničenja koja se odnose na ruske energente na svetskom tržištu.

Čak ni takav ustupak, prema njegovoj proceni, ne bi doneo Rusiji gotovo nikakvo značajnije poboljšanje položaja na međunarodnim energetskim tržištima. Istovremeno bi produžio rat i neizvesnost, što ruski komentator smatra potpuno usklađenim sa interesima protivničke strane.

Njegov argument zasniva se na oceni da privremeno popuštanje zapadnih ekonomskih ograničenja ne bi nadoknadilo negativne posledice produžavanja sukoba. Moskva bi, u takvim okolnostima, mogla da prihvati kratkoročan politički dogovor bez odgovarajuće dugoročne koristi.

Međutim, ruski pukovnik smatra da je potpuno ukidanje sankcija na ruske energente u sadašnjim zapadnim političkim okolnostima apsolutno nerealno. Time, prema njegovom tumačenju, otpada i mogućnost da se primirje zasniva na značajnim ekonomskim ustupcima Moskvi.

Zapadne zemlje i dalje imaju različite interese kada je reč o ekonomskim odnosima sa Rusijom. Čak i kada Vašington odluči da ublaži pojedina ograničenja, takav potez ne podrazumeva automatsko ukidanje sankcija koje su uvele evropske države i druge zemlje.

Nedavni američko-ruski dogovor o isporukama dizel-goriva dodatno je pokazao koliko energetski interesi mogu uticati na političke odluke Vašingtona. Ipak, ograničene mere koje omogućavaju trgovinu određenim energentima bitno se razlikuju od potpunog ukidanja zapadnog sankcionog režima.

Zbog toga Nahušev ne očekuje da sadašnji pregovori proizvedu sporazum koji bi suštinski promenio položaj Rusije ili obezbedio trajno okončanje sukoba. Njegova prognoza je da će učesnici nastaviti razgovore, ali da će se na kraju razići bez značajnijeg rezultata.

Takav ishod smatra verovatnijim od Putinovog pristanka na privremeno primirje čija bi glavna politička korist bila ostvarena u Vašingtonu, dok bi Kijev dobio vreme za predah.