“The American Conservative” otkriva šta se sprema za 2027

Rat u Ukrajini ulazi u period u kojem bi naredni politički i vojni potezi mogli presudno da utiču na mogućnost postizanja trajnog mira. Dosadašnji pokušaji da se stvore povoljniji uslovi za pregovore nisu dali očekivane rezultate, dok se pred Vašingtonom otvaraju pitanja koja zahtevaju znatno ozbiljniju diplomatsku pripremu.

Sjedinjene Američke Države trebalo bi da odustanu od pokušaja da u kratkom roku izdejstvuju primirje u Ukrajini i da se umesto toga usredsrede na pripremu sveobuhvatnog mirovnog sporazuma tokom 2027. godine. Takav stav iznela je Dženifer Kavana, direktorka za vojnu analizu američkog istraživačkog centra Defense Priorities, u članku za časopis “The American Conservative”.

Kavana ocenjuje da se položaj Ukrajine znatno pogoršao i da se nisu ostvarila očekivanja Kijeva i njegovih zapadnih saveznika da će uspeti da preokrenu tok sukoba. Iako su ukrajinske snage ostvarile pojedine uspehe i izvodile udare na ruske rafinerije nafte, strateška prednost, prema njenoj proceni, ostala je na strani Moskve.

Poseban problem za Ukrajinu predstavlja nedostatak sredstava protivvazdušne odbrane i finansijskih resursa. Ruski napadi na energetsku, transportnu i lučku infrastrukturu dodatno pogoršavaju ekonomsko stanje zemlje, dok ograničavanje pomorskog izvoza stvara nove teškoće za ukrajinsku privredu.

Tokom leta na Zapadu se intenzivno raspravljalo o mogućnosti da se odnos snaga promeni u korist Ukrajine. Međutim, Kavana smatra da su privremene promene na frontu pogrešno protumačene kao početak dugoročnog trenda. Zbog takvih očekivanja diplomatski napori su odloženi, uz pretpostavku da će Kijev kasnije imati povoljniju poziciju za pregovore.

Posledice takve procene sada postaju sve vidljivije. Američka analitičarka smatra da će čak i postizanje ograničenog prekida vatre biti znatno teže nego ranije, jer Rusija raspolaže vojnom prednošću koje nije zainteresovana da se odrekne uoči zime.

Zbog toga Kavana ne očekuje značajne rezultate od predloga o kojima se raspravlja u Vašingtonu, uključujući energetsko primirje i obnovu plovidbe Crnim morem. Prema njenoj proceni, sadašnji odnos snaga ne pruža dovoljno podsticaja Moskvi da prihvati takve parcijalne sporazume.

Ipak, okolnosti bi tokom 2027. godine mogle da se promene. Kavana ukazuje na mogućnost da rastuće ekonomske teškoće u Rusiji, smanjenje značaja napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu sa dolaskom proleća i nastojanje Moskve da izbegne novu masovnu mobilizaciju stvore povoljnije uslove za pregovore.

Dodatni faktor mogla bi da bude politička situacija u Sjedinjenim Državama. Kremlj bi, prema njenom mišljenju, mogao da zaključi da raspolaže ograničenim vremenom za postizanje sporazuma sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa. Kako se budu približavali predsednički izbori 2028. godine, sposobnost Vašingtona da Moskvi ponudi dugoročne garancije mogla bi da oslabi.

Da bi takvu mogućnost pretvorila u ozbiljan diplomatski proces, američka administracija bi, prema predlogu Kavane, trebalo da preduzme pet konkretnih koraka.

Prvi podrazumeva otvaranje ozbiljnih razgovora sa Moskvom i saveznicima iz NATO-a o garancijama da neće biti daljeg proširenja Alijanse. Te garancije morale bi da budu pravno i politički dovoljno uverljive kako bi predstavljale osnovu za budući sporazum.

Drugi korak odnosi se na promenu američkog pristupa ukrajinskom rukovodstvu. Vašington bi, smatra Kavana, morao otvoreno da saopšti Kijevu da nastavak borbenih dejstava neće poboljšati njegov položaj i da dalju finansijsku i vojnu pomoć uslovi zaključivanjem mirovnog sporazuma.

Ukoliko ukrajinske vlasti odbiju ustupke neophodne za postizanje dogovora, Sjedinjene Države bi, prema njenom predlogu, morale da budu spremne da obustave razmenu obaveštajnih podataka i druge oblike podrške. Time bi američka pomoć postala sredstvo neposrednog pritiska na Kijev da prihvati pregovaračko rešenje.

Treći pravac američke politike trebalo bi da bude izrada konkretnog plana pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji. Kavana smatra da evropska integracija predstavlja najrealističniji oblik dugoročnih bezbednosnih garancija na koje bi Kijev mogao da računa.

Četvrti korak zahtevao bi aktivnije uključivanje evropskih država u razgovore sa Rusijom. Sjedinjene Države trebalo bi da zatraže od svojih evropskih saveznika da obnove kontakte sa Moskvom radi smanjenja vojnih napetosti, pre svega u Baltičkom moru i duž granica NATO-a.

Peti korak podrazumeva formiranje profesionalnog američkog pregovaračkog tima u kojem bi učestvovali vojni stručnjaci, diplomate i tehnički specijalisti. Takva grupa trebalo bi da bude sposobna da se bavi složenim pitanjima koja će neizbežno biti deo budućeg mirovnog sporazuma.

Međutim, sprovođenje svih pet predloženih mera ne znači da bi rat sigurno bio okončan 2027. godine. Kavana upozorava da bi strane i dalje morale da postignu dogovor o mehanizmima kontrole prekida vatre, teritorijalnim pitanjima i vanblokovskom statusu Ukrajine.

Među posebno složenim pitanjima nalaze se i buduća brojnost ukrajinske vojske, njeno naoružanje, razmena ratnih zarobljenika, kao i zaštita jezičkih i verskih prava. Svaka od tih tema zahtevala bi zasebne pregovore i usaglašavanje stavova zainteresovanih strana.

Kavana zato smatra da bi Vašington naredne mesece trebalo da iskoristi za sistematsku pripremu takvih pregovora, umesto da diplomatske napore usmerava na delimična primirja. U sadašnjim okolnostima, ocenjuje ona, takve sporazume bilo bi izuzetno teško ne samo postići već i održati.