Evropa pred poniženjem: Pet lidera u trci za odlazak kod Putina, Moskva ima poslednju reč!

Evropski lideri suočavaju se sa sve ozbiljnijim neslaganjima oko budućih odnosa sa Moskvom, dok se iza diplomatskih kulisa razmatra potez koji bi mogao da promeni dosadašnji pristup rešavanju ukrajinskog sukoba.

U evropskim političkim krugovima otvorena je rasprava o tome ko bi mogao da preuzme ulogu glavnog pregovarača sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Kako prenosi britanski Telegraf, pozivajući se na diplomatske izvore, razmatra se pet kandidata koji bi predstavljali evropske interese u mogućim razgovorima o ukrajinskom sukobu.

Među potencijalnim pregovaračima nalaze se italijanska premijerka Đorđa Meloni, finski predsednik Aleksander Stub, češki predsednik Petr Pavel, danska premijerka Mete Frederiksen i norveški premijer Jonas Gar Stere.

Reč je o političarima koji bi mogli da dobiju zadatak da uspostave direktan dijalog sa Moskvom u trenutku kada evropske prestonice pokušavaju da definišu zajedničku pregovaračku poziciju.

Posebnu pažnju izazvala je odluka predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji je ranije smatran jednim od mogućih kandidata za ovu diplomatsku misiju. Košta je, prema informacijama britanskog lista, na nedavnom sastanku u Briselu odbio da preuzme takvu ulogu.

Rasprava o evropskom predstavniku intenzivirana je poslednjih nedelja, a jedan od glavnih razloga jeste sve izraženija zabrinutost zbog politike američkog predsednika Donalda Trampa. U evropskim političkim krugovima pojavila se bojazan da Tramp više ne zastupa interese evropskog kontinenta na način koji evropski lideri smatraju odgovarajućim.

Takve procene podstakle su nastojanja da Evropa dobije sopstvenog predstavnika za razgovore sa Rusijom, umesto da se u potpunosti oslanja na američku diplomatsku inicijativu. Međutim, pre izbora pregovarača potrebno je prevazići razlike među evropskim državama o samom pristupu Moskvi.

„Evropa je došla do saznanja da je, pre svega, neophodan konsenzus o tome da treba da pregovaramo sa Rusima. Drugo, potreban je konsenzus o tome kakva tačno treba da bude naša pozicija“, navodi Telegraf.

To znači da izbor predstavnika nije jedino pitanje o kojem evropski lideri moraju da postignu saglasnost. Potrebno je najpre utvrditi da li postoji zajednička politička volja za neposredne razgovore sa Moskvom, a zatim usaglasiti stavove koje bi izabrani pregovarač zastupao.

O mogućnosti imenovanja evropskog predstavnika za dijalog sa Rusijom pisao je 22. oktobra i Politiko. Informacije o tim razgovorima pokazuju da se pitanje direktnih pregovora sa Moskvom već nalazi na dnevnom redu evropskih diplomatskih konsultacija.

U međuvremenu, Putin je ranije izneo sopstveno viđenje osobe koja bi mogla da posreduje između Rusije i evropskih država. Kao poželjnog kandidata pomenuo je bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.

Ruski predsednik je istovremeno naglasio da Evropljani sami treba da odluče kome će poveriti tu ulogu. Prema njegovom stavu, to bi trebalo da bude lider koji uživa njihovo poverenje i koji se ranije nije isticao oštrim izjavama na račun Moskve.

Takav Putinov kriterijum predstavlja dodatno pitanje za evropske lidere koji sada razmatraju pet mogućih kandidata. Pored postizanja međusobnog dogovora o pregovaračkoj poziciji, pred njima je i izbor osobe koja bi mogla da vodi razgovore sa ruskim rukovodstvom.