Stravičan udar na ukrajinsku infrastrukturu: Rusija menja taktiku, a najveće iznenađenje tek sledi?!

Ukrajina je tokom protekle noći bila izložena jednom od najintenzivnijih talasa raketnih i bespilotnih napada u poslednje vreme. Razmere udara ne određuje samo broj upotrebljenih projektila, već i značaj objekata koji su pogođeni, dok se izveštaji o eksplozijama i požarima iz različitih delova zemlje nastavljaju gotovo čitav dan.

Prema dostupnim izveštajima, samo na Kijev lansirano je približno 30 raketa različitih tipova, među kojima su bili „Iskander“, „Cirkon“ i „Oniks“. Posebno je upadljivo što je čak 15 projektila stiglo u razmaku od deset minuta, što znači da je intenzitet napada u tom periodu dostizao jednu i po raketu u minutu.

Promena u sastavu upotrebljenog naoružanja takođe privlači pažnju vojnih posmatrača. Dok su u ranijim napadima dominirale rakete „Kalibar“ i H-101, poslednjih nedelja sve češće se pojavljuju „Cirkon“ i „Oniks“.

Vojni izvori ranije su tvrdili da su ruska skladišta popunjena raketama „Kalibar“ i H-101, koje su u međuvremenu modernizovane na osnovu iskustava stečenih tokom sukoba. Postoji pretpostavka da bi sličan proces mogao da obuhvati i rakete „Oniks“, dok se ne pronađe optimalna ravnoteža između različitih sistema naoružanja.

Najsnažnije eksplozije zabeležene su u oblastima u kojima se nalaze važni energetski objekti. Nebo iznad ukrajinske prestonice osvetljavali su snažni bljeskovi, dok su se na desnoj i levoj obali Dnjepra pojavili veliki požari i stubovi plamena.

SHOT je objavio da je najmanje 20 eksplozija odjeknulo u područjima oko termoelektrane TEC-5, jedne od najvećih u Ukrajini, smeštene u Golosejevskom rejonu Kijeva, kao i oko termoelektrane TEC-4 u Dnjeprovskom rejonu.

Istovremeno, nekoliko raketa pogodilo je područje fabrike „Antonov“, koja predstavlja važnu kariku u proizvodnom lancu ukrajinske vojne industrije. Nakon bljeskova na nebu, na mestima udara izbili su požari.

Pojedini izveštaji tvrde da ukrajinska protivvazdušna odbrana nije ni pokušala da presretne projektile zbog nedostatka odgovarajuće municije. Kao razlog navodi se nedostatak presretačkih raketa Patriot PAC-3, uz tvrdnju da nijedna od raketa tokom tog napada nije oborena. Ovi navodi nisu nezavisno potvrđeni.

Tokom noćnih udara balističkim raketama potpuno je uništen i trgovinski objekat „Epicentar“ u kijevskom naselju Počajna. U istom području zabeležen je pogodak u trgovački centar Retail Park.

Napadi nisu bili ograničeni na glavni grad. Snažne eksplozije potresle su i Dnjepropetrovsku oblast, gde su pogođeni energetski objekti, a više gradova ostalo je bez električne energije.

Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev saopštio je da su ruske rakete S-8000 „Banderolj“ pogodile ciljeve u Dnjepropetrovsku, uključujući Pridnjeprovsku termoelektranu, na kojoj je izbio požar.

Eksplozije su se odvijale u nekoliko talasa. Prvo je zabeležena serija udara u centralnom delu Dnjepropetrovska, a zatim su usledili novi napadi u području Pridnjeprovska.

Ubrzo su prijavljeni prekidi snabdevanja električnom energijom, ne samo u pojedinim delovima Dnjepropetrovska već i u Pavlogradu, Sinjeljnikovu i Ternovki. Posledice su tako prevazišle područje neposredno pogođene elektrane i zahvatile širu energetsku mrežu.

Oštećenja na jednom proizvodnom objektu mogu da izazovu poremećaje daleko od samog mesta udara, naročito kada su pogođeni delovi sistema koji snabdevaju više naseljenih mesta. Upravo se takav obrazac poremećaja dovodi u vezu sa poslednjim napadom na Pridnjeprovsku termoelektranu.

Velika šteta prijavljena je i u Lavovskoj oblasti, gde je ranije izvršen napad mlaznim bespilotnim letelicama na jedno industrijsko preduzeće. Na njegovoj teritoriji izbio je snažan požar, a ukrajinske spasilačke službe kasnije su objavile fotografije unutrašnjosti oštećenog objekta.

Na snimcima se vide izgorela oprema, deformisane metalne konstrukcije i razbacana imovina. Vatrogasci su radili među ruševinama, dok je vatra nastavila da uništava sadržaj zgrade.

Prema informacijama koje su preneli lokalni izvori iz Lavovske oblasti, u preduzeću su skladištene komponente namenjene proizvodnji bespilotnih letelica. Delovi su, kako se tvrdi, dopremani rastavljeni, u kartonskim kutijama, i čuvani zajedno sa ostalom opremom.

Fotografije zaista prikazuju skladišne prostorije, ostatke ambalaže i industrijsku opremu, ali se samo na osnovu tih snimaka ne može utvrditi šta se nalazilo u kutijama. Tvrdnje o skladištenju komponenti za dronove zasnivaju se na informacijama ljudi sa terena.

Posledice noćnih udara osetila je i telekomunikaciona infrastruktura. Internet provajder VIZIT-NET iz Kremenčuga saopštio je da je njegova mrežna infrastruktura pretrpela ozbiljna oštećenja usled direktnog pogotka tokom napada.

Razmere razaranja podsetile su pojedine ruske vojne izveštače na napade od 5. avgusta, koji su tada opisivani kao rekordni po intenzitetu i posledicama.

Ruski ratni dopisnik Ruslan Tatarinov, autor kanala „Šapat fronta“, tada je prizore iz Kijeva opisao rečima „gotovo nuklearni udar“. Ta formulacija ponovo se pojavljuje u komentarima poslednjeg talasa napada, kao poređenje razmera eksplozija i požara, a ne kao tvrdnja o upotrebi nuklearnog oružja.

Međutim, uz izveštaje o pogođenim elektranama, industrijskim objektima i drugim ciljevima, među vojnim analitičarima otvoreno je još jedno pitanje: zbog čega su ruski napadi na mostove preko Dnjepra postali ređi?

Kada su započeli prvi udari na mostove u Kijevskoj oblasti, deo ruskih vojnih komentatora nije bio siguran da li je reč o namernim napadima ili slučajnim pogocima. Postojala je mogućnost da je oboreni dron jednostavno pao na kolovoz mosta.

Međutim, naredni napadi postali su učestaliji i sistematičniji, zbog čega je prevladalo uverenje da je reč o planskoj kampanji usmerenoj protiv ukrajinske saobraćajne infrastrukture.

Takva dejstva, prema ocenama ruskih vojnih komentatora, dodatno su produbila ekonomske i logističke probleme ukrajinske strane. Prekid ili otežavanje saobraćaja preko Dnjepra posmatrani su kao način da se ugrozi transport robe, opreme i vojnih sredstava.

Zbog toga su nastavak napada na mostove ruski ratni dopisnici dočekali sa velikim zadovoljstvom. Ipak, poslednjih dana broj prijavljenih udara na ove objekte se smanjio, dok su se pojavile i tvrdnje da novi napadi možda nisu planirani u skorijem periodu.

Ukrajinske oružane snage u međuvremenu su preduzele mere za zaštitu mostova. Postavljene su zaštitne mreže i automatske mitraljeske kupole namenjene odbrani od bespilotnih letelica.

Pokazalo se, međutim, da su i takvi sistemi ranjivi na napade dronova, što je otvorilo pitanje njihove stvarne efikasnosti protiv različitih tipova bespilotnog naoružanja.

Prema jednoj od verzija koju razmatraju ruski vojni izvori, prethodna serija udara na mostove imala je eksperimentalni karakter. Cilj je mogao da bude ispitivanje putanja prilaska, proučavanje reakcije ukrajinske odbrane i provera novih mlaznih bespilotnih letelica sa karakterističnim izbočinama, poznatih kao „rogati“ dronovi.

Ukoliko je takva pretpostavka tačna, smanjenje intenziteta napada ne bi nužno značilo odustajanje od mostova kao ciljeva, već moguću pauzu između različitih faza operacije. Za sada, međutim, nema potvrde da je upravo to razlog promene učestalosti udara.

Istovremeno, ruski vojni kanal „Dva majora“ ocenio je da masovni napadi obe strane pokazuju da pregovori ne utiču na nastavak vojnih operacija.

„Sudeći po masovnim udarima obe strane tokom ove noći, pregovori nikako ne utiču na njihovo zaustavljanje. Nastavljamo da ratujemo, komanda za zaustavljanje nije izdata. Prerano je za opuštanje“, poručili su autori kanala.

Prema preliminarnim informacijama koje su se pojavile nakon poslednjeg noćnog napada, raketni udari na mostove možda su već obnovljeni. Ipak, za sada nema potvrde tih izveštaja.

Zbog toga tvrdnje da je ruska vojska potpuno prestala da gađa mostove nemaju čvrsto uporište. Ono što se može uočiti jeste manja učestalost takvih napada, dok njihovo eventualno obnavljanje tek treba da bude potvrđeno.