“Infarkt se najčešće dešava između 4 i 6 ujutru”: Kardiolog (87) otkrio zlatno pravilo

Jedan iskusni kardiolog (87) podelio je savet zlata vredan, ističući da san zapravo predstavlja izuzetno kritičan period za naše kardiovaskularno zdravlje. Dok spavamo, naše telo je potpuno nepomično, metabolizam se značajno usporava, a krvni sudovi su izloženi veoma jakom stresu. Ipak, ovaj rizik može da se svede na minimum uz samo nekoliko jednostavnih večernjih navika.

Kako noć utiče na krvne sudove?

Glavni uzroci začepljenja i ozbiljnog oštećenja arterija, odnosno infarkta, tokom noći jesu naglo povećanje gustine krvi, pojava hipoksije i smanjenje kapilarnog tonusa. Kada odemo na spavanje, naše telo ostaje bez unosa tečnosti punih sedam do osam sati, a pritom nastavlja da gubi vodu znojenjem i normalnim disanjem.

Ako odete u krevet čak i blago dehidrirani, vaša krv do jutra postaje bukvalno gusta kao sirup. Fluidnost plazme drastično se smanjuje, pa crvena krvna zrnca i trombociti počinju ubrzano da se zgrušavaju.

Situaciju dodatno komplikuje nagli skok kortizola u ranim jutarnjim časovima. Ovaj hormon stresa refleksno sužava krvne sudove i naglo podiže pritisak, dok skriveni šećeri i rafinisana ulja u ishrani zgušnjavaju krv i oštećuju unutrašnji sloj arterija. Upravo ta kombinacija pokreće stvaranje opasnih ugrušaka i taloženje masnih naslaga.

Zlatno pravilo

Kako bismo zaštitili kardiovaskularni sistem, poznati lekar ističe zlatno pravilo koje, prema njegovim rečima, treba primeniti tačno trideset minuta pre odlaska u krevet.

Njegovo osnovno pravilo vaskularne dugovečnosti podrazumeva fiziološko razređivanje krvi i rasterećenje venskog sistema. Prvi korak je ritual ispijanja tople vode. On savetuje da pre spavanja popijete pola čaše čiste vode, zagrejane na oko četrdeset stepeni Celzijusa, i izbegavate ledene ili gazirane napitke.

Prema njegovim tvrdnjama, ovaj “zlatni gutljaj” nadoknađuje predstojeći noćni gubitak tečnosti, održava krvnu plazmu tečnom i sprečava stvaranje opasnih ugrušaka. Takođe tvrdi da blaga toplota opušta glatke mišiće žučnih kanala i sprečava zastoj žuči tokom noći.

Drugi korak, koji opisuje kao ortopedsko rasterećenje glavnih vena, podrazumeva dva minuta laganih kružnih pokreta stopalima ili desetak minuta ležanja sa nogama podignutim na jastuku. Prema njegovim rečima, ovaj postupak podstiče vraćanje venske krvi iz donjih ekstremiteta, rasterećuje srce, sprečava noćne grčeve i štiti mozak od promena pritiska.

Pravila za laganu večeru i miran san

Uz ove rituale, stručnjaci naglašavaju da očuvanje zdravlja arterija zahteva i jasna pravila u ishrani, naročito u večernjim satima. Savetuju izbegavanje ugljenih hidrata pre spavanja, uz obrazloženje da slatkiši, voće i peciva u kasnim satima izazivaju snažan skok insulina, koji potom blokira noćno lučenje hormona rasta. Takođe navode da bubrezi tada počinju da zadržavaju so, što dovodi do jutarnjih otoka.

Prema ovim preporukama, poslednji obrok trebalo bi da bude što laganiji. Savet je da smanjite večernju porciju, birate kuvano povrće, brokoli, krastavce ili nemasne izvore proteina i svaki zalogaj sažvaćete dvadeset do trideset puta, dok ne postane potpuno kašast.

Ove preporuke prate tvrdnje da nedovoljno sažvakana hrana podstiče noćnu fermentaciju u crevima i da rastegnuta creva pritiskaju velike krvne sudove trbušne duplje, ometaju protok krvi kroz bubrege i izazivaju skokove krvnog pritiska tokom noći.