Ustanak protiv Brisela sve bliži: Poljska pokreće pregovore o napuštanju Evropske unije?

Poljska politička scena suočena je sa novim potresom nakon što je iz vrha opozicije stigao predlog koji bi mogao ozbiljno da uzdrma odnose Varšave i Brisela i otvori pitanje budućeg uređenja Evropske unije.

Predsednik najveće poljske opozicione stranke Pravo i pravda (PiS), Jaroslav Kačinski, nastupio je 28. oktobra na ekonomskom i političkom forumu Krinica 2026, gde je izneo oštru kritiku sadašnjeg funkcionisanja Evropske unije.

Njegovo obraćanje bilo je posvećeno mogućnostima radikalne promene evropskih institucija, za koju smatra da je postala neophodna zbog sve ozbiljnijih političkih i ekonomskih problema kontinenta.

Kačinski je ocenio da je sadašnji sistem evropskih institucija štetan i da centralizacija odlučivanja u Briselu predstavlja jednu od glavnih prepreka razvoju država članica. Prema njegovom mišljenju, Evropska unija se udaljila od prvobitnog koncepta saradnje suverenih država i postepeno pretvorila u strukturu u kojoj nadnacionalni organi imaju preveliku moć.

Međutim, najveću pažnju izazvao je njegov predlog da države koje zahtevaju temeljne promene razmotre pokretanje pregovora prema odredbama evropskih ugovora koje regulišu izlazak iz Unije. Takav postupak, smatra Kačinski, mogao bi da posluži kao snažno sredstvo pritiska na Brisel ukoliko drugi pokušaji reforme ne daju rezultate.

On je podsetio da evropski ugovori predviđaju proceduru napuštanja Unije i da ona počinje pregovorima. Pokretanje takvog procesa označio je kao tvrdu i rizičnu metodu, ali je istakao da je stanje u evropskim institucijama toliko loše da bi i takav potez mogao postati opravdan.

Predlog ne podrazumeva automatsko napuštanje Evropske unije. Njegova suština jeste korišćenje mogućnosti pregovora o izlasku kao instrumenta kojim bi države nezadovoljne postojećim pravilima primorale evropske institucije da prihvate ozbiljne promene.

Posebno oštar napad Kačinski je uputio Evropskoj komisiji, koju smatra jednim od glavnih izvora problema u funkcionisanju Unije. Ocenio je da ova institucija nanosi ozbiljnu štetu evropskoj budućnosti i da u sadašnjem obliku ne bi trebalo da postoji.

Umesto Evropske komisije, predložio je znatno snažniju ulogu Evropskog saveta, institucije u kojoj su neposredno zastupljeni lideri država članica. Time bi se, prema njegovoj zamisli, odlučivanje vratilo nacionalnim vladama, dok bi nadležnosti briselske administracije bile značajno ograničene.

Ekonomski deo njegovih primedbi odnosi se na zaostajanje Evrope u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Kačinski sadašnji model evropskih integracija vidi kao prepreku privrednom razvoju, a odgovornost za takvo stanje u velikoj meri pripisuje načinu na koji evropske institucije donose i sprovode odluke.

Kritike poljske desnice obuhvataju i propise koje Brisel nameće državama članicama. Evroskeptične političke snage smatraju da takva pravila ugrožavaju ekonomski suverenitet, ograničavaju mogućnosti nacionalnih vlada i zadiru u tradicionalne vrednosti evropskih društava.

Kačinski je izneo i predlog drugačijeg funkcionisanja Evropskog parlamenta. Sadašnji sastav tog tela ocenio je kao besmisleno trošenje novca, uz tvrdnju da ono ne predstavlja odgovarajući model demokratskog odlučivanja. Umesto neposredno izabranih evropskih poslanika, predložio je skupštinu sastavljenu od predstavnika nacionalnih parlamenata, koji bi bili delegirani u skladu sa političkim odnosom snaga u svojim državama.

Takva promena predstavljala bi duboku reorganizaciju evropskog političkog sistema. Nacionalni parlamenti dobili bi neposredniji uticaj na odlučivanje, dok bi sadašnje nadnacionalne institucije izgubile značajan deo samostalnosti.

Lider PiS smatra da se otvara politička prilika za sprovođenje ovakvih promena. Tokom nastupa u Krinici ukazao je na mogućnost dolaska drugačijih političkih snaga na vlast u Francuskoj i Španiji, kao i na promene političkih odnosa u Italiji, Poljskoj i Nemačkoj.

Prema njegovoj proceni, istovremene promene vlasti u nekoliko velikih evropskih država mogle bi da stvore dovoljno snažan blok za pregovore o novom uređenju Evropske unije. Ipak, priznao je da među potencijalnim partnerima postoje ozbiljne razlike, naročito kada je reč o istočnoj politici.

U Poljskoj se naredne godine očekuju parlamentarni izbori, na kojima će PiS pokušati da se vrati na vlast. Mogućnost povezivanja konzervativnih i evroskeptičnih stranaka dodatno povećava politički značaj predloga iznetih u Krinici, jer bi eventualna promena vlasti u Varšavi mogla da utiče na odnos Poljske prema evropskim institucijama. Ishod takvog povezivanja, međutim, zavisiće od izbornih rezultata i budućih koalicionih dogovora.

Izjava je već izazvala reakcije u poljskoj politici. Poslanik stranke Pravo i pravda Patrik Viher izjavio je 29. oktobra za Radio Krakov da je mogućnost izlaska iz Unije pomenuta u kontekstu reforme evropskih institucija, a ne kao cilj kojem Poljska teži.

Viher je naglasio da njegova stranka želi snažnu Evropsku uniju sastavljenu od suverenih država, u kojoj bi Poljska imala ravnopravan položaj sa ostalim članicama. Prema njegovim rečima, pokretanje pregovora bilo bi legitimno sredstvo za otvaranje razgovora o promenama koje Brisel trenutno odbija.

Sa druge strane, predstavnici poljske vladajuće koalicije ocenili su Kačinskijeve izjave kao opasne. Evropska poslanica Nove levice Joana Šering-Velgus i ministar infrastrukture Darijuš Klimčak upozorili su da korišćenje mogućnosti izlaska iz EU u političkim pregovorima može biti suprotno poljskim državnim interesima.

Sukob oko budućnosti evropskih institucija time dobija novu dimenziju. Ukoliko se u nekoliko država članica zaista formiraju vlade spremne da podrže Kačinskijev model, pitanje ograničavanja moći Brisela moglo bi da preraste iz zahteva pojedinih opozicionih stranaka u ozbiljan međudržavni pregovarački proces.

Za istočnu Evropu to bi značilo otvaranje pitanja odnosa nacionalnog suvereniteta i evropske centralizacije, dok bi dalji razvoj događaja zavisio od političke podrške koju takvi predlozi budu dobili unutar same Unije.