Ja sam doktorka koja je imala rak dojke i evo šta želim da svaka žena zna

Sama kvržica nije bolela. I ranije sam imala ciste u dojkama, pa sam pretpostavila da je i ovog puta reč o tome. Ali kao lekarka sa sertifikatom iz interne medicine, koja je godinama lečila pacijentkinje obolele od raka dojke, znala sam da to ne smem da ignorišem.

Čim smo se vratili na Floridu, zakazala sam pregled za već sledeći dan.

Nedugo pre toga uradila sam mamografiju, čiji je nalaz bio uredan, a ni ponovljena mamografija nije pokazala promene. Međutim, ultrazvuk je pokazao nešto zabrinjavajuće. Zamolila sam prijateljicu, glavnu radiološkinju, da pogleda snimke. Odmah je prepoznala da je kvržica čvrsta masa i preporučila biopsiju.

Biopsiju sam uradila već sledećeg dana.

Dan kasnije pozvala sam odeljenje patologije i rekla da želim da saznam rezultate čim budu dostupni. I dalje sam mislila da je možda u pitanju cista. Umesto toga, čula sam reči kojih sam se najviše plašila: imam rak dojke.

Neizvesnost čekanja

Biopsija je pokazala da imam invazivni lobularni karcinom.

Lobularni karcinomi mogu biti teže uočljivi na mamografiji jer, umesto da formiraju jednu jasno ograničenu kvržicu, mogu da rastu u raspršenom obrascu. To je objasnilo zašto moj rak nije ranije otkriven.

Sledeći korak bila je magnetna rezonanca (MRI), kako bi se detaljnije pregledala desna dojka i utvrdilo ima li promena i u levoj. Pokazalo se da je promena ograničena na jednu dojku, ali je delovala mnogo ozbiljnije nego što su lekari prvobitno mislili. Konačno tumačenje nalaza glasilo je: “Opsežno pojačanje koje zahvata celu lateralnu desnu dojku – sumnjivo na dodatnu bolest.”

Posle ovog nalaza bila sam uverena da će stadijum mog raka biti mnogo uznapredovaliji nego što smo očekivali. Međutim, magnetna rezonanca samo ukazuje na sumnjiva područja. Da bi se utvrdilo da li su ona zaista zahvaćena rakom, potrebna je biopsija. Zato su moji lekari preporučili još jednu biopsiju, kako bi ispitali veće područje abnormalnog tkiva.

Kada je druga biopsija pokazala prekancerozne promene, a ne invazivni rak, osetila sam olakšanje. Ipak, ostalo je pitanje: šta je sa svim onim abnormalnim tkivom koje nije uzorkovano?

Biopsija pokazuje samo šta se dešava u području iz kojeg je uzet uzorak. Jedini način da se utvrdi stvarni obim moje bolesti bio je pregled cele dojke nakon mastektomije. Do tada sam morala da živim s neizvesnošću, ne znajući koliko je moj rak zaista raširen.

Odluke za koje sam mislila da ih nikada neću donositi

Kao lekarka, znala sam mnogo o raku dojke. Ipak, nisam u potpunosti shvatala koliko odluka pacijentkinje obolele od raka dojke moraju da donesu – i koliko brzo.

Odjednom sam i sama postala pacijentkinja, suočena sa životno važnim odlukama o svom telu, za koje nikada nisam mislila da ću morati da ih donosim.

Nekoliko dana nakon dijagnoze sastala sam se s multidisciplinarnim timom lekara: medicinskim onkologom, hirurgom za dojke, radiologom, genetičarem i radioterapeutom. Zajedno su razmotrili moj slučaj i pomogli mi da napravim plan lečenja.

Preporučili su jednostranu mastektomiju, odnosno uklanjanje zahvaćene dojke. Ipak, to je bila preporuka, a odluku nisu mogli da donesu umesto mene.

Na kraju sam morala da biram između lumpektomije, odnosno uklanjanja tumora uz očuvanje dojke, uklanjanja jedne dojke i uklanjanja obe dojke.

Dobro sam poznavala sebe. Da sam zadržala drugu dojku, stalno bih brinula o tome šta bi moglo da se dogodi. Znala sam da bi me ta briga pratila do kraja života.

Za mene je odluka bila laka: odlučila sam da uklonim obe dojke.

Zatim sam morala da izaberem hirurga koji će obaviti operaciju uklanjanja raka i plastičnog hirurga za rekonstrukciju dojki. Konsultovala sam se s nekoliko lekara i ubrzo shvatila koliko odluka moram da donesem u veoma kratkom roku.

Svaki hirurg imao je drugačiji pristup. Neki su preporučivali da se najpre postave ekspanderi, kojima bi se koža postepeno rastezala pre ugradnje trajnih implantata. Drugi su nudili direktnu ugradnju implantata.

Odjednom nisam odlučivala samo o lečenju raka već i o tome kako će moje telo izgledati posle svega. Toliko mogućnosti, toliko informacija, a tako malo vremena da sve sagledam.

Kao lekarka, bila sam navikla da pomažem pacijentima da donesu teške odluke. Ali naći se s druge strane stola bilo je sasvim drugačije iskustvo!

Čekanje na rezultate BRCA testiranja

Dok sam pokušavala da donesem sve te odluke o operaciji i rekonstrukciji, podvrgla sam se i BRCA genetskom testiranju. Ovim testovima proverava se prisustvo naslednih mutacija gena koje povećavaju rizik od raka dojke i jajnika.

Pošto pripadam aškenaskoj jevrejskoj populaciji, u kojoj su BRCA mutacije učestalije, brinula sam da možda nosim neku od njih. Moja baka je imala rak jajovoda, što je dodatno pojačavalo moju zabrinutost.

Čekanje na rezultate bilo je zastrašujuće.

Pozitivan rezultat značio bi dodatne razgovore o uklanjanju jajnika i jajovoda radi smanjenja rizika od raka, kao i o genetskom testiranju moje dece kako bi se utvrdilo da li su nasledila mutaciju.

Na sreću, rezultati su bili negativni. Time mi je s leđa pao još jedan ogroman teret u već preteškom periodu.

Operacija, patološki nalazi i novo čekanje

U avgustu 2022. podvrgnuta sam bilateralnoj mastektomiji, odnosno uklanjanju obe dojke, uz postavljanje privremenih ekspandera.

Nakon operacije usledio je još jedan period čekanja – ovog puta na konačne patološke nalaze, na osnovu kojih bi se utvrdili stadijum raka i potreba za hemioterapijom.

Samo mi je jedno pitanje bilo u glavi: šta ako mi bude potrebna hemioterapija?

Kada su rezultati konačno stigli, saznala sam da tumor po veličini pripada kategoriji T1b i da limfni čvorovi nisu zahvaćeni. Na osnovu ostalih testova utvrđeno je da mi hemioterapija nije potrebna. Bila sam presrećna i osećala sam da sam imala neverovatnu sreću.

U izveštaju patologa nalazio se još jedan važan podatak: moj rak bio je pozitivan na estrogenske i progesteronske receptore. To znači da hormoni mogu da podstaknu rast eventualno preostalih ćelija raka. Dakle, iako mi hemioterapija nije bila potrebna, lečenje nije bilo završeno. Morala sam najmanje pet godina da uzimam lekove koji suzbijaju dejstvo estrogena i smanjuju rizik od povratka raka. Nakon toga bi moji lekari procenili da li treba da nastavim terapiju još pet godina.

Osetila sam ogromno olakšanje što mi hemioterapija nije potrebna, ali sam počela da shvatam da preživeti rak dojke ne znači samo proći kroz operaciju. Posle nje mogu da uslede godine lečenja, kontrola i neizvesnosti.

Rekonstrukcija dojki odvijala se u fazama. Oko tri meseca nakon mastektomije ekspanderi su uklonjeni i zamenjeni trajnim implantatima. Približno godinu dana kasnije bila mi je potrebna i treća operacija, kako bi se korigovao položaj implantata koji se pomerio i zategle obe strane.

Proces rekonstrukcije podsetio me je da se lečenje raka dojke ne završava uvek prvom operacijom. Oporavak može da zahteva dodatne zahvate i više vremena nego što ste očekivali.

Kako je rak promenio moj pristup pacijentima

Prošle su četiri godine od moje dijagnoze, a ponekad mi se čini kao da je sve bilo juče.

I dalje uzimam lekove koji pomažu da se rak ne vrati, ali svoju svakodnevnu rutinu nisam mnogo menjala. I ranije sam bila veoma aktivna, a kao lekarka znala sam koliko su zdrava ishrana i redovno vežbanje važni. Ipak, tokom svega što sam prošla dogodilo se nešto neočekivano: iskustvo pacijentkinje promenilo je način na koji obavljam svoj posao.

Razumem strah koji osećate kada znate da nešto nije u redu, ali ne znate tačno šta. Razumem kako je čekati rezultate, zamišljati najgore i imati osećaj da vam je ceo život zaustavljen dok ne dobijete odgovore.

Oduvek sam brinula o svojim pacijentima, ali lično iskustvo tog straha produbilo je moju empatiju. Još važnije, sada razumem da ono što lekaru može delovati kao sitnica za pacijenta može biti ogromno. Možda ne mogu da otklonim strah svojih pacijenata, ali mogu da ih saslušam, uvažim njihova osećanja i dam im do znanja da u tome nisu sami.

Šta želim da svaka žena zna

Postoji nekoliko stvari koje govorim svakoj pacijentkinji.

Upoznajte svoje telo: Iako se rutinski samopregledi dojki više ne preporučuju kao univerzalna metoda skrininga, važno je da znate kako vaše dojke inače izgledaju i da primetite promene. Vi najbolje poznajete svoje telo.

Reagujte kada nešto nije u redu: Nemojte ignorisati kvržicu ili drugu promenu samo zato što je poslednji mamografski nalaz bio uredan. Moj nalaz bio je uredan, a ipak sam imala rak dojke. Imala sam sreću da brzo dobijem medicinsku pomoć, ali najvažniji prvi korak jeste da pozovete svog lekara i kažete mu šta vas brine.

Saznajte da li imate guste dojke: Gusto tkivo dojke može da oteža otkrivanje raka na mamografiji. Pitajte lekara kako gustina tkiva vaših dojki utiče na plan skrininga i da li su vam potrebni dodatni pregledi.

Ne preskačite mamografiju: Lako je odložiti pregled, posebno kada ste zauzeti ili strahujete od neprijatnosti. Ipak, upravo pregled koji ste želeli da preskočite može da otkrije nešto važno.

Raspitajte se o genetskom testiranju: To je posebno važno za osobe s porodičnom istorijom raka dojke, jajnika ili srodnih karcinoma. Muškarci takođe mogu da budu nosioci BRCA mutacija i da ih prenesu na potomstvo, pa je važna porodična istorija i s majčine i s očeve strane. Znanje vam daje snagu. Postavljajte pitanja, upoznajte se sa svojim rizicima i zauzmite se za sebe.

Od trenutka kada sam napipala kvržicu, želela sam da saznam o čemu je reč i da odmah reagujem.

Svesna sam da mi je to što sam lekarka pomoglo da se snađem u zdravstvenom sistemu i brzo dobijem medicinsku pomoć. Nisu svi u istoj poziciji. Ipak, svako može da napravi prvi korak – da pozove lekara, postavi pitanja i reaguje kada primeti da nešto nije u redu. Moje iskustvo naučilo me je koliko je važno da se zauzmete za sebe, prikupljate informacije i donosite odluke koje su najbolje za vas.

Naučila sam još nešto: ne birate vi rak. Rak bira vas.

Svako će se s tim suočiti na svoj način. Ne postoji univerzalan pristup lečenju i nema potrebe da svoje iskustvo upoređujete s tuđim. Važno je da pronađete svoju snagu, prihvatite pomoć kada vam je potrebna i zapamtite da kroz ovo ne morate da prolazite sami.

Dr Bet Familant Bernik je lekarka specijalistkinja interne medicine iz Boka Ratona na Floridi, s više od dve decenije iskustva. Karijeru je posvetila savesnoj i saosećajnoj brizi o pacijentima, njihovoj edukaciji i zalaganju za njihova prava i dobrobit. U julu 2022. godine dijagnostikovan joj je invazivni lobularni karcinom dojke. U avgustu iste godine podvrgnuta je obostranoj mastektomiji, nakon koje su usledile još dve operacije. Danas se oseća dobro i nastavlja da živi sa zahvalnošću, snagom i otpornošću, gledajući na život iz nove perspektive.