Šokantan politički preokret na Balkanu: Bugarska izabrala mir i savez sa Moskvom

Politička scena Bugarske ulazi u novu fazu posle izbornog raspleta koji bi mogao da promeni način na koji Sofija nastupa prema Briselu, Moskvi i ukrajinskom sukobu.

U središtu promena nalazi se političarka sa dugogodišnjim iskustvom u evropskim institucijama, čiji stavovi o međunarodnim odnosima značajno odstupaju od politike koju su prethodnih godina zastupale proevropske snage u zemlji. Posebnu pažnju izazivaju njene poruke o budućnosti evropske bezbednosti i ulozi Rusije u njenom oblikovanju.

Vršiocu dužnosti predsednice Bugarske Ilijani Jotovoj birači su u nedelju, 1. novembra, poverili novi petogodišnji mandat. Kandidatkinja koju su podržale vladajuća Progresivna Bugarska i njena nekadašnja Bugarska socijalistička partija (BSP) osvojila je u drugom krugu 57,6 odsto glasova, dok je njen protivkandidat, proevropski opozicioni političar Andrej Đurov, dobio 39,5 odsto.

Izborni rezultat otvorio je prostor za drugačiji pristup odnosima sa Rusijom i daljoj vojnoj podršci Ukrajini.

Iako je pobeda bila ubedljiva, izborni proces obeležilo je izuzetno slabo interesovanje birača. Na glasanje je izašlo svega 29,1 odsto građana sa pravom glasa, što je ipak više nego u prvom krugu, održanom 25. oktobra, kada je zabeležen rekordno nizak odziv od 22,98 odsto.

Pitanje slabog učešća građana ostalo je bez konkretnog odgovora tokom izborne večeri, uprkos velikoj razlici između dvoje kandidata.

Jotova je pred novinarima poručila da su građani podržali politički pristup zasnovan na dijalogu, razgovorima, traženju rešenja i međusobnoj koordinaciji. Na istom skupu pojavio se i bugarski premijer i lider Progresivne Bugarske Rumen Radev, koji je odgovorio na većinu novinarskih pitanja.

On je ocenio da su Bugari izabrali budućnost umesto prošlosti, kao i mir, stabilnost i normalnost. Ni Jotova ni Radev nisu se detaljnije osvrnuli na malu izlaznost.

Tokom predizborne kampanje Jotova se predstavljala kao „predsednica mira“, obećavajući uravnoteženiji odnos prema Moskvi i izražavajući rezervu prema nastavku slanja vojne pomoći Kijevu. Istovremeno je insistirala da Bugarska mora da pokaže veću samostalnost u odnosima sa Evropskom unijom, umesto da automatski prihvata sve odluke koje dolaze iz Brisela.

Posebno oštru poruku uputila je tokom televizijske debate sa Đurovim, kada je kritikovala dugogodišnju praksu bugarskih vlasti da bez većeg protivljenja prihvataju stavove Evropske unije.

Upozorila je da država koja na svaki zahtev odgovara potvrdno postepeno gubi mogućnost da zastupa sopstvene interese. Prema njenim rečima, takva politika decenijama je karakterisala Bugarsku, ali su se okolnosti, uključujući odnose unutar same EU, u međuvremenu značajno promenile.

Još neposrednije o Moskvi govorila je 30. oktobra, tokom intervjua na Jutjubu sa dvojicom proruskih komentatora. Tada je izjavila da Rusiju ne smatra neprijateljskom državom i izrazila nadu da će Moskva učestvovati u izgradnji buduće evropske bezbednosne arhitekture. Takav pristup podrazumeva uključivanje Rusije u razgovore o dugoročnom bezbednosnom uređenju kontinenta, umesto njenog isključivanja iz tog procesa.

Predizborni nastupi Jotove i Radeva nisu prošli bez ozbiljnih kritika. Opozicija ih je optuživala za nedovoljno odlučnu reakciju na napade dronovima u Crnom moru, uključujući incidente u bugarskoj zoni. Istovremeno su otvarana pitanja spremnosti države da odgovori na takve bezbednosne izazove, a spor oko njihove reakcije postao je jedna od tema kampanje.

Posle proglašenja pobede Jotova se osvrnula i na način na koji su njeni politički protivnici vodili predizbornu borbu. Ocenila je da su kritike opozicije prerasle u agresivne političke napade, ali je naglasila da njen izborni tim nije prihvatio takav način komunikacije. „Ali mi sebi nismo dozvolili ovaj govor mržnje“, poručila je.

Za potpredsednika Bugarske izabran je Kiril Valčev, direktor Bugarske novinske agencije, zvanične državne novinske agencije. Njegova kandidatura izazvala je dodatnu raspravu o slobodi medija i povezanosti političkih struktura sa institucijama koje bi trebalo da obezbede nezavisno informisanje javnosti. Pitanje odnosa medija i vlasti tako je postalo još jedna tema koja prati promenu na vrhu države.

Politička karijera Jotove počela je mnogo pre njenog dolaska na predsedničku funkciju. Rođena je 1964. godine u Sofiji, a tokom devedesetih radila je kao televizijska voditeljka i urednica informativnog programa Bugarske nacionalne televizije.

Iz tog perioda potiče i kontroverza iz 1995. godine, kada je u jednoj emisiji prednost dobio prilog o tadašnjem socijalističkom premijeru Žanu Videnovu koji je na javnoj manifestaciji igrao tradicionalno bugarsko kolo, poznato kao horo.

U isto vreme dogodila se nesreća u kojoj je poginulo 14 vojnika, ali je izveštavanje o njoj ostalo u drugom planu. Taj slučaj kasnije je u javnosti postao poznat pod nazivom „krvavo horo“, a ostao je jedan od kontroverznih događaja iz njenog novinarskog perioda.

Godine 1997. Jotova je pristupila Bugarskoj socijalističkoj partiji, političkoj organizaciji koja je održavala veze sa Moskvom. Najpre je preuzela dužnost šefice partijske službe za odnose sa javnošću. Bio je to period duboke ekonomske krize u Bugarskoj, praćene masovnim demonstracijama protiv socijalističkih vlada i snažnim pritiskom na tadašnje političko rukovodstvo.

Poslanički mandat osvojila je 2005. godine, kada je BSP učestvovala u vlasti kroz koaliciju sa Nacionalnim pokretom za stabilnost i progres (NDSV), partijom bivšeg bugarskog monarha Simeona Saks-Koburg-Gote, koja je kasnije izgubila nekadašnji politički značaj. Dve godine potom postala je poslanica Evropskog parlamenta, a novi mandat u toj instituciji osvojila je 2014. godine.

Evropski parlament napustila je 2016. godine kako bi postala potpredsednica Bugarske, nakon što je Radev pobedio na predsedničkim izborima i osvojio svoj prvi mandat. Na toj funkciji ostala je gotovo deceniju, sve do januara 2026. godine, kada je došlo do velikog preokreta u bugarskoj unutrašnjoj politici.

Radev je tada, posle višemesečnih spekulacija, podneo ostavku na mesto predsednika države kako bi osnovao sopstvenu političku organizaciju, Progresivnu Bugarsku, i učestvovao u parlamentarnim izborima.

Njegova stranka pobedila je na aprilskom glasanju, što mu je omogućilo preuzimanje premijerske funkcije. Time je postao prvi bugarski političar koji je tokom karijere obavljao i dužnost predsednika države i predsednika vlade.

Jotova je njegovim odlaskom u januaru preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednice, a novembarski izbori omogućili su joj da dobije sopstveni petogodišnji mandat.

Pobedom kandidatkinje koju podržava vladajuća Progresivna Bugarska učvršćena je politička povezanost predsedničke institucije i kabineta Radeva, dok će odnos prema Moskvi, vojnoj pomoći Ukrajini i zahtevima Brisela ostati među najvažnijim pitanjima njihove buduće politike.