Kina napravila misteriozno podvodno oružje: Zapad pokušava da otkrije šta se krije iza zastrašujućeg projekta!

Na satelitskim snimcima kineskih brodogradilišta uočena je neobična konstrukcija koja je privukla pažnju zapadnih vojnih analitičara i otvorila pitanja o razvoju novih pomorskih borbenih sistema. Njene karakteristike razlikuju se od uobičajenih rešenja primenjenih na savremenim ratnim plovilima, dok izostanak zvaničnih informacija dodatno otežava procenu stvarnih mogućnosti i namene ovog projekta.

Kina nije objavila nikakve zvanične podatke o novom plovilu, zbog čega su zapadni stručnjaci pokušali da na osnovu dostupnih satelitskih snimaka rekonstruišu njegov izgled, unutrašnji raspored i moguće borbene zadatke.

Posebnu pažnju izazvala je činjenica da plovilo ima oblik trimarana, odnosno konstrukciju sa centralnim trupom i bočnim osloncima. Takvo rešenje nije karakteristično za klasične podmornice, ali bi moglo da pruži određene prednosti prilikom izvođenja operacija na površini mora.

Prema analizi specijalizovanog vojnopomorskog portala Naval News, na konstrukciji je uočena šnorkelska cev, što ukazuje na pripadnost podmorničkoj kategoriji. Ipak, stručnjaci smatraju da je najverovatnije reč o polupotopnom plovilu koje se kreće gotovo neprimetno uz morsku površinu, ali nema mogućnost zaranjanja na velike dubine.

Takva koncepcija razlikuje se od tradicionalnih podmornica, čija se borbena prednost prvenstveno zasniva na mogućnosti dugotrajnog prikrivenog kretanja pod vodom. Kod kineskog trimarana naglasak bi mogao da bude na smanjenoj vidljivosti na površini i mogućnosti iznenadnog raketnog udara.

Najveću pažnju analitičara privukao je prostor unutar centralnog trupa. Na osnovu procene dimenzija i rasporeda konstrukcije zaključeno je da bi novo plovilo moglo da nosi između osam i 16 do 18 raketa, smeštenih u cilindrične lansirne šahtove postavljene horizontalno.

Ovi šahtovi zauzimaju značajan deo centralnog dela trupa, što ukazuje da je konstrukcija prvenstveno prilagođena smeštaju i upotrebi raketnog naoružanja. Međutim, način lansiranja zahtevao bi postupak koji se znatno razlikuje od onog kod savremenih podmornica sa vertikalnim lansirnim sistemima.

Prema jednoj od razmatranih mogućnosti, plovilo bi najpre moralo da izroni na površinu, nakon čega bi se otvorili poklopci na gornjem delu trupa. Lansirni šahtovi zatim bi se iz horizontalnog položaja podigli u vertikalni, omogućavajući ispaljivanje raketa.

Za sada nije poznato kakvo bi naoružanje kineski trimaran mogao da koristi. Jedna od mogućnosti koju razmatraju zapadni stručnjaci jeste hipersonična protivbrodska raketa YJ-20, koja se koristi na kineskim razaračima tipa 055 i 052D.

Ove rakete poznate su i pod nazivom „ubice nosača aviona“, zbog svoje protivbrodske namene. Ukoliko bi novo plovilo zaista bilo opremljeno takvim naoružanjem, njegova glavna borbena uloga mogla bi da bude izvođenje iznenadnih udara na velike neprijateljske ratne brodove.

Procene ukazuju da deplasman neobičnog trimarana iznosi približno 900 tona. Njegova konstrukcija uključuje bočne oslonce u krmenom delu, za koje se pretpostavlja da služe povećanju stabilnosti prilikom kretanja po površini i pripreme za lansiranje raketa.

Veliki prostor namenjen raketnom naoružanju otvara još jedno pitanje. Pošto lansirni sistemi zauzimaju znatan deo unutrašnjosti, preostali prostor izgleda suviše skučen za smeštaj standardne posade.

Zbog toga nije jasno da li je kinesko plovilo zamišljeno kao potpuno automatizovan borbeni sistem, plovilo sa minimalnom posadom ili konstrukcija kod koje se upravljanje obavlja na drugačiji način nego na tradicionalnim podmornicama.

Na komandnom tornju ipak je uočen navigacioni most. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je namenjen samo kormilaru, koji bi preuzimao neposredno upravljanje prilikom ulaska u luku i izlaska iz nje.

Zanimljiva je i sličnost sa pojedinim sovjetskim podmornicama iz perioda Hladnog rata. Analitičari Naval Newsa posebno ukazuju na podmornice klase Juliett, odnosno sovjetski projekat 651, koje su koristile dizel-električni pogon.

Ove sovjetske podmornice morale su da izrone na površinu kako bi lansirale svoje snažne protivbrodske rakete. Takva taktika omogućavala im je da se neočekivano pojave i izvedu udar na najvrednije neprijateljske ratne brodove iz pravaca iz kojih se napad nije očekivao.

Ukoliko je procena konstrukcije kineskog trimarana tačna, nova podmornica mogla bi da koristi sličan princip borbenog delovanja, ali sa savremenim raketnim naoružanjem i drugačijim oblikom trupa. Njena stvarna namena, vrsta projektila i stepen automatizacije ipak ostaju nepoznati, budući da Peking nije saopštio tehničke karakteristike niti operativnu ulogu ovog neobičnog plovila.