Pre 100 godina vladala je epidemija sna: Ljudi se pretvarali u žive statue, umirali u mukama

Ovo zagonetno oboljenje dobilo je naziv letargični encefalitis, ili bolest spavanja. Za nekoliko decenija pogodilo je stotine hiljada ljudi, a zatim je gotovo isto tako iznenada nestalo. I ono što najviše iznenađuje i posle više od sto godina medicina i dalje ne može precizno da objasni šta se tačno tada dogodilo.

Bolest koja je primoravala ljude da zaspu u hodu

Prvi put je ovo neobično oboljenje detaljno opisao austrijski neurolog Konstantin fon Ekonomo 1917. godine. Pacijenti su se žalili na simptome koji podsećaju na težak grip: visoku temperaturu, slabost i glavobolju, ali se zatim dešavalo nešto čudno.

Mnogi oboleli počinjali su da osećaju izuzetno jaku pospanost. Neki su mogli da spavaju po dvadeset sati dnevno, drugi su padali u stanje nalik dubokom transu. Pri tome je deo pacijenata, naprotiv, postajao neobično uzbuđen, pateći od napada manije i nesanice.

Lekare je zapanjivalo to koliko se bolest različito ispoljavala: jedni ljudi su umirali za samo nekoliko nedelja, dok su drugi živeli još decenijama, ali se više nikada nisu vratili pređašnjem životu.

Zašto naučnici ovo nazivaju jednom od najvećih medicinskih zagonetki

Pandemija letargičnog encefalitisa trajala je otprilike od 1917. do 1930. godine. Za to vreme oboljenje je odnelo stotine hiljada života širom sveta. Međutim, glavna zagonetka ne leži u broju žrtava, već u tome što naučnici nikada nisu uspeli da utvrde uzrok bolesti. Obično se nakon velikih epidemija uspeva izdvojiti konkretan virus ili bakterija. U slučaju letargičnog encefalitisa to se nije dogodilo.

Štaviše, mnogi pacijenti koji su preživeli akutnu fazu bolesti suočavali su se sa teškim posledicama. Kod njih su se razvijali poremećaji pokreta, simptomi koji podsećaju na Parkinsonovu bolest, a ponekad su se potpuno menjali karakter i ličnost. Neki ljudi su doslovno prestajali da reaguju na okruženje, ostajući živi, ali gotovo nepomični.

Da li je za sve bio kriv španski grip?

Pošto je izbijanje bolesti spavanja počelo praktično istovremeno sa pandemijom španske groznice, naučnici su dugo sumnjali na vezu između ova dva oboljenja. Verzija je delovala logično: španski grip je ubio desetine miliona ljudi i proširio se po celoj planeti. Možda je zagonetni encefalitis bio jedna od njegovih komplikacija.

Međutim, kasnije su se pojavili problemi. Španska groznica je prilično brzo nestala, dok su slučajevi letargičnog encefalitisa nastavili da se beleže još mnogo godina. Istraživanja tkiva pacijenata takođe nisu mogla da potvrde direktnu vezu između ove dve bolesti. Na kraju je ova teorija ostala nepotvrđena.

Pretpostavki je mnogo, odgovora nema

Tokom poslednjih decenija naučnici su ponudili nekoliko objašnjenja. Prema jednoj hipotezi, uzrok je mogao biti nepoznati enterovirus. Druga verzija pretpostavlja autoimunsku reakciju organizma, kada imunitet počne da napada sopstvene ćelije mozga.

Problem je u tome što nijedna od teorija za sada ne objašnjava sve osobenosti bolesti. Zašto se pojavila praktično istovremeno u različitim zemljama? Zašto je nestala nekoliko godina kasnije? Zašto su se simptomi toliko razlikovali kod različitih pacijenata? Na ova pitanja za sada nema odgovora.

Može li se takva epidemija ponoviti?

Dobra vest je ta što se danas letargični encefalitis smatra izuzetno retkim oboljenjem. Prema podacima stručnjaka, tokom poslednjih decenija u celom svetu zabeleženo je svega nekoliko desetina slučajeva koji podsećaju na klasičnu bolest spavanja s početka XX veka.

Ipak, istorija letargičnog encefalitisa ostaje podsetnik da čovečanstvo i dalje ne zna sve o radu mozga i prirodi infekcija. Ponekad bolesti nestanu pre nego što naučnici uspeju da shvate odakle su došle. I upravo zato se bolest spavanja i dalje smatra jednom od najvećih zagonetki prošlog veka.