NATO gomila snage na severu Evrope: Finska priprema operaciju koja zabrinjava Moskvu

Na severu Evrope ubrzavaju se vojne pripreme koje pokazuju koliko se bezbednosna situacija u ovom delu kontinenta promenila. Finska, koja je decenijama razvijala sopstveni sistem odbrane, sada sve intenzivnije uključuje savezničke snage u operacije na svojoj teritoriji.

Predstojeći manevri posebno privlače pažnju zbog obima angažovanih jedinica i načina na koji će biti organizovano delovanje vojne avijacije.

Od 19. do 27. novembra Finska će, pod komandom svog ratnog vazduhoplovstva, organizovati velike vazduhoplovne vežbe Protective Fence 26, u kojima će učestvovati približno 4.100 ljudi i više od 40 letelica. Pored finskih snaga, u manevrima će biti angažovani pripadnici oružanih snaga SAD, Velike Britanije, Švedske, Holandije i Francuske.

Posebnu pažnju privlači činjenica da će ovogodišnja vežba biti znatno veća od sličnih manevara održanih 2025. godine, kada je učestvovalo nešto više od hiljadu vojnika. Među sadašnjim učesnicima nalaziće se profesionalni vojnici, regruti, više od 1.800 rezervista i pripadnici savezničkih jedinica.

U vazduhoplovnom delu operacije biće angažovano 20 finskih lovaca F/A-18 Hornet, školski avioni Hawk, transportne i komunikacione letelice, kao i helikopter NH90 namenjen operacijama traganja i spasavanja. Savezničke zemlje poslaće različite tipove borbenih aviona, čime će se istovremeno proveravati mogućnost zajedničkog delovanja više nacionalnih vazduhoplovstava.

Holandija će učestvovati lovcima F-35A Lightning II, Francuska avionima Rafal, a Švedska lovcima JAS 39 Gripen. Velika Britanija i SAD angažovaće svoje vazduhoplovne stručnjake i odgovarajuće jedinice, dok će američku stranu predstavljati i pripadnici Nacionalne garde savezne države Virdžinije.

Manevri neće biti ograničeni na standardne vojne aerodrome. Finski komandanti planiraju korišćenje civilne vazduhoplovne infrastrukture, rezervnih poletno-sletnih površina i posebno pripremljenih deonica autoputeva. Takva organizacija treba da omogući brzo premeštanje borbenih aviona između različitih lokacija i nastavak operacija čak i kada pojedine baze nisu dostupne.

U operaciji će biti korišćene glavne finske vazduhoplovne baze Rovaniemi, Risala, Tikakoski i Pirkala, kao i aerodromi Oulu, Seinjajoki, Kajani, Hali i Pori. Planirano je i korišćenje švedske baze Kalaks, što pokazuje da će se deo aktivnosti odvijati izvan finske teritorije.

Jedan od značajnijih elemenata vežbe biće upotreba rezervne poletno-sletne staze Janjevirta, formirane na delu autoputa. Saobraćaj na toj deonici biće obustavljen od jutra 18. novembra kako bi se omogućilo njeno prilagođavanje vojnim potrebama.

Vežba je podeljena u tri faze. Tokom prve, od 19. do 21. novembra, predviđeno je raspoređivanje snaga u glavnim bazama i uvežbavanje poletanja i sletanja na putnoj infrastrukturi. U tom periodu neće biti letačkih aktivnosti između ponoći i osam časova ujutru.

Najintenzivniji deo manevara planiran je od 22. do 24. novembra, kada će sve glavne i isturene baze biti stavljene u funkciju, a vazduhoplovne operacije odvijaće se neprekidno, tokom čitava 24 časa.

Završna faza trajaće od 25. do 27. novembra. Deonica autoputa Janjevirta trebalo bi da bude ponovo otvorena za civilni saobraćaj najkasnije do podneva 25. novembra, nakon čega će početi postepeno povlačenje angažovanih snaga i opreme. Tokom ovog perioda ponovo će važiti ograničenje noćnih letova između ponoći i osam časova.

Finsko ratno vazduhoplovstvo upozorilo je da su tokom manevara mogući letovi na malim visinama, kao i letovi nadzvučnim brzinama, koji će se iznad kopna izvoditi na visinama većim od deset kilometara. Predviđeno je i korišćenje sistema za zaštitu letelica, uključujući toplotne mamce i dipolne reflektore.

Pukovnik Vesa Mantila, rukovodilac vežbe i zamenik načelnika štaba komande finskog ratnog vazduhoplovstva, objasnio je da je osnovni cilj unapređenje sposobnosti za izvođenje velikih vazdušnih operacija iz međusobno udaljenih baza.

Finska već decenijama razvija koncept u kojem borbeni avioni nisu vezani isključivo za velike vojne aerodrome. Njena operativna doktrina podrazumeva korišćenje civilnih aerodroma, rezervnih lokacija i puteva koji se u kratkom roku mogu prilagoditi vojnim potrebama.

Iskustva iz sukoba u Ukrajini dodatno su ukazala na značaj takvog pristupa. Raspršivanje borbenih aviona na veliki broj lokacija smanjuje njihovu zavisnost od pojedinačnih baza, dok stalna pokretljivost omogućava vazduhoplovstvu da održava operativnu sposobnost i u uslovima intenzivnih vojnih dejstava.

Međutim, vojni značaj predstojećih manevara ne završava se na tehničkim aspektima upotrebe avijacije. Posle pristupanja Finske i Švedske NATO-u i potpisivanja posebnih odbrambenih sporazuma sa SAD, zajedničke vežbe sve više obuhvataju različite krizne scenarije na skandinavskom prostoru, uključujući situacije u kojima se Rusija predstavlja kao mogući izazivač vojne krize.

Posebna pažnja poslednjih godina posvećuje se mogućnosti raspoređivanja finskih borbenih aviona na švedske aerodrome. Time se proširuje prostor za delovanje avijacije i omogućava korišćenje vojne infrastrukture dve susedne države u okviru jedinstvenog sistema savezničkih operacija.

Ruski portal Reporter, u analizi koju potpisuje Grigorij Tarasenko, ocenjuje da su ovakvi manevri jedan od pokazatelja priprema skandinavskih država za moguće učešće u sukobu velikih razmera sa Rusijom.

Takva ocena povezuje se sa izjavama pojedinih evropskih političkih i vojnih predstavnika koji poslednjih godina insistiraju na potrebi pripreme za veliki vojni sukob sa Ruskom Federacijom.

U toj interpretaciji, proširenje obima manevara, uključivanje američkih i evropskih snaga i uvežbavanje brzog premeštanja avijacije predstavljaju delove šireg procesa prilagođavanja severnog krila NATO-a mogućoj konfrontaciji sa Moskvom.