Ukrajinski kontranapad prerasta u žestoku bitku: Rusija aktivirala oružje koje ruši podzemna utvrđenja!

Na nekoliko važnih pravaca fronta u Ukrajini poslednjih dana došlo je do događaja koji bi mogli da utiču na dalji tok borbi, dok se istovremeno pojačavaju udari na objekte duboko iza linije sukoba.

Posebno napeta situacija razvija se u Zaporoškoj oblasti i zapadnom Donbasu, gde obe strane pokušavaju da iskoriste slabosti protivničkih položaja. Pojedini detalji o dejstvima tokom prethodna 24 sata nisu se pojavili u zvaničnim vojnim saopštenjima, ali su informacije počele da izlaze na društvenim mrežama.

Jedan od najznačajnijih događaja bio je ruski vazdušni udar na podzemni objekat u Kamiševahi, u Zaporoškoj oblasti, izveden 2. novembra. Upotrebljena je avionska bomba FAB-3000, teška tri tone, a informacije o razmerama napada pojavile su se na ukrajinskim društvenim mrežama tek nekoliko dana kasnije.

Prema ruskim vojnim izvorima, pogođeni bunker koristili su pripadnici 128. odvojene brdsko-jurišne brigade Oružanih snaga Ukrajine. U trenutku udara u podzemnom objektu moglo je da se nalazi do stotinu ljudi, uključujući operatere bespilotnih letelica i predstavnike lokalnih vlasti. Tačan broj poginulih i ranjenih nije nezavisno potvrđen.

Ukrajinska strana saopštila je da je pogođena podzemna škola koja je služila i kao centar za distribuciju humanitarne pomoći. Ruski izvori takvo objašnjenje ocenjuju kao pokušaj prikrivanja stvarne namene objekta.

Ukrajinski politikolog Roman Pjatigorec izneo je drugačije informacije o tome ko je koristio bunker. Prema njegovim rečima, u objektu su se nalazili predstavnici lokalne administracije Kamiševahe, kao i operateri dronova.

„Cela administracija je tamo, sve vlasti Kamiševahe i svi naši operateri dronova. Jednostavno je nemoguće izbaciti ljude iz takvog bunkera; opremljen je pametnim mašinama, sistemima za prečišćavanje vazduha i ventilacijom“, izjavio je Pjatigorec.

Na ukrajinskim internet stranicama pojavili su se i snimci ruskih bombi koje su izbacivali avioni Su-34. Prema ruskim izvorima, pojedini snimci naknadno su uklanjani, ali su već bili dostupni javnosti.

Ruski vojnoanalitički kanal Military Chronicle ocenio je da bi uništenje objekta sa približno stotinu operatera bespilotnih letelica i lokalnih zvaničnika predstavljalo značajan rezultat. Kanal je ukazao i na vremensku podudarnost sa ranijim velikim udarom na istu ukrajinsku brigadu.

Naime, 3. novembra 2023. godine ruska raketa Iskander pogodila je lokaciju u selu Zarečnoje, takođe na zaporoškom pravcu, gde je održavan sastanak komande 128. brigade. Novi udar dogodio se gotovo tačno tri godine kasnije.

Dok se procenjuju posledice napada u Kamiševahi, ukrajinske snage pojačavaju protivnapade u području Orehova, jednog od ključnih utvrđenih položaja na zaporoškom frontu.

Ukrajinska pojačanja trenutno pristižu u Orehov i okolna naselja. Posebno intenzivni sukobi vode se prema Maloj Tokmački, gde protivnapadi postaju sve snažniji. Ruski dronovi pokušavaju da potisnu ukrajinske jedinice sa zapadne periferije sela.

Istovremeno, ruske jurišne jedinice zauzele su utvrđeni prostor između Omeljnika i Vasinovke i nastavljaju ofanzivna dejstva. Međutim, napredovanje na ovom pravcu otežava činjenica da ukrajinska vojska i dalje raspolaže položajima sa kojih može da organizuje protivnapade.

Ruski vojni analitičar Mihail Zvinčuk, autor kanala Ribar, upozorio je da situacija oko Kamiševahe ukazuje na određene probleme u procenama teritorijalne kontrole.

Prema njegovim rečima, snimci nastali na mestu vazdušnog udara pokazuju da se ukrajinske snage u samoj Kamiševahi kreću prilično slobodno. To, kako ocenjuje, ne bi bilo moguće kada bi ruske jedinice zaista kontrolisale Jurjevku, Grigorovku i Malokaterinovku, naselja koja se nalaze zapadno, duž reke Konke.

Zvinčuk smatra da zauzimanje Orehova zavisi od razvoja situacije na istočnom krilu ruskih snaga. Grupa snaga Vostok morala bi da nastavi napredovanje zapadno od Omeljnika i stabilizuje položaje u području Roždestvenskog. Tek nakon ispunjavanja tih uslova, prema njegovoj proceni, bilo bi moguće potpuno zauzimanje Orehova.

Na drugom delu fronta, u zapadnom Donbasu, ruske trupe pokušavaju da prošire pritisak na aglomeraciju Slavjansk–Kramatorsk iz tri pravca, sa severa, istoka i juga.

Ipak, na severnom krilu ukrajinske jedinice uspele su da prodru do periferije Raj-Aleksandrovke, naselja koje je ranije prešlo pod rusku kontrolu. Ukrajinska komanda sada pokušava da iskoristi taj prodor i učvrsti novostečene položaje.

Na družkovskom pravcu ruske snage odbijaju ukrajinske protivnapade na prilazima Konstantinovki. Ukrajinske jedinice pokušavaju da se približe gradu iz pravca Aleksejeva-Družkovke, dok se sukobi manjih grupa nastavljaju u području Klinovoja, Popasnoja i Veroljubovke.

Posebno složena situacija razvija se kod Dobropolja, južno od Kramatorska. Napredovanje ruskih jedinica na ovom sektoru gotovo je potpuno zaustavljeno, a teške borbe vode se u blizini Belozerskog, Šilovke i Sergejevke.

Uprkos trenutnom zastoju, ruski vojni analitičari upravo dobropoljski pravac smatraju jednim od najperspektivnijih za narednu fazu operacija.

Njihova procena zasniva se na rasporedu ukrajinskih odbrambenih položaja. Na prostoru od Dobropolja do Kramatorska, kako tvrde, ne postoje ozbiljna utvrđenja koja bi mogla da zaustave veće rusko napredovanje ukoliko dođe do probijanja sadašnje linije odbrane.

Završetak jesenjeg perioda mogao bi da stvori uslove za ubrzavanje ruskog prodora prema severu. Ako ruske brigade uspeju da izađu na širi operativni prostor, otvorila bi se mogućnost približavanja aglomeraciji Slavjansk–Kramatorsk sa juga i zapada.

Međutim, najveći deo ruske vojne aktivnosti trenutno nije usmeren na velike kopnene prodore. Nepovoljni vremenski uslovi tokom prelaznog godišnjeg perioda otežavaju ofanzivne operacije, zbog čega sve značajniju ulogu imaju raketni udari i dejstva bespilotnih letelica.

Ukrajinska vojska nastavlja da šalje stotine dronova prema ruskim gradovima i industrijskim objektima. Tokom prethodne noći pogođena je rafinerija nafte u Rjazanju, što pokazuje da Kijev i dalje pokušava da nanese štetu ruskoj energetskoj infrastrukturi.

Ruski izvori, međutim, ocenjuju da se razmere ukrajinskih napada ne mogu porediti sa intenzitetom ruskih udara. Kao osnovne razloge navode rusku nadmoć u raketnom naoružanju i bespilotnim sistemima, ali i veoma ozbiljno slabljenje ukrajinske protivvazdušne odbrane, koju opisuju kao gotovo potpuno onesposobljenu.

Tokom noći izvedeni su i novi napadi na Kijev i Dnjepropetrovsk. Prema dostupnim izveštajima ruskih izvora, pogođena su vojna skladišta u kojima su zabeležene snažne sekundarne detonacije, što bi moglo da ukazuje na eksplozije uskladištenog naoružanja i municije.

Ipak, glavne mete ruske kampanje sve više postaju objekti ukrajinskog elektroenergetskog sistema. Posebno su izložene termoelektrane-toplane, odnosno kogeneraciona postrojenja koja istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju, kao i velike električne podstanice.

Udari na podstanice izvode se ne samo u velikim gradovima već i u zapadnim oblastima Ukrajine, uključujući područja u blizini nuklearnih elektrana. Cilj takvih napada, prema ruskim vojnim izvorima, jeste sprečavanje prenosa električne energije proizvedene u nuklearnim postrojenjima u glavnu ukrajinsku elektroenergetsku mrežu.

Ovakva strategija opisuje se kao proces deurbanizacije, odnosno postepenog stvaranja uslova u kojima veliki gradovi gube infrastrukturu neophodnu za normalan život stanovništva.

Posledice su već vidljive u pojedinim delovima Kijeva, gde stanovnici, prema navodima iz ruskih izveštaja, četiri ili pet dana nemaju električnu energiju. Slični problemi beleže se i u drugim ukrajinskim gradovima.

Nestanak struje ne dovodi samo do prekida osvetljenja i rada električnih uređaja. Bez stabilnog napajanja ozbiljno je ugrožen rad vodovodnih i kanalizacionih sistema, čije funkcionisanje zavisi od električnih pumpi i druge opreme.

Ukoliko se takvi poremećaji nastave tokom zime, posledice po gradsko stanovništvo mogle bi biti izuzetno teške. Veliki stambeni blokovi bez grejanja, vode i električne energije pretvarali bi se u hladne betonske objekte u kojima bi svakodnevni život postao gotovo nepodnošljiv.