Ljubavna priča Anđeline iz Niša i Marka iz Vukovara: “Tata je danima plakao”

Anđelina Valić iz Niša i Marko Božić iz Vukovara upoznali su se tokom letnje sezone u Hrvatskoj. Ona je tada studirala DIF, dok je on, nakon što je odustao od fudbala, tražio novi pravac u životu. Susret koji je mogao da ostane samo letnja avantura prerastao je u vezu, a već nekoliko meseci kasnije Anđelina se preselila kod Marka. Danas su u Nišu, gde razvijaju zajednički posao. Istovremeno uređuju kuću u blizini Vukovara. O budućnosti govore otvoreno – žele brak i decu.

Boravili su u istom mestu i jeli u istom restoranu, ali se još nisu poznavali. Anđelina je Marka primetila među grupom momaka, pa je sa drugaricama pokušavala da sazna ko je on. Njeno malo “istraživanje”, kaže Marko, nije ni primetio.

– Ja sam njega prva videla, bar tako mislim. Kasnije smo kroz razgovor shvatili da je i on video mene. Mi smo bile grupa devojaka, oni grupa momaka, a ja sam sa prijateljicama gledala odakle dolaze i šta rade. Kasnije smo se svi zajedno družili i stvarno nam je bilo fenomenalno – kroz smeh prepričava Anđelina.

I Marku je Anđelina odmah zapala za oko, iako je u tom trenutku bio zaokupljen odlukom koja mu je promenila život.

– Kada sam je prvi put video, rekao sam sebi: “Okej, prelepa cura, zgodna, ne znam odakle je.” Ali tada nisam ni razmišljao mnogo o devojkama. Upravo sam odustao od fudbala, vratio se iz Austrije i prolazio kroz težak životni period. Imao sam ambiciju da budem profesionalni fudbaler, ali sam zbog problema sa donjim delom leđa morao da donesem odluku da odustanem. Otišao sam na more samo da ne mislim o fudbalu, da budem sa prijateljima mesec dana. A onda sam upoznao ljubav svog života – priča Marko.

Anketa kao izgovor za prvi kontakt

Prvi korak napravio je Marko, zahvaljujući slučajnom susretu na Instagramu. Dok je posle posla listao društvene mreže, naišao je na Anđelinin profil, prepoznao devojku koju je viđao i zapratio je.

Anđelina nije krila iznenađenje.

– Bila sam u šoku jer nisam mogla da verujem da se to stvarno desilo. Ja sam njega već gledala i komentarisala sa drugaricama, ali nisam mislila ništa ozbiljno. Došle smo da radimo, zezamo se i družimo. Kada me je zapratio, nešto se u meni ipak probudilo – priznaje.

Ipak, poruka nije odmah stigla. Marko je na profilu imao anketu o fitnesu i ishrani, u kojoj je Anđelina videla priliku da mu se približi pod “poslovnim” izgovorom.

Iako joj takva pomoć, kako kaže, nije bila potrebna jer je studirala DIF i čitavog života bila u sportu, popunila je anketu i ostavila broj telefona.

– Celo veče sam razmišljala da li da je popunim. Govorila sam sebi: “Ako želi, javiće se.” Onda sam pomislila da je on već napravio prvi korak time što me je zapratio, pa mogu i ja nešto da uradim. Ispunila sam anketu samo da bi imao razlog da mi se javi – otkriva Anđelina.

Zbog različitih pozivnih brojeva, Marku je trebalo nekoliko sati da je pronađe na WhatsAppu, ali nije odustao.

– U početku sam odradio taj poslovni deo potpuno profesionalno. Ali nešto u meni se već probudilo i želeo sam da to bude više od jedne ispunjene ankete – priznaje Marko.

Zbog nje je ostao do kraja sezone

“Poslovna” komunikacija ubrzo je prerasla u nešto više.

U malom mestu svakodnevno su se sretali, a njihova društva počela su da provode vreme zajedno. Igrali su odbojku, dopisivali se i sve više zbližavali. Marko joj je, kaže Anđelina, već posle nekoliko dana rekao da je voli.

– Možda danas zvuči čudno kada kažemo da smo odmah znali, ali stvarno je bilo tako. Ja do tada nisam verovala u ljubav na prvi pogled. Sa njim mi je sve bilo toliko opušteno i prirodno da smo posle dva meseca imali osećaj kao da se poznajemo sto godina – priča Anđelina.

Iako je planirao da na moru ostane samo mesec dana, Marko je zbog nje odlučio da produži boravak do kraja sezone.

– Kada smo počeli dublje da pričamo, shvatio sam da ona nije samo lepa i zgodna devojka. Pričali smo šta želi posle fakulteta, čime želi da se bavi, kakvi su joj životni ciljevi. Toliko smo se poklapali da posle mesec dana više nije bilo pitanje da li idem kući. Precrtao sam fudbal, našao posao i ostao do kraja sezone. Najviše zbog nje – iskren je Marko.

Prvi dolazak u Niš i oduševljenje jugom

Po završetku sezone Anđelina se vratila u Niš, ali za oboje je bilo jasno da se njihova priča nastavlja. Nije bilo dramatičnih razgovora o vezi na daljinu – podrazumevalo se da ostaju zajedno.

Već dve nedelje kasnije Marko je spakovao stvari i prvi put krenuo na jug Srbije.

– Rekao sam sebi da je to prvi korak koji moram da napravim. Idem u Niš. Nisam imao pojma gde idem, znao sam da je veliki grad, ali to je bilo to. Kada sam stigao, oduševio sam se. Ljudi su bili pristupačni i ljubazni, a posebno mi se svidela hrana – kroz osmeh priča.

Anđelina je jedva čekala da mu pokaže ono čime se Nišlije posebno ponose: kafane, hranu i južnjačko gostoprimstvo.

– On je stigao oko pet popodne, a mi smo praktično odmah otišli da jedemo. Mi smo veliki gurmani i volimo da isprobavamo hranu, a mi Nišlije jedva čekamo da nekome pokažemo naše kafane i hranu. Ta južnjačka srdačnost mu se baš dopala – opisuje.

Upoznavanje sa roditeljima

Anđelinini roditelji znali su za Marka još dok je radila na primorju, ali u početku nisu očekivali da će letnja romansa prerasti u ozbiljnu vezu.

– Bili su u fazonu: “Dobro, super, lepo se provedi i vrati nam se živa i zdrava.” Mislim da su tek kada je rekao da će posle dve nedelje doći kod mene u Niš shvatili da je ozbiljno. Tata je tada rekao da, ako neko dolazi toliki put posle samo dve nedelje, očigledno ima veliki motiv – priseća se.

Marko, međutim, kaže da pred upoznavanje njenih roditelja nije imao veliku tremu. Već tada je bio siguran da sa Anđelinom želi zajedničku budućnost.

– Nisam išao tamo razmišljajući da li ćemo nas dvoje ostati zajedno. Išao sam da upoznam njene roditelje jer sam znao da ćemo se kroz neko vreme veriti, venčati i živeti zajedno. Posle tri dana sam joj rekao da je volim. Možda nekome zvuči brzo, ali ja sam to stvarno osećao – kaže.

Nakon susreta, Anđelinina majka poslala joj je poruku da su lep par i da joj Marko deluje kao dobar i kulturan mladić. Njen otac i Marko brzo su pronašli zajedničku temu – fudbal.

Posle nekoliko meseci preselila se kod Marka

Već nekoliko meseci nakon upoznavanja počeli su da planiraju zajednički život.

Anđelina kaže da odluku da prekine studije nije donela isključivo zbog Marka – o tome je i ranije razgovarala sa majkom. Ipak, želja da žive zajedno bila je jedan od razloga da konačno preseče.

Pre nego što je stigla da joj saopšti planove, majka je sama naslutila šta želi.

– Pričale smo o fakultetu, a ona me je u jednom trenutku pitala: “Ti želiš da se preseliš?” Ja sam samo rekla: “Da.” Bilo mi je lakše što je ona to izgovorila umesto mene. Tata je to mnogo teže prihvatio. Tata je plakao danima – priseća se Anđelina.

Uprkos tome, ostala je pri svojoj odluci. Spakovala je kofere i otišla da živi sa Markom, koga je poznavala svega nekoliko meseci. Uzbuđenje zbog novog početka u prvi mah potisnulo je tugu zbog odlaska od kuće.

– Pre selidbe sam čak sredila svoju sobu, kupila novi nameštaj, sve lepo namestila, a onda se preselila. Mislila sam da ću se raspasti kada budem odlazila, ali tada mi nije bilo toliko teško jer je sve bilo novo i uzbudljivo. Tek nekoliko meseci kasnije sam shvatila šta se zapravo dogodilo. Shvatila sam da više ne mogu samo da pozovem mamu da pijemo kafu u dnevnoj sobi ili da odem kod sestre. Tada mi je postalo mnogo teže – iskrena je.

Novi ritam života i zbližavanje porodica

Privikavanje na zajednički život donelo je i prilagođavanje drugačijem ritmu. Posle užurbanog Niša, Anđelini je trebalo vremena da se navikne na mirniju svakodnevicu u Vukovaru.

– Navikla sam da tokom jednog dana jurim na autobus, pa na drugi, da radim sto stvari. Tamo nisam znala nikoga osim njega, a sve je bilo mnogo tiše i mirnije. To mi je bilo najteže. Kasnije sam se navikla toliko da mi sada, kada smo u Nišu, treba vremena da se ponovo prilagodim ovom brzom ritmu – kaže.

Iako je imala tremu, upoznavanje sa Markovom porodicom prošlo je dobro. S vremenom su se zbližili i njihovi roditelji, koje su povezala slična životna iskustva.

– Dolazimo iz sličnih porodica. I moji i njegovi bavili su se poljoprivredom, roditelji su odrasli u sličnim okolnostima i pronašli su mnogo zajedničkih tema. Kada smo renovirali kuću, moj tata, njegov tata i Marko radili su zajedno. Danas se stvarno osećamo kao jedna porodica – sa zadovoljstvom priča Anđelina.

“Ljude delim na dobre i loše”

Anđelina i Marko kažu da poreklo nikada nije bilo prepreka njihovoj vezi, niti razlog za nesuglasice u porodicama.

Anđelina priznaje da u vreme upoznavanja nije razmišljala o istorijskim okolnostima koje bi drugi mogli da povežu sa njihovom pričom.

– U mojoj kući se nikada nije pričalo na taj način. Kada mi je rekao da je iz Vukovara, ja nisam ni znala gde je Vukovar na karti, a kamoli da razmišljam o svemu što se tamo dešavalo. Nemam loše mišljenje ni o jednom narodu ili nacionalnosti. Ljude delim na dobre i loše – jasna je.

Marko kaže da je i sam odrastao uz iste vrednosti.

– Odrastao sam u mestu u kojem ima ljudi različitih nacionalnosti. Roditelji me nikada nisu učili da nekoga gledam kroz to ko je i odakle je. Ako je neko dobar prema tebi i poštuje te, poštuj i ti njega. Mojim roditeljima bilo je važno samo da li se nas dvoje volimo, poštujemo i da li smo srećni zajedno – govori.

Izgradili su dom, sada žele porodicu

Anđelina i Marko zajedno su više od tri godine. Iako su zajednički život započeli veoma mladi, kažu da ne žele da odlažu ostvarenje svojih planova. Sredili su kuću, kupili automobil i razvijaju posao, a sada žele da osnuju porodicu.

– Ljudi kažu: “Polako”, ali život prolazi. Upoznali smo se kada je ona imala 21, a ja 22 godine. Želimo decu, želimo da proširimo porodicu i imamo mnogo ciljeva. Kuću i auto smo obezbedili bez kredita i sada polako gradimo sve ostalo – kaže Marko.

Kada ih pitaju kako su od letnje simpatije, uprkos kilometrima i državnoj granici, stigli do zajedničkog doma, oboje ističu isto – razgovor.

– Dok god ima mesta za razgovor, ima mesta i za rešenje. Život sa nekim vam pokaže ko je ta osoba zaista. Treba da razgovarate, da se poštujete i da pokušate da prihvatite jedno drugo, ali i da budete spremni da se prilagodite. Volite se, poštujte se i pričajte – poručuje Anđelina.

Marko dodaje da mnoge zajedničke planove ne bi ostvarili da su dozvolili da ih zaustave strahovi i tuđa mišljenja.

– Za svaki problem volim da kažem: “Jednog dana će ovo biti lepa priča.” Ne znaš dok ne probaš. Da smo se stalno pitali šta će neko reći ili kakav će komentar ostaviti, mnoge stvari nikada ne bismo uradili – zaključuje.