Novi trend u plastičnoj hirurgiji zaludeo svet, lekare hvata jeza

Nakon što su nas godinama nagovarale društvene mreže i razni filteri da menjamo proporcije lica i tela, nastupila je era u kojoj veštačka inteligencija generiše na stotine hiljada slika savršenih devojaka i omogućava nam da vlastiti izgled dovedemo do savršenstva 21. veka.

Zlatni standard poslednje decenije ostale su izražene jagodice, punije usne, oštra linija vilice i podignuti uglovi očiju. To je najpre postizano filtriranjem slika, a ubrzo je skočila potražnja i za estetskim zahvatima kao što su uklanjanje masnih jastučića iz obraza, injekcije lipolitika, uvećanje usana, ortognatske operacije i podizanje gornje trećine lica.

Najveći bum zabeležen je tokom pandemije, ali se ovaj trend nastavlja, pa podaci koje iznosi Američko društvo plastičnih hirurga pokazuju da je plastična hirurgija u 2025. godini zabeležila rast broja operacija za 7% u odnosu na prethodnu godinu.

Nemogući zahtevi u ordinacijama

Ipak, mnogim pacijentima ni ovi hirurški zahvati više nisu dovoljni, jer u ordinacije dolaze sa slikama koje je napravio algoritam. Predsednik Britanskog društva facijalnih plastičnih hirurga, doktor Anil Džoši, upozorava na opasne zablude sa kojima se doktori susreću na konsultacijama.

“Zabrinjava me što tehnologija može naterati ljude da pomešaju digitalne mogućnosti sa onim što se zaista može postići plastičnom hirurgijom,” kaže dr Džoši.

Pacijenti sve češće donose veštački generisane fotografije vlastitog lica kao šablon za operaciju, ali lekari moraju da im objašnjavaju da je takav rezultat fizički nemoguć. Veštačka inteligencija ne uzima u obzir ljudsku anatomiju, već kreira lice od nule, pa se stvarni dometi operacija znatno razlikuju od digitalnog prikaza.

Pored toga, sve su popularnije aplikacije koje procenjuju nečiji izgled i daju preporuke kako ga poboljšati. Američka kompanija Koves nudi korisnicima opciju da provere svoje lice kroz neuronsku mrežu i dobiju izveštaj na čak 160 parametara sa predlozima šta bi trebalo korigovati, uz gotove generisane slike konačnog izgleda.

Predstavnici iz oblasti kao što je psihologija naglašavaju da ovakve analize štete psihi. Psiholog Nadja Kredok objašnjava ovaj uticaj: “Kada čoveku detaljno objasne kako tačno treba da optimizuje svoj izgled, on može početi još pažljivije da prati kako izgleda.”

Slike sopstvenog lica koje kreira veštačka inteligencija opasnije su od poređenja sa slavnim ličnostima, jer nam prikazuju prividno dostupnu verziju našeg sopstvenog savršenstva.

Virtuelni modeli bez greške

Poseban problem predstavljaju virtuelni AI modeli čiji profili preplavljuju internet. Nerealne devojke kao što su Olivija Brend, Hejzel Delarouz, Katerina Vasiljeva i Aleksa Zaharijan svakodnevno plasiraju besprekornu sliku koja sužava naše shvatanje onoga što jeste lepota.

Poznat je slučaj iz 2023. godine kada su se u javnosti pojavile viralne fotografije devojke. Mnogi su je upoređivali sa zvezdama kao što su Bruk Šilds i Denis Ričards, a ispostavilo se da devojka uopšte ne postoji, već je plod programa Middžerni koji je kreirala AI autorka pod nadimkom Feli Ejrt.

Tada je greške bilo lako uočiti po višku prstiju ili deformisanoj pozadini, ali danas su tehnologije toliko napredovale da je prevaru skoro nemoguće primetiti. Stalni kontakt sa veštačkim slikama pomera našu percepciju normalnog, zbog čega prirodne crte lica počinju da nam deluju kao nedostatak koji moramo hitno ispraviti.

Pogledajte BONUS VIDEO: